Вести
06. 12. 2013.
Питаћу жири зашто су ме одабрали
Овогодишњем добитнику „Политикине” награде за најбољу режију на 47. Битефу признање ће бити уручено данас у просторијама наше куће.
Јернеј Лоренци, један од најпознатијих словеначких редитеља, добитник је 36. по реду „Политикине” награде за најбољу режију на 47. Битефу. Будући да је овогодишњи „Политикин” лауреат изразио жељу да лично дође на доделу признања, а да је због професионалних обавеза у протеклом периоду био спречен да допутује у Београд, награда ће му бити уручена данас у 13 часова у просторијама наше куће.
Лоренци је награђен за режију представе „Олуја” А. Островског у продукцији Местног гледалишча љубљанског (МГЉ), због, како пише у одлуци жирија „компактног споја локалног и универзалног, класичног и савременог, конкретног и метафоричког, историјског и будућег...” Овогодишњи „Политикин” жири радио је у саставу: Ана Тасић, председник, редитељи Никита Миливојевић и Марко Манојловић, Весна Рогановић, уредник Културног додатка, и Борка Требјешанин, новинар. Са Лоренцијем ће у Београд допутовати и Барбара Хиенг Самобор, управница МГЉ.
Каква је била ваша прва реакција на вест да сте лауреат „Политикине” награде за најбољу режију, односно са каквим емоцијама долазите у Београд?
Најпре сам био весео, пресрећан. Међутим, одмах затим јавила ми се недоумица. Зашто сам, заправо, добио ту награду, да ли сам је заслужио? Да ли је „Олуја” редстава, стара већ две године, то заслужила? Шта је то у „Олуји” толико занимљиво да је убедило жири да гласа за мене? Радо бих поразговарао са жиријем, да их питам. Радујем се свакој награди, али се и стидим сваког признања. У Београд долазим са мешаним осећањима. Поносан сам и захвалан, али у исто време имам осећај као да се ради о неком ранијем, бившем животу. Као да је реч о неком другом Јернеју кога више воле него што сам себе воли.
Шта је пресудило да се у овом турбулентном тренутку ухватите у коштац са драмом „Олуја” А. Островског и да је, уз то, критички прилагодите нашем времену?
Одлучан је био тренутак када сам први пут прочитао драму „Олуја” и одложио је на сто. Тада сам угледао гудачки квартет, реку Волгу, дугу увертиру...
Интуиција је за мене, заправо, од кључног значаја. Нешто попут еротике. Ако је позориште поље непрестаног заљубљивања које тражи своју љубав која се увек измигољи, то јест љубав која је могућа у свим димензијама, онда је контакт остварен. Домино ефекат је заправо кључни услов: на првом месту су људи, глумци, сарадници, затим режија, али не сме се заборавити ни на дуготрајно стрпљење неопходно за реализацију.
Залажете се за квалитет у позоришту. Колико је то могуће остварити, будући да тврдите да се јаз између политике и професионалности продубљује?
Политика не сме постати изговор за наш рад, за одсуство професионалности, ентузијазма, за недостатак колективитета. Тренутна политичка ситуација нама позоришним посленицима налаже још више одговорности. Морамо се држати скупа, бити заједно, бити свеснији и савеснији него икада. Да, уједно, никада не будемо сами и усамљени.
Да се осећамо као део те целине, односно да се мање прилагођавамо законитостима тржишта.
Које су, по вашем мишљењу, одлике нових позоришних тенденција?
Радујем се томе што називамо новом човечношћу. То значи да је човек свестан да више не може да буде усамљен, већ да постоје путеви којима се та самоћа може превазићи. Радујем се да су глумци у близини публике, а не да хоће да угађају гледаоцима. И да су обе стране подједнако свесне да не могу једна без друге.
Весели то што нова заједница више није идеолошка – што није насилни и банални колективизам, већ је збир – заједница разлика где свако може да изражава себе, и то не на рачун другога, већ заједно са другима. Б.
Слика на поклон
Јернеју Лоренцију биће уручена диплома и слика младе београдске уметнице Драгане Б. Стевановић „Вожња” – акрил и уље на платну из 2008. године.
Награду Јернеју Лоренцију уручиће Љиљана Смајловић, главна и одговорна уредница листа „Политика”.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.