Вести
21. 12. 2013.
Сведок и листинзи замах у истрази убиства Ћурувије
Министарство спољних послова доставило је Комисији за истраживање убистава новинара податке о могућем сведоку убиства Славка Ћурувије, незванично сазнаје „Политика”. Подсетимо, радна група која расветљава, може се рећи, најпознатије нерасветљено убиство у Србији, дошла је до информације да је грађанин који је за себе навео да је запослен у МСП још 2001. године на улици прошао Наташи Кандић, председници Фонда за хуманитарно право, тврдећи да се затекао на месту злочина у Светогорској улици у време убиства Ћурувије, да је видео извршиоце и возило које је том приликом коришћено.
Наташа Кандић је у изјави „Политици” потврдила ту информацију, наводећи да је податке о том човеку записала у бележницу, која је касније – нестала. Мисли да ју је изгубила, што јој се десило и са једном другом бележницом, али не искључује могућност да је украдена.
Човек који јој се поверио, рекао је да је испред тадашњег МСП био задужен за сарадњу са дипломатским мисијама на Косову и Метохији. Како се сазнаје, МСП је Комисији за истраживање убистава новинара, с Вераном Матићем на челу, доставио списак садашњих и бивших запослених који се уклапају у податке које је навела Наташа Кандић. Врло брзо, инспектори који раде на расветљавању убиства Ћурувије обавиће разговоре са њима. Случајно или не, одговор комисији стигао је тек после писања „Политике” о овом могућем сведоку.
Потрага са новим сведоком само је део напора да се овај злочин расветли класичним полицијским радом, уместо ишчекивања да се појави сведок сарадник.
Годинама се сматрало да су припадници некадашњег Ресора државне безбедности „само” пратили Ћурувију до пред само убиство, а да су егзекутори били из света подземља. Сада се сумња да је, заправо, комплетан злочин извршен 11. априла 1999. године, за време рата НАТО-а и СР Југославије, изведен у организацији тајне службе.
Прикупљени су нови докази, обављен је сложен посао прикупљања података са базних станица мобилне телефоније, који указују ко је са ким, када, колико дугои са којег места разговарао. Ти подаци, укрштени са другим доказима, могли би да дају одлучујући замах истрази која траје скоро деценију и по.
Незванично, подаци до којих се дошло након што је комисија интензивирала рад на овом случају говоре да је Радомир Марковић у вечерњим сатима 9. априла 1999. године обавио разговор са једним од руководилаца Центра РДБ Београд и да је тада почела интензивна комуникација међу припадницима ове службе, за које је данас заинтересована радна група комисије која расветљава убиство Ћурувије.
Утврђено је да је после убиства Ћурувије Мирослав Курак више пута звао Ратка Ромића. Марковић је још од хапшења 2001. године негирао везу РДБ-а са убиством Ћурувије, Курак такође у ретким изјавама, а Ромић је због тога прошле године долазио у редакцију „Политике”, оповргавајући своју умешаност у тај злочин
Тест на полиграфу
Ових дана, у вези са расветљавањем убиства новинара Милана Пантића, које је извршено у Јагодини 2001. године, медији су извештавали о томе ко је од оних који имају могућа сазнања прихватио, а ко одбио тест на полиграфу. Иако детектор лажи нема снагу доказа на суду, он полицији омогућава да усмерава свој рад.
На полиграфски тест се одлази искључиво добровољно. Незванично, полиција је ту могућност понудила Радомиру Марковићу, бившем начелнику Центра РДБ Београд Милану Радоњићу, руководиоцу Стевану Басти, и оперативцима Ратку Ромићу и Мирославу Кураку. Сви су ту могућност одбили, а став њихових адвоката је да тај тест – после толико година и свега шта је писано о њиховим клијентима у вези с убиством Ћурувије – не би дао исправне резултате.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.