Вести
24. 10. 2013.
Ласерске комуникације уместо радио система
НАСА: Прво тестирање свемирског интернета премашило очекивања
Научници америчке свемирске агенције НАСА кажу да је прво тестирање система који ће једног дана постати интернет у свемиру премашио њихова очекивања.
Очекивали смо да ће радити добро, међутим, ради још боље – рекао је за “Свет компјутера” (Computerworld) Дон Корнвел, менаџер мисије Лунарне ласерске комуникације (Lunar Laser Communications Mission - LLC).
Ласерски комуникациони систем могао би да постане темељ свемирског интернета.
-Ово је почетак тога. Мислим да би могли то да остваримо са мрежом отпорном на кашњења – додао је Корнвел.
Лунарна летелица LADEE (Lunar Atmosphere and Dust Environment Explorer) започела је са једномесечним тестирањем ласерског комуникационог система. Уколико све буде радило како треба, слични ласерски системи ће заменити радио системе ради убрзања будуће сателитске комуникације, али и комуникације у дубоком свемиру са роботима и људским истраживачким посадама.
Коришћење ласера за комуникације омогућиће астронаутима и роботима – попут ровера “Кјуриосити” на Марсу или лунарног орбитера – да шаљу и примају огромне количине података без обзира да ли су у орбити око Земље, на Месецу, или удаљеном астероиду.
Свемирско истраживање увелике се односи на прикупљање података. Ровери и астронаути треба да обављају мерења, фотографишу и снимају удаљене планете и астероиде. Међутим, уколико дође до загушења и они не могу да пошаљу информацију научницима на Земљу, читава мисија може да пропадне.
Што се истраживања више удаљавају од Земље, ласерска комуникација ће бити све важнија.
Корнвел каже да је LADEE обавио свој први ласерски тест 17. октобра, од када их је спровео још три. До сада је комуникациона веза сваког пута радила савршено.
Ласерски зрак послат са једне од три земаљске станице у летелицу у орбити Месеца, величине високог човека, може да пренесе 20 мегабита у секунди (Мбпс).
Повратна веза, која се дакле креће од летелице до станице на Земљи, може да пренесе 622 Мбпс. То је шест пута брже од радио комуникационог система са Месеца.
-Ово ће омогућити гомилу ствари. Преполовљавањем масе или тежине можете да ставите други инструмент на летелицу или мало више горива да дуже остане у орбити. Али велика корист је што можете да пошаљете више података где год да се налазите – истакао је Корнвел.
Научници су при првом тестирању већ били у могућности да пошаљу снимак HD видео са Земље на летелицу и назад.
-Могли смо да пошаљемо 30 канала HD видеа са летелице. На пример, с овим можете да будете присутни преко екрана. Будуће мисије на Месец или астероиде укључиваће астронауте, а они ће можда требати лекара или инструкције како да нешто поправе, а то могу да ураде преко HD видеа – навео је Корнвел.
Уз помоћ ласерске комуникације, ровер на Марсу могао би да пошаље назад снимак високе резолуције оног што је пронашао на црвеној планети. Марс је 100 пута даљи од Земље од Месеца, али за сада нема ништа што би говорило да ласерски систем не би могао да ради на ту раздаљину.
-Радио комуникације су суштински исцрпљене. Што се тиче црвене планете, најбоља радио комуникација која је послата је је шест мегабита у секунди на најбољи дан кад су Земља и Марс близу. А углавном је мање од тога. Ласерска комуникација са Марса на Земљу могла би да носи 250 мегабита по секунди.
НАСА би требало да 2017. лансира ласерски комуникациони релеј, који ће из Земљине орбите обављати тестове од три до пет година.
Корнвел наводи да ласерска комуникација има шест пута већу ширину опсега, притом се користећи инструментима који имају упола мању масу, тежину и који користе 25 одсто мање енергије од радио система. Тежина је кључни фактор при свемирским лансирањима, а на свакој летелици значајно је очување енергије.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.