Вести
06. 12. 2013.
За интервју са Јахјагом изговор (ауто)цензура
Уредници РТВ нису стигли да погледају емисију због које је изречена опомена РРА, али су се за њега пре емитовања занимали из владине Канцеларије за Косово и Метохију. Интервју Ласла Тота са председницом Косова Атифете Јахјагом, као да је бомба са одложеним дејством. Емитован је на РТВ још 14. септембра а „експлодирао” је сада.
Није се о њему толико причало ни када је она са екрана јавног сервиса Војводине поручила да Срби повратници на Косово и Метохију нису имали ниједан проблем, као сада – када је Републичка радиодифузна агенција (РРА) изрекла опомену РТВ-у.
Независно удружење новинара Србије (НУНС) је оценило да РРА има цензорске амбиције, Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) да се ова агенција додворава моћницима на власти, а Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) да је реч о мешању у уређивачку политику.
У међувремену, овај случај је добио нову димензију – појавила се сумња да је интервју прошао кроз (ауто)цензуру. Наиме, како кажу у РРА, представници РТВ су „у своју одбрану” изнели да је интервју пре емитовања „погледан” од стране представника владе.
У јавном сервису Војводине не желе да коментаришу овај случај, па остаје нејасно да ли је реч о цензури или аутоцензури. Миливоје Михајловић, шеф Канцеларије за медије Владе Србије, каже да му „не пада на памет” да ради тако нешто, нити је то приступ владе.
Међутим, незванично се сазнаје, један сарадник владине Канцеларије за Косово и Метохију тражио је од екипе РТВ-а да погледа снимљени интервју, наводно, не да би цензурисао тај снимак, већ зато што је слутио да су могући проблеми, али је његов захтев одбијен и на томе се, наводно, завршило.
Члан Савета РРА Горан Пековић одбацио је оптужбе да РРА цензурише медије, истичући да је реч о спровођењу Закона о радиодифузији и кодекса понашања емитера, и то одредби која се односи на садржај програма. Он подсећа да је ово регулаторно тело и раније реаговало када је у питању садржај програма, од случаја певача Милоша Бојанића и његове колегинице Маје Николић због говора мржње у емисији „Двор”, преко јавног упозорења ТВ Пинк због непримерене кампање против бившег градоначелника Београда Драгана Ђиласа и главног и одговорног уредника „Блица” Веселина Симоновића, до реаговања на садржај емисије „Фарма”. РРА, каже Пековић, и постоји да би се бавила садржајем програма, а за техничке аспекте надлежно је друго регулаторно тело – Рател.
– Није тачно, како нам спочитавају, да је реч о хитном реаговању РРА. Интервју са Јахјагом емитован је још 14. септембра, реаговали смо по службеној дужности на основу података из редовног мониторинга програма. Осим тога, РТВ-у је изречена најблажа мера – опомена, а не јавно упозорење, одузимање фреквенције до 30 дана или трајно одузимање фреквенције, па и да буде повода за тешке оцене какве смо могли чути из НУНС-а, НДНВ-а или АНЕМ-а – објашњава Пековић.
Он каже да је, по покретању поступка, успостављена писана комуникација између РРА и РТВ-а, а касније су се представници покрајинског јавног сервиса и усмено изјашњавали на примедбе у вези са спорним интервјуом.
– Навели су да су из Владе Србије замољени да прегледају интервју, а да им је из канцеларије Владе Србије у Грачаници, где је прегледан само део интервјуа, једина замерка била то што новинар Јахјагу ословљава са „председнице”. Емисија је, по њиховим речима, припремана у цајтноту, пред емитовање, па наводно због тога уредници нису прегледали интервју, већ су се изгледа поуздали у то да је прегледан у влади. Накнадно је у РТВ-у покренут поступак против Тота који је био хонорарни сарадник. Раскинули су сарадњу, али нико од уредника није одговарао. Уместо исхитрених реаговања на опомену РРА, а до сада смо их изрекли више од седамдесет, мислим да је аутоцензура права тема за новинарска удружења – рекао је Пековић.
Са друге стране, у РТВ-у остају при ставу да не коментаришу спорни интервју.
– Опомена је став државног органа. Оно што смо имали да кажемо рекли смо у РРА – то је све што је рекао Слободан Арежина, директор ТВ Нови Сад и вршилац дужности главног и одговорног уредника те телевизије.
Тако смо остали ускраћени за појашњења како је рађен спорни интервју са Јахјагом, то јест зашто је одлучено да тај разговор поред толико новинара и уредника обави пензионисани колега. Зна се само оно што је Тот, по изрицању опомене РРА, изјавио за сајт Удружења новинара Србије (УНС). Рекао је да је симултани превод био лош, па није могао да реагује на изнете ставове Јахјаге.
Са Тотом је разговарала новинарка сајта УНС-а Кристина Ковач. Директор Арежина, каже она, који иначе ни тада није желео да говори о опомени РРА, рекао јој је „ако би могло” да се не пише о тој теми, да је Тот старији човек и да би требало имати разумевања за њега...
У овом случају медијска удружења су показала изузетну осетљивост на критику.
То важи и за многе новинаре, па и оне у „Политици”, којима тешко пада ако треба да се објави исправка. Управо медији који инсистирају на транспарентности, треба да буду отворени за дијалог о својим потезима и грешкама. Без обзира на то да ли је реч о извештавању о прикупљању и трошењу новца за лечење деце или опомени регулаторног тела телевизији. Најпознатији јавни сервис Би-Би-Си има своје регулаторно тело које не крије грешке, штавише гледаоцима скреће пажњу на њих. Амерички дневни листови уводе и заштитника читалаца који реагује на кршење новинарских стандарда и то се објављује, чиме се не признаје слабост већ задобија поверење читалаца.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.