Вести
16. 10. 2013.
Кад новинари уручују судске позиве
У медијима се недавно појавила вест да је манекенки Мини Миленковић, која се сумњичи за лажно пријављивање отмице и силовања, уручен судски позив.
Ова информација не би била чудна да у објављеним текстовима не стоји да су јој судски позив уручили ни мање ни више него новинари. У текстовима објављеним у готово свим информативним и “селебрити” порталима наводи се да су јој судски позив уручили новинари емисије Булевар која је 30. септембра почела да се емитује на телевизији Б92. Текст са готово идентичним садржајем објавили су портали blic.rs, alo.rs, 24sata.rs, kurir-info.rs, pressonline.rs, svet.rs, pulsonline.rs, scandal.rs, svetplus.eu и svetskandala.com.
Позвали смо Славка Белеслина, уредника и водитеља емисије Булевар да прокоментарише писање новинара о томе да је судски позив Миленковићевој уручен у емисији Булевар.
“Ми смо желели да покажемо држави и онима који су одговорни да дотичну манекенку није тешко наћи. Пошто јој је тај дан био рођендан, поклонили смо јој ружу и симболично јој уручили коверту. Ипак, коверта није била судски позив, већ честитка за рођендан. У коверти је био папир на ком је писало “Срећан рођендан”, што се у прилогу јасно видело, али мислим да је алузија била јасна. Не знам што су новинари написали да јој је уручен судски позив.”
Тешко је поверовати да новинари, одгледавши прилог, нису схватили алузију. Више је вероватно да поменуту емисију новинари нису ни погледали и да им је неко препричао о чему је прилог говорио. У нашим медијима често је случај да новинари пишу о нечему чему нису присуствовали или шта нису видели, а о чему су се информисали посредством трећих лица. То је разлог што често овакви текстови обилују низом непотпуних и непроверених информација, па чак и неистинама.
О томе ко је надлежан да уручује судске позиве, рекла нам је правница Милица Новаковић.
“Позив, који окривљеном упућује јавни тужилац или суд, може се доставити путем службеног лица органа поступка који је одлуку донео, непосредно код тог органа, преко поште или друге организације, затим органа која се бави достављањем писама, телекомуникационим или електронским путем, или изузетно путем полиције. Када је у питању окривљени, ако се достављање не може извршити на достављену адресу, достављач истиче обавештење на огласној табли, евентуално на интернет страни органа поступка, или путем браниоца, ако га окривљени има. Дакле, позив не могу да уручују новинари, нити се то може чинити путем медија и тако јавно.
“Идеја новинара Булевара Б92 да сигнализирају правосудним органима да је Мина доступна за пријем позива је несвакидашња, може се рећи и за похвалу, али је ииндиректна критика на рачун дотадашњег неуспешног достављања. Међутим, начин на који су други медији затим пренели целу ситуацију није коректан, комплетан и компликује већ специфичну и проблематичну ситуацију у којој је Мина Миленковић.
Новинари су ипак били дужни да у потпуности обавесте јавност о целој ситуацији са снимања, посебно што је позив једна од врловажних мера којима се обезбеђује присуство окривљеног у кривичном поступку и утиче на динамику и ток поступка.”
Постоји извесна оправданост претпоставке да новинари нису толико “наивни”, те да писање нетачних информација о томе ко је уручио судски позив није последица незнања, већ ПР кампање, у циљу да јавност заинтересује за емисију “Булевар”. Ако је ова претпоставка тачна, са бојазни постављамо питање ДА ЛИ НОВИНАРИ ПО СВАКУ ЦЕНУ ОБЈАВЉУЈУ ПР ТЕКСТОВЕ, ЧАК И АКО СУ У ЊИМА НЕИСТИНЕ КОЈЕ МОГУ НАРУШИТИ УГЛЕД МЕДИЈА И НОВИНАРА.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.