Вести
23. 10. 2013.
Опасно угрожена слобода штампе у Македонији
Суд у Скопљу осудио је новинара Томислава Кезаровског на четири и по године затвора због откривања идентитета заштићеног сведока. Да ли је пресуда напад на слободу штампе у Македонији? У Берлину тврде да јесте.
Казна од четири и по године затвора добија се за тешка кривична дела. Томислав Кезаровски никога није убио, ни повредио, он није провалник, а ни лопов. Он је новинар, његов посао је писање текстова, али на његову несрећу, то ради у погрешно време и на погрешном месту.
Кезеровски, данас новинар листа „Нова Македонија“, својевремено је радећи за лист „Репортер 92“ писао о једном убиству, односно о сведоку једног убиства. Објавио је протокол са саслушања сведока Златка Штипјанецота, како га је назвао. Он је на суду, као заштићени сведок био заведен под именом „Бреза“. Право име му је Златко Арсовски и није из Штипа. Убиство о коме се ради, датира из 2005. године, а саслушање је почело почетком новембра 2008.
Позивајући се на исказе „Брезе“, државно тужилаштво осудило је двојицу мушкараца на дванаест година затвора. Више инстанце пресуде су поништиле три пута, последњи пут у марту ове године, због недостатка доказа, зато што је „Бреза“ повукао своје изјаве, испричавши да су га инспектори Тајне службе за безбедност и контрашпијунажу – УБК, приморали да буде заштићени сведок. „Бреза“ је рекао да је од њих добио текст који је требало да научи напамет и исприча га истражном судији.
Најпре претње, потом горка истина
Кезеровског је у мају ухапсила специјална јединица полиције, пред очима његове породице. Против њега је поднета тужба, а сада је оптужен на четири године и шест месеци затвора, зато што је открио идентитет заштићеног сведока. Према Кезоровском, Државно тужилаштво и УБК заправо желе да сазнају име његовог информанта из полиције, наводно под претњом да ће „иструлити у затвору“ ако то не учини. Пресуда чак делује као потврда тих наводних претњи.
Хелсиншки комитет у Македонији оцењује да је врло симптоматично што Кезеровски није ухапшен тада, 2008. године и да, како се наводи, „тако висока казна потврђује наше сумње да је позадина читавог случаја нешто друго“.
Увек изнова се понавља да се Кезаровски бавио разоткривањем, за многе у Македонији, мистериозне смрти Николе Младенова, издавача независног недељника „Фокус“.
Критике стижу са свих страна
Пресуда Томиславу Кезаровском изазвала је бурне реакције политичких странака, невладиних организација, македонског ПЕН клуба и других. “Пресудом није осуђен само Кезаровски, она је уперена против слободе мишљења и слободе медија“, каже се у саопштењу Удружења македонских новинара - ЗНМ. „Порука је застрашујућа – сваки новинар, који убудуће открије злоупотребе власти завршиће у затвору“, каже Насер Селамани, председник ЗНМ. Критике чак долазе и од чланова, режиму наклоњене Македонске асоцијације новинара.
У шоку је и Дуња Мијатовић из ОЕБС-а задужена за слободу медија: „Ова претерана казна указује на забрињавајући развој догађаја и шаље јасну поруку цензуре осталим новинарима.“ За слободу медија у земљи забринута је и амбасада Немачке у Македонији. Немачки огранак организације „Репортери без граница“ пресуду је оценила као „веома груб и оштар напад на слободу штампе у Македонији“. Директор Кристијан Мур за Дојче веле каже: „Оштра казна против Кезаровског је према нашем мишљењу у потпуности неоснована и служи застрашивању свих новинара у Македонији који критички пишу.“
Македонија жели у ЕУ, а једна таква пресуда није у складу са стандардима Уније за слободу штампе, каже Кристијан Мур и од Брисела захтева да „у приступне преговоре са Македонијом, као један од услова уврсти и слободу медија“.
Антоан Хери из централе организације „Репортери без граница“ у Паризу задужен је за Балкан. Он сматра да би „оштра пресуда и непрепорционална казна могле да имају драматичне последице на слободу информисања у Македонији“. Хери додаје да ова организација у протекле две године, након затварање телевизије А1, примећује погоршање услова рада за новинаре као и неповољну ситуацију о којој се медији налазе, што је на светској ранг листи Македонију довело на 116 место од 179 земаља, а то је неславна позиција и ми смо веома забринути.“
Погоршање се осликава и кроз извештај „Фридом Хауса“ од јуна ове године: Македонија је пала на границу између полу-консолидованих демократија и земаља са транзиционим владама и хибридним режимима.
У међувремену су некада најпопуларнија телевизија А1, као и три листа која су критички писала угашени. У децембру прошле године за време бурне седнице на којој се гласало о буџету, новинари су избачени из парламента. Медији су под утицајем политике и олигарха. Они зависе од реклама, а влада за њих даје много новца за своје личне циљеве. Већина новинара у Македонији слабо је плаћена и немају социјалну сигурност, а то се огледа и у лошем програмском квалитету.
Ни позитивни приступи нису без мана
Још треба додати да су вређање и клевете у Македонији декриминализовани, што је довело до тога да је преко 500 судских поступака против новинара обустављено. Међутим, новчане казне су за македонске услове превисоке. Већ више месеци води се расправа о новом Закону о медијима. Он је још увек споран, иако је влада уважила и у текст уврстила више новинарских предлога. Људи из медија се прибојавају законски прописане и превелике, директне државне контроле.
Све у свему, данас у Македонији није лако бити новинар. Несрећан случај за Томислава Кезаровског и за све који су одлучили да се баве новинарским послом и часно га обављају.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.