Вести
25. 01. 2014.
Један читав нoви смисао
У свом есеју из 1921. године Јован Дучић је рекао да је „Политика” била један читав нови смисао. Колико је истине у овом запажању потврђује историја.
Зато данас, 110 година од изласка првог броја, не мислим само на достигнућа у области штампаног новинарства, већ говорим о дневном листу који је прерастао новине и постао обавезна литература у проучавању свеколике модерне историје државе и друштва. Не само да су буне, ратови, немири, политичка и економска превирања биле теме, већ су се на страницама „Политике” смењивали књижевни и уопште уметнички правци, читало се о животу обичног човека, упознавало са догађајима у свету...
„Политика” јесте један нови смисао, јер је на јединствен начин на својим страницама сведочила о читавим епохама кроз које смо пролазили.
Током 110 година постојања лист „Политика” је свој утицај вишеструко остваривао, али је онај на професију остао појам до данас – „Политикина” школа новинарства. Ко је све писао и објављивао, није ни чудо што је управо Политика” успостављала стандарде, а неретко била и авангарда у стилу, језику, фотографији, карикатури, дизајну, прелому. Овај јединствени дневни лист окупљао је престижна имена српске мисли, не само новинарске.
Један читав нови смисао
Са прве стране
Писати за „Политику” била је част и престиж: Нушић и Дучић, Црњански и Ћопић, Десанка и Исидора, Тин и Капор, Виб и Попа, Слободан Јовановић, Михајло Петровић, све до наших савременика који данас објављују. Карикатуре Пјера Крижанића или Џумхура и Кушанића биле су заштитни знак и речит коментар достојан сваког текста.
„Немојте Иво пропустити прилику да сарађујете у ’Политици’, то је угледнакућа”, посаветоваће Јован Дучић будућег нобеловца Иве Андрића. А овај ће, годинама касније, с поносом рећи: „Ја у „Политици” објављујем, што би се рекло, од када знам за себе.” Дакле, имена писаца који објављују своје текстове, а неизоставно су градиво у школским читанкама и лектирама, бране углед и престиж „Политике” више од било које речи. Остати велики после њих, одговорност је и искушење кроз које пролази „Политика” свакога дана, у сваком свом дневном издању.
„Политика” се цитира, у разговорима се позива на њен ауторитет, свако мало се реченица почиње са: „’Политика’ је објавила..., у ’Политици’ сам читао, ’Политика’ пише...” Специфична тежина „Политикиних” текстова немерљива је у односу на друге, али би зато и њена одговорност пред читаоцима и друштвом у целини морала бити једнака.
Било је посртања, нарочито у годинама у којима сам и сам дорастао да читам „Политику” или будем њена тема, текстова који нису личили на политикину школу новинарства, који су, потврдиће време пред нама, одступали од уређивачких темеља оснивача. Било је дана и година када се, тамо где се најмање очекивало – на страницама „Политике”, није могло пронаћи оно што је Владислав Рибникар истицао као уређивачки императив рекавши: „Свакој парламентарној влади потребна је партијска опозиција. Зар је истина мање истина када је каже један човек, но када је каже више њих?”
У тренутку када су се појавиле независне дневне новине „Политика”, давне 1904. године, на десетине имена дневних листова извикивали су колпортери. Ехо имена тих новина не одзвања у повести. Заборавили су се, нестали. „Политика” пркосно траје делећи усуд свога народа и државе. Успони, падови, уређивачка смелост али и одсуство мере објективности, новинарске бравуре али и цензуре, па аутоцензуре тако опасне за професију новинара, али и друштво уопште, па опет и одувек текстови који утичу на формирање савремене грађанске мисли у Србији. Све је то „Политика”.
Њено трајање у времену и истрајавање у високим новинарским стандардима, одговорност за написану реч чију слободу омеђавају тек професионални морал и национални интерес, препознавање будућности медија изазови су за све који у овом тренутку имају част да обликују свако дневно издање најтрајнијег српског дневног листа. Ваша одговорност је вишеструка: струка, порекло и традиција, наслеђе, очекивање друштва, опстајање у будућности, нови медији, нови носиоци информације, нова технологија, нова филозофија новинарства.
Нових сто година пред вама!
*Председник Републике Србије
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.