Вести
06. 12. 2013.
Демолираћемо ти мозак, неписмена Црногорчино!
Већ данима добијам претње да ћу бити брутално претучен, демолиран и, могуће, ликвидиран. Претње упућује непозната особа. Од петка, 29. новембра, када сам добио први СМС, до данас добио сам више од 30 претњи, с различитих бројева телефона – каже Милорад Бојовић.
Главном уреднику НС репортера Милораду Бојовићу непозната особа данима прети да ће га брутално претући, демолирати и, могуће, ликвидирати. „Сисо неписмена ј... те за сваку реч описменићу ти демолирањем тај пашњачко црногорски мозак ј... се сам” – само је једна од више десетина претећих порука које је Бојовић добио од петка, 29. новембра.
– Разлога је много. Сваке недеље стекнем по пет непријатеља. Иза претњи могу да стоје бивше „црвене беретке”, криминалци, грађевинска мафија, али и политичари. Интересантно је да све поруке које сам добио имају исти манир. Све су писане in continuo, без знакова интерпункције. Особа која ми прети на тај начин покушава да онемогући и мене и полицију да откријемо из каквог миљеа долази и какав је профил њене личности – каже Бојовић.
Полиција на потезу. Да је новинарска професија стресна, то не треба посебно ни напомињати, али је у Србији још увек опасна по живот. Претње новинарима и уредницима нису ништа ново. Нису давна прошлост, већ сурова стварност. Ако пишете отворено, објављујете оно што нико други не сме – постајете мета сила из мрака. Сетимо се Бранкице Станковић и условних казни за претње смрћу изречених чак пред очима јавности. На удару се нашао и Милорад Бојовић, главни и одговорни уредник НС репортера, коме већ шест дана путем СМС-а стижу претње физичким нападом, па чак и смрћу. Перфидно, континуирано, подмукло.
– Већ данима добијам претње да ћу бити брутално претучен, демолиран и, могуће, ликвидиран. Претње упућује непозната особа. Од петка, 29. новембра, када сам добио први СМС, до данас добио сам више од 30 претњи, с различитих бројева телефона. Без правописних и других исправки цитираћу само неке од порука: „Ни паре ти не помажу неписмена љиго”; „Нећеш се извући дежурсво креће”; „У току недеље иде реализација”... Претње сам пријавио полицији. Установљено је да су претње озбиљне и да су везане за неки од текстова објављених у НС репортеру, чији сам главни уредник. О свему је обавештен и јавни тужилац.
Претње добијам свакодневно. Увек с другог броја телефона – каже Бојовић.
УНС тражи заштиту. Како за НС репортер нема тајни и забрањених тема доказује и чињеница да смо у последња три месеца објавили серију текстова о намештеним тендерима у војвођанском здравству, као и серију истраживачких прича о фантомским фирмама које су добијале новац из покрајинских фондова. Бавили смо се темама које су разоткривале и грађевинску мафију. Милорад Бојовић у свом уводнику критикује политичаре, како из града, тако и из покрајинске и републичке власти.
– Од министра унутрашњих послова тражићу да се што пре пронађу особе које ми прете. Такође ћу се обратити градоначелнику Новог Сада, начелнику Полицијске управе Нови Сад, како бих спречио да било ко угрози чланове редакције НС репортера, моју породицу и мене лично – наводи уредник. У међувремену се огласило Удружење новинара Србије, које је јавно затражило да се Бојовићу додели полицијска заштита.
– Удружење новинара Србије забринуто је за сигурност главног уредника новосадског недељника НС репортер Милорада Бојовића, којем већ недељу дана стижу СМС претње. УНС је имао увид у претње упућене Бојовићу те тражи да новосадска полиција и тужилаштво утврде и процесуирају оне који прете Милораду Бојовићу и захтева полицијску заштиту Милорада Бојовића док се не пронађу виновници овог кривичног дела – наводи се у саопштењу УНС-а.
Преки суд државе. Ово није први пут да се због бављења опасним темама Бојовић нађе на удару. У јесен 2011. године против Бојовића, који је тада био главни уредник Националног грађанског листа, и новинарке Јелене Спасић подигнута је оптужница за одавање државне тајне. Повод је био текст „Државни органи неспремни за рат”, који је објављен 6. јуна 2011. на основу поверљивог „Извештаја о стању припрема за одбрану Србије”.
Радило се о поверљивом документу (с ознаком службене тајне) који је у неизмењеном облику стигао на затворену седницу Одбора за безбедност Скупштине Србије, и то пет дана након што га је новосадски лист објавио!
Уместо да пронађу кртицу међу службеницима Министарства одбране, Владе или Скупштине Србије, тужилаштво се окомило на Бојовића и Спасићеву покушавајући да као у време Другог светског рата организује преки суд, на ком би њих двоје били осуђени по хитном поступку. Међутим, након притиска и домаће и међународне јавности, случај с „државном тајном” враћен је у истрагу, и већ две године ни Бојовић ни Спасићева нису позивани да дају било какав исказ.
– Тај случај је врло згодан да се извуче из фиоке кад затреба. Није немогуће да се истрага покрене кад поново будем гурнуо прст у око неком важном или дозволим објављивање текста који разоткрива неку корупционашку аферу – каже Бојовић.
Главном уреднику НС репортера претила је и петомесечна робија због приватне тужбе за клевету и увреду. Бојовић је на суђењу одбио да ода име аутора текста и није желео да плати казну, јер је сматрао да текст није вређао част тужитељке Татјане Војтеховски.
Опасна професија. Пре него су почеле да стижу претње, у НС репортеру објављен је тајни извештај о бившим „црвеним береткама” и њиховој обучености за извршавање тајних операција. Пре тога, наш лист је месецима објављивао и откривао велике корупционашке афере, крађе пара, намештање тендера, подсећао на заборављене злочине. Први смо открили и до краја истражили аферу с изградњом „Каменице 2”, коју данас поједине странке користе за политички обрачун с актуелном покрајинском влашћу. Међутим, пре 29. новембра није било никаквих претњи.
– Претње нису изненађење. Новинарска професија је таква. Опасност спада у део посла. Они који истински воле овај посао од првог дана носе главу у торби.
Новине могу да се праве и тако да ништа не откривају, да пишу о цвећу, заласцима сунца, бележе градску идилу. И трагање за отвореним шахтовима може да буде нечија звезда водиља. А опет, прођеш мален испод звездâ. Мој београдски колега Жика Ракоњац познат је по томе што је ликвидирано 18 његових саговорника, оних с којима је разговарао за „Дневни телеграф”. Дакле, то су деведесете године. Ракоњац није посустао. Донедавно се бавио новинарством – наводи Бојовић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.