Вести
23. 10. 2013.
Не обезбеђује се самосталност јавних сервиса
Нов нацрт закона о јавним медијским сервисима омогућио је "можда независност, али не и самосталност" јавних сервиса, јер ће они и даље у наредне две године финансирати из буџета, оцењено је на данашњој јавној расправи у Београду. Један од чланова радне групе Саша Гајин истакао је да је такво решење уведено због кризе у којој се налазе јавни сервиси, али је нагласио да се укидањем претплате кренуло уназад и да је "аномалија".
"Ми смо послали писмо доносиоцима политичких одлука и Министарству културе и информисања и изразили бојазан због буџетског финансирања, јер је то аномалија и затражили смо преиспитивање такве позиције, али до данас нисмо добили одговор," казао је Гајин на јавној расправи.
Он је подсетио окупљене да је почетком августа изашла верзија закона за коју се не зна ко је аутор и додао да је такав нацрт послат у Брисел и да се већ вратио са препорукама.
"Постоји опасност да сада у Скупштину оде нека друга верзија, а не ова", указао је он.
Образлажући нацрт Закона, члан радне групе Ђорђе Влајић казао је да је предвиђено да се за јавне сервисе из буџета издваја 1,5 одсто.
Нагласио је да је радна група имала само три месеца да донесе нацрт и да њему недостаје прецизно дефинисање посебног механизма који ће регулисати проток новца како би сервиси заиста били независни.
"То је неопходно да се дефинише законом о буџету, то мора да уради законодавац," казао је он и додао да би у супротном јавни сервиси постали јавна предузећа.
"Циљ је да обезбедимо самосталност јавних сервиса, програмску, уређивачку и пословну. Мислим да је овим нацртом ипак уведена пристојна мера контроле, односно готово да нема утицаја Владе", рекао је Влајковић.
Представници приватних медија критиковали су што се буџетом издваја 1,5 одсто за сервисе, и истакли да се тиме они фаворизују, док су представници локалних медија критиковали закон јер се њим не предвиђа постојање регионалних јавних сервиса.
Насупрот њих, члан Управног одбора РТС-а Милан Николић реко је да су издвајања из буџета "мршава" и да је одустајањем од претплате "бачено низ ветар 30 милиона евра".
"Није тачно ни да приватни медији боље брину о јавном интересу, јер је искуство показало да је дошло до пада опште културе у земљама у којима нема јавних сервиса", рекао је Николић.
На јавној расправи је покренуто и питање да ли се размишљало о увођењу посебног скупштинског канала, као и питање дугова сервиса, као и шта ће бити са грађанима који су уредно плаћали претплату.
Ово је последња јавна расправа о Нацрту закона о јавним медијским сервисима. Претходне су биле одржане у Крагујевцу и Новом Саду.
Након разматрања предлога и сугестија, радна група ће нацрт доставити Влади, а потом и Бриселу, након чега ће бити прослеђени Скупштини Србије на усвајање.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.