Вести
18. 10. 2013.
Мирковић: Нисам већински власник Б92
Помоћник министра културе и информисања Саша Мирковић је за РТВ изјавио да су неистинити наводи из отвореног писма Колегијума Радио телевизије Србије да је у конфликту интереса и да поседује већински део акција Б92.
Део отвореног писма Колегјума РТС-а о сукобу интереса, нарочито о власништву над већинским делом акција у Б92, није истина. Пре тог писма ја сам своје уделе у радио-дифузном предузећу Б92, у оквиру компаније Траст, пренео другој особи. Значи не постоји никакав конфликт интереса и не постоји никаква контроверза по том питању. Чак сам се потрудио да то урадим пре но што сам крочио први пут у зграду Министарства након што је стигла вест из владе да сам постављен", изјавио је Мирковић у емисији "Један на један".
Мирковић је, објашњавајући свој ранији ангажман у приватном медијском бизнису, што би могло довести у сумњу његову објективност према јавном сектору, подсетио да се у радној групи Министарства за израду медијског законодавства, као представник медијске коалиције, коју чине НДНВ, АНЕМ, НУНС, УНС и Локал Прес, залагао за стабилне изворе финансирања републичког и покрајинског јавног сервиса.
"Нити сам власник већинског удела, нити поседујем уделе који су на било начин спорни", рекао је Мирковић и нагласио да одговорност за јавну реч треба да имају они који руководе јавним сервисом.
Мирковић је рекао да је министар културе и информисања Иван Тасовац послао писмо, интерни одговор, генералном директору РТС Александру Тијанићу у коме је изнео своја и гледишта Министарства везана за наводе који су публиковани у отвореном писму Колегијума РТС.
Упитан да ли ће одлука о буџетском финансирању јавних сервиса , поред стабилног финансирања, обезбедити и независну уређивачку политику, Мирковић је одговорио да тек треба видети какво ће решење уследити после јавних расправа , које су јуче почеле у Новом Саду.
Крајњи рок за приватизацију медија био још 2007.
"Видим и сведок сам да је "дед лајн", крајњи рок, за приватизацију медија био је још крајем 2007. године када смо имали у економији неку врсту златног доба. Било би то много боље него да се то мора радити сада, а мора се радити зато што нема пара да се дају субвенције медијима који разарају тржишне постулате и спречавају новинаре који желе да раде професионално и да живе од свог рада и квалитета на тржишту. Ми то морамо да мењамо и ја у том смислу видим заступање ове владе и жељу да, уз сугестије које долазе из Брисела, начинимо тај околиш бољим за функционисање у будућности".
Овако је Мирковић у емисији "Један на један" РТВ-а објаснио своје уверење да је актуелна Влада спремна да уреди медијску сцену по европским постулатима.
Објашњавајући своје неслагање са мишљењем Драгане Соломон, представницом ОЕБС-а за сектор медија у Србији, да ниједна влада у Србији, укључујући и актуелну, нема визију како уредити медијско тржиште, Мирковић је рекао: "Нескромно ћу рећи – имам врло јасну визију шта се може урадити краткорочно, средњорочно и дугорочно, али сам свестан исто политичке реалности и у том смислу те циљеве треба примерити ономе што је реално и могуће урадити.
Мирковић је најавио да ће радити на томе да у најкраћем могућем року из Министарства изађу нацрти и предлози закона о јавном информисању, електронским медијима и јавним сервисима како би и у парламенту били усвојени у најкраћем могућем року, што би створило предуслове за другачији медијски оквир.
Према његовим речима, извесно је да ће Предлог закона о јавном информисању, који предвиђа излазак државе из медија и пројектно финансирање, у најбољем случају наћи пред Владом у новембру.
Ми смо у стисци са временом и морамо брзо да делујемо, али не и брзоплето, с обзиром да ова три закона треба да дефинишу кључне ствари за функционисање медија, рекао је Мирковић.
Замена теза
Мирковић сматра да је у питању класична замена теза по којој је у сукобу интереса свако ко је нешто урадио у свом послу. Од 30 година у приватном медијском бизнису, каже, 25 година је провео у Б92, при чему је власник мање од једног постотка акција
Коментари (1)
Остави коментар18.10.
2013.
može i ovako
Privatizacija Beogradske filharmonije je neophodna, jer nema para za subvencije ustanovama, koje razaraju tržišne postulate i sprečavaju muzičare, koji žele da rade profesionalno i na tržištu, da žive od svog rada i kvaliteta. Može i tako. Zar ne.
Одговори