Вести
16. 10. 2013.
Расправа о законима о електронским медијима и јавним сервисима
Министарство културе и информисања покренуло је јавну расправу о нацрту закона о електронским медијима и нацрту закона о јавним медијским сервисима, која ће трајати до 31. октобра 2013. године. Презентације нацрта закона и расправе почињу данас у девет сати Новом Саду у „Студију М”, а расправа ће бити настављена у Крагујевцу 18. октобра, Београду 21. и 23. октобра.
Нови државни секретар у Министарству културе и информисања Саша Мирковић изјавио је да је пред Министарством културе и информисања задатак да заврши започете процесе везане за доношења медијских закона.
– После дуго времена тренутак је да створимо боље предуслове за функционисање медија и новинара у Србији. То неће бити лако оствариво, али је то реално једини пут којим можемо ићи ако желимо да окончамо нужне реформе које ће донети суштински бољитак у сектору медија и информисања – рекао је Мирковић.
На сајту Министарства истакнути су нацрти оба закона, а јавност је, за сада, више заинтересована за нацрт закона о јавним сервисима, који каже да би РТС и РТВ годишње из буџета требало да добијају 1,5 одсто укупних прихода, што је око 126 милиона евра. Од тога би 80 одсто ишло за РТС, а 20 одсто за РТВ. Новац би јавни сервиси добијали у 12 једнаких месечних рата по основу посебног уговора који би потписале с надлежним министарством, а могли би га користити само за основну делатност – производњу и емитовање програма, те за плате запослених.
Директор РТС-а Александар Тијанић је раније изјавио да телевизија којом руководи може преживети с 80 милиона евра само под условом да не падну приходи од маркетинга и да се број запослених смањи с више од 4.000 људи на мање од 3.000.
Резове у броју запослених ће, с предложеним буџетом, вероватно морати да прави и РТВ, а обе куће ће имати додатни проблем јер нацрт закона предвиђа да у једном сату може бити емитовано највише шест минута реклама, као и да удео оглашавања и ТВ-продаје може бити највише десет одсто програма. Такав маркетиншки приход вероватно неће моћи да „запуши” рупе у пословању које јавни сервиси имају.
Уз то, нацрт закона налаже и да обе телевизијске куће у свој програм морају да уврсте најмање десет одсто програма који производе независне продукцијске куће. Нова правила у нацрту закона су и у домену избора директора. Сада ту стоји да за директора не може бити бирана особа која обавља политичку или јавну функцију, мора имати завршен факултет и минимум десет година искуства на руководећим местима у медијима. Носиоци политичких функција не могу бити ни чланови Програмског савета, којих би требало да буде 15, а Управни одбор ће их бирати из редова медијских посленика, ствараоца из области културе, научника и представника удружења која се баве људским правима и демократијом.
Новине у опасности
И судбина штампаних медија решаваће се ових дана, али у сасвим другој области.
Наиме, Асоцијација медија изразила је забринутост због најављеног повећања стопе ПДВ-а, и оценила да ће та мера озбиљно угрозити пословање штампаних медија, погођених дуготрајном економском и финансијском кризом.
„Асоцијација медија се залаже за додатно смањивање посебне стопе ПДВ-а за штампане медије, што је распрострањена пракса у европским државама, које на тај начин помажу медијској индустрији да се избори с тешком кризом и одржи корак с новим продукцијским, технолошким и комуникационим изазовима”, наводи се у саопштењу Управног одбора Асоцијације медија.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.