Вести
18. 01. 2014.
Глава у торби
"У краљевству Јутутуту Краљ тринести Балакаха Обећао свом народу Да ће дати Јухахаха (устав)" ...
"Срећни су ти Јутутунци
Срећан ти је Балакаха
Кад их тако развесели
Празна речца Јухахаха."
(Јован Јовановић Змај, 1864)
У емисији "Један на један" Данице Вученић историчарка Бранка Прпа рекла је: Битно је да институције буду на делу као темељ сигурности грађана у будућности, а не политичка воља владајућих елита. У "открићу" да је мотив убиства Славка Ћурувије политички (сиц!), и да је тај злочин државни (сиц!), Бранка Прпа уочава "бизарност" "откровења" "јухахаха", у држави "јухухихи".
Следи један од новинарских коментара, на уочавање бизарности, "овде, у овој држави, постоје грађани који живе у виртуелној држави."
Збиља, има ли још увек грађанки и грађана који верују да возови полазе, одлазе, пролазе и долазе по реду вожње? Постоје ли грађани који верују да је водоснабдевање могуће у земљи река и потока, природно чистих вода? Је ли нужно да се загађена вода пије из загађених језера, млеко се већ заборавило, сада је у питању вода? У каквој виртуелној стварности живе грађани Ужица, који су добили рачуне за воду која је отрована? Који је то виртуелни свет набилдованих рачуна за струју? Шта је то што сви знамо, а говори нам се да ће истина бити откривена, да ће се грађанкама и грађанима истина и само истина о ономе што знају да је истина бити саопштена као некаква заклетва. "Болна истина и болне реформе". Има ли већих злочинаца од света "политичких елита" и већих пљачкаша од "привредних елита"? То је свет "осмог путника" (Срђа Поповић).
Збиља, саопштавање истина, језик и начин, шапутање истине, њено каптирање, демонстрација истинољубивости, разоткривање њима најпознатијих тајни, пред грађанима који знају да они знају, као што сви знају да се зна, то заиста јесте болно, зато што се мора, а не зато што се хоће.
"Дипломац без партије је нула", говори у Блицу Бранимир Ђурић, који се одрекао своје друге дипломе огласом у новинама. "Партијско запошљавање узело је маха и то ми се никако не допада. Годину дана конкурисао сам по школама и фирмама, али за мене посла једноставно нема. Да бих свима показао шта се догађа у земљи, одлучио сам да једну диплому жртвујем и да је се одрекнем, и то путем новина", каже Ђурић. На то партије у Нишу кажу: "Страначко запошљавање постоји, али овај младић није требало да поништи свој труд" (СНС), "Потребан је систематски приступ да се макар најбољи студенти запосле" (ЛДП),
"Страначког запошљавања има, ипак, не могу да подржим одлазак младих људи из земље"(СПС).
Добро, шта је овде стварно, а шта виртуелно. И ко живи у стварности, а ко је продавац магле. Бранимир, који је "живео у виртуелном свету" верујући да ће му образовање дати прилику за живот, или партијски службеници, који, насупрот Бранимировом знању, имају своје "реално" чланство у одговарајућој партији.
У партијском друштву чланство и плен су реални, а знање виртуелно. Јасно је да садашња власт настоји да стекне кредибилитет и да је то лично питање људи који су били у ткиву државе (Бранка Прпа). Злочиначке. Бизарно је или бласфемично у односима истине и лажи да се успешност стицања кредибилитета покушава постићи саопштавањем познатих истина о познатим злочинима.
И јасно је да је неспроведеност судског поступка над убицама Славка Ћурувије, у процес и казну, не само политичка одговорност, већ и издаја политичких идеала (Бранка Прпа). То је неосвешћена траума управо оних који би да се врате у пређашње безгрешно стање.
Шта је заправо стварно, а шта виртуелно након открића и "открића", након четрнаест година, истине о убиству Славка Ћурувије?
Шта би био гарант Бранимиру Ђурићу да не оде "у Америку"?
И да остане у земљи, у којој, и да сутра уђе у Европску унију, нема кадрова који би могли компетентно да савладају захтеве који се постављају, да вреди радити и да се од рада може живети.
А "истине и бенефити" су осми путник.
У том грму лежи зец. У пасивизацији грађана, учењу да је све могуће и да истовремено ништа није могуће. Јер је" истина" у поседу политичке воље, а не у раду институција, биле оне тужилаштво и судство, или водопривреда и здравство.
Јер је она, истина, арбитражна и припада власти, а не грађанима. "Истина" се узапћује, подмићује, са њом се прети или тера шега, она се дели и удељује, за њу се моли, или се изнуђује. "Угледа светлост дана" по налогу, по потреби, у сврху. Тако је она," истина", истовремено и релативна, и зато је нестабилна, зато је час има, а час нема. И зато су људи унезверени. Пљачка се зове приватизацијом, а сарадња са службама је бизнис.
"Ћуран" - тест за упис у средњу полицијску школу у Сремској Каменици.
Припадници деветог одељења сустопице прате Славка Ћурувију и Бранку Прпу и беспрекидно обавештавају Централу где се налазе (атипично - то се чини само када правиш заседу, када хоћеш да убијеш). Наредбом из Централе пратиоци из
Деветог одељења повучени непосредно пред убиство Славка Ћурувије да не би видели убице. Централа је координатор злочина. Петнаест година је требало да се постави питање - ко је централи наредио да повуче пратиоце из деветог одељења?
Славко Ћурувија је убијен једанаестог априла 1999. године. Једанаестог априла 2003. Радомир Марковић је издиктирао на записник ко је давао налоге (председник државе) за атентате на Вука Драшковића, масакр на Ибарској магистрали, убиство Ивана Стамболића и потом њега, Радомира Марковића, нико није ништа више питао ни о тим убилачким налозима, нити о било чему другом - месец дана усред "Сабље".
Тада је и он заћутао. Институције државе ни тада након убиства председника владе Зорана Ђинђића, ни током "Сабље" нису биле под контролом Владе. Контролори институција државе сада су Влада и морају да поступају по захтеву ЕУ. "Је ли то јасно?".
ЕУ није виртуелна.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.