Вести
25. 10. 2013.
Трула даска и звецкање
И би „Арена СНС“ као знаковити и забрињавајући спектакл: „Über alles in der Njelt“, са свим конотатима на које асоцира стих. Фалило је само да га као афишу будућности Србије окаче изнад говорнице, где су се смењивали опскурни говорници, опскурни у мери у којој је необјашњиво у чему почива, на шта се ослања и одакле је проистекла њихова моћ.
Онда се догодио Беко. Застрашујући „рајхстајлинг“ приредбе у Арени био је оличен не толико у делимично урачунљивом Вучићу, колико у самој манијакалној изведби, у осветничком оспољењу замисли непознатог редитеља (демијурга?) како треба да изгледа прослава странке (не Државе, пазите, само једне обичне партије, настале без избора, у парламенту, на врло проблематичан начин, а уз допуштење и подршку тада владајуће коалиције, ДС, и тадашњег председника Тадића).
Ко захвати кроз историју, лако ће доконати какве партије, какви лидери, какве идеје се везује за овакве анахроне 2013. године прославе малих јубилеја малих лидера са огромним амбицијама. Но, с обзиром на глобална дешавања и даљу подршку Европе гаранту мира у региону, Вучићу и екипи, питање је и да ли је реч о анахронизму, или римејку у коме ћемо остати наредних 20 година.
Вратимо се, међутим, најзанимљивијој епизоди политичког серијала у последњих десет година. Беко у години Вучићевог „Бараћизма“.
Елем, Милан Беко појави се, изненада на ТВ Пинк, у емисији „Тешка реч“ уредника и водитеља те емисије и уредника листа „Информер“, и искаже велики број значајних увида у политички рад државног врха Србије. Реагујући на ово гостовање, на сајту СПС, појави се проницљив текст неименованог аутора (блогера?), који је изазвао тешко негодовање портпарола и подпредседника СНС Стефановића, који у слободно време обавља и функцију председника Народне скупштине.
Да ствар коју је Беко закувао није дело сликара наивца, већ академског интриганта, говоре наслови свих београдских медија укључујући и Љиљину Политику (а Љиља Смајловић се бар разуме у тајкуне): Беко посвађао СНС и СПС. Шта се између осталог нашло у тексту СПС блогера, цитираћу: „Познатом тајкуну који „не стаје на труле даске“ постављено је питање да није он случајно од оних који су градили, да би их имали, своје полицајце, тужиоце, судије, министре и новинаре.
„Не, наравно, то време је прошло. Данас се верује у институције. И зато ће Милан Беко своју одбрану да води искључиво кроз институције. У њих, хвала Богу, верује. Али не баш одмах, јер је пре тога поверење у јаког лидера“ (...) Беко упада сасвим сам у проблем, а онда се вади преко неког ко никакве везе са њим нема, и то тако што ће објаснити некоме да не треба да буде премијер, него да то треба да буде онај код којег се налазе његови случајеви.
Случај „Беко воли Вучића“, (рекао код новинара Вучићевића, који је само дан раније, у популарној емисији магазинског типа на ТВ Пинк признао да је добар пријатељ Вучићу, па се претпоставља да Вучко, бар, Бека не би звао зато да науди Вучићу), је због свих пратећих околности драматуршки изузетно занимљив, утолико што је овог пута заплет рађен озбиљније, а не површно као већина провидних политичких „случајева“.
Беко сматра да СПС блогер звецка лисицама које држи Дачић, министар полиције. А како се полиција у Србији не пита о „лисицама“, то се ово изван СНСмедијско звецкање има сматрати скандалозним, док се другачије не нареди. Тежак комад, за следеће Стеријно позорје. Представа ће се звати „Трула даска је ок“.
Откуд ту ЛДП? Током предизборне кампање, омиљена Вучићева сентенца, због које је непрестано захваљивао Весни Пешић, била је њена опаска о ДС и ЛДП и осталима, као о приватним предузећима. Данас, Пешићева коментарише могућу везу ЛДП и СНС речима (препричано): „Странке су постале приватна предузећа, интересне групе с циљем стицања новца, стога верујем да СНС и ЛДП могу заједно, нарочито од када је Чедомир Јовановић признао да му је бизнис на првом месту“.
И тако ће срећни владати заувек. Што је ок.
Коментари (1)
Остави коментар25.10.
2013.
Hvala
Svaka čast što ste preneli ovaj tekst, koji je prava retkost u atmosferi medijskih nesloboda. Hvala.
Одговори