Вести
30. 01. 2014.
Буџетско финансирање гуши медије
Нетранспарентан и неуређен систем буџетског финансирања медија у Србији угрожава равноправан третман медија и омогућава тзв. "меку" цензуру оцењује CIMA. Механизми финансирања медија из буџета у Србији користе се за индиректну, "меку" цензуру коју је тешко уочити, а чији је циљ да се подстакне позитивно извештавање о званичницима и њиховим активностима и казне критички настројених медији, наводи се у истражвању Центра за међународну помоћ медијима.
У истраживању које је у CIMA објавила у сарадњи са Светским удружењем новина и новинарских издавача (WAN-IFA), констатује се да се јавна средства додељују на нетранспарентан начин, произвољно, без јасних и мерљивих критеријума, јавних процедура и контроле, што угрожава конкуренцију у области медија.
"Директне државне субвенције медијима у државном власништву који добијају велике своте државне помоћи намењене медијима, драстично умањују слободу конкуренције у српској медијској индустрији и спречавају развој слободних, независних и плуралистичких медија", наводи се у истраживању.
У делу истраживања које се односи на расподелу субвенција, указује се на неравноправан положај две приватне новинске агенције, Бета и Фонет, у односу на државну агенцију Танјуг, и пореде подаци о пословању две највеће агенције, Танјуга и Бете.
Консатује се да су Танјуг и Бета слични по производњи и укупним пословним приходима у 2012. години, ако се изузму субвенције државној агенцији: Танјуг је имао приход од 1,05 милиона евра или 120 милиона динара, а Бета 980.000 евра или 112 милиона динара.
Притом, Танјуг је добио и субвенције у вредности од 1,8 милиона евра или 209,5 млиона динара, наводи се у истраживању и закључује да је државна новинска агенција била мање продуктивна, јер има више од два пута више запослених, односно 212 наспрам 90 запослених у Бети.
У истраживању се као проблем издваја то што у Србији не постоје потпуни и поуздани подаци о укупним јавним средствима потрошеним на медије, о изворима и облицима финанисрања нити сврси или ефектима такве буџетске потошње.
Наводи се да незваничне процене медијских организација говоре о уделу буџетских средстава на тржишту медија од 15 одсто до 40 одсто.
У истраживању се издвајају четири главна облика финансијске интервенције државе у области медија: субвенције, рекламе које плаћају државне институције и јавна предузећа и финансирање посебних медијских услуга и финансирање медијских пројекта.
У 2012. укупно 660.000 евра или 75 милиона динара је потрошено на пројектно финансирање медија из буџета, што је 20 одсто од субвенција које су у износу од 3,2 милиона евра или 368 милиона динара издвојене само за четири медија у државном власништву - Новинској агенцији Танјуг, Међународном радију Србија и издавачким кућама Панорама и Југословенски преглед.
Притом, значајан део државне помоћи медија није узет у обзир у званичним пропрачунима, укључујући рекламе које плаћају државне институције и предузећа, као и "уговорне и "посебне услуге", што, према проценама медијских удружења, вреди додатних 20 милиона евра, додаје се у извештају.
Процењује се да је удео државних средстава на тржишту реклама између 23 и 40 одсто, али да је и већи, ако се обухвате приходи од претплате и други видови државне помоћи.
У истраживању се наводи да је тржиште реклама ограничено и статично у Србији и да не може да обезбеди опстанак медија, а да већина медија опстаје захваљујући јефтиној продукцији, малим платама за запослене и државној или приватној финансијској помоћи.
"То снажно указује да тржишна кретања нису кључни фактор који одређује судбину српских медија и да профит често није главна корист коју очекују власници медија и финансијери", наводи се у извештају и додаје да је тржиште реклама у протекле три године у Србији у просеку вредело годишње 170 милиона евра или 19 милијарди динара.
У извештају се предлаже се да се сва државна средства за развој и подршку медијима уплате у општи фонд за медије које би надзирала независна комисија, као и да се сва државна средства за медије додељују на јавним конкурсима.
Такође се препоручује да се буџетско финансирнаје усредсреди на пројектно финансирање и посебно на кофинансирење нових програма и наглашава да притом сви уговори морају садржати одредбе у којима се јасно властима забрањује да се мешају у уређивачку политику.
Оцењује се да је потребно ревидирати прописе о рекламирању, тако да се уведу строге казне за државна тела и званичнике који крше забрану коришћења државних средстава за личну промоцију или промоцију политичких интереса.
Истиче се да је потребно што пре применити препоруке из Медијске стратегије донете још 2011. године како би се уредила област медија у Србији.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.