Вести
04. 02. 2014.
Извештај Савета за борбу против корупције Владе Републике Србије о притисцима и контроли медија (септембар 2011) #13
Контролисање тржишта реклама
Министарство рада и социјалне политике утрошило је 2008. године 28,3 милиона динара на медије и промоцију, у 2009. 16,56 милиона динара, али је већину средстава реализовала преко агенције „Максим медија”, па се такође не може утврдити којим медијима је новац уплаћен.
Министарство за Косово и Метохију највише средстава за оглашавање у медијима потрошило је у 2008. години, у време министра Слободана Самарџића, и то 21,42 милиона динара, док је у 2009. години потрошено далеко мање.
Министарство унутрашњих послова је за информисање јавности у 2008. потрошило 14 милиона динара, у 2009. години 8,89 милиона динара, али у достављеном одговору није наведено у којим медијима. МУП се оглашавао у „Блицу” у пројекту енциклопедије „Све о Србији” (590.000 динара), али није наведено када тачно.
Реализован је и пројекат инсертације флајера о визној либерализацији (680.000 динара), али ни за њега нема податка у којим медијима.
Пореска управа се највише оглашавала у штампаним медијима (2008 – 21,62 милиона динара, 2009 – 23,48 милиона динара) и највећа средства утрошила на лист „Данас” (2008 – 3,4 милиона динара, 2009 – 6,4 милиона динара).
Национална служба за запошљавање (НСЗ) годишње потроши око 17 милиона динара на промовисање у медијима, и то углавном електронским, па је тако 2009. године потрошила само 980.000 динара на огласе у штампи. Те године је за производњу емисија на ТВ Б92 уговором определила око 11,85 милиона динара, а 2010. године око 3,9 милиона динара. НСЗ је у листу „Данас”, у мају 2009, инсертовала публикацију „Послови” за 1,95 милиона динара.
ЈП „Електропривреда Србије” је од 2008. до 2010. године издвојила 14,63 милиона динара за медије и имала сарадњу са Хепи телевизијом за промотивну акцију „ЕПС и деца” вредну близу милион динара. Највећа средства од ЕПС-а остварио је дневни лист „Данас” – 2,62 милиона динара, али је ЕПС на рекламирање потрошио 2,4 милиона динара у „Политици” и 1,26 милиона динара у „Вечерњим новостима”.
У јавности се посебно отворила полемика о потреби рекламирања овог монополисте у снабдевању електричном енергијом у септембру 2010. године, када је обелодањено да ће ово јавно предузеће које спада у највеће губиташе, платити 800.000 евра фудбалском клубу Партизан на име спонзорства у Лиги шампиона и другим међународним утакмицама до краја 2011. године.
Посебно место у односима између државних институција и медија заузимају агенције за односе са јавношћу, маркетиншке и продукцијске куће, које су, углавном, у власништву страначких активиста, или са њима повезаних особа. Неке од тих агенција пружају услуге већини државних институција, тако да појединим агенцијама приходи долазе искључиво од државних органа. Један број државних институција и јавних предузећа има посебно ангажоване агенције за односе са медијима или продукцијске агенције, иако у свом саставу имају читаве службе задужене за односе са медијима. Због тога не само да је спорно што државне институције ангажују те фирме за поменуте послове, већ је проблематично и то што оне углавном служе за политичку промоцију рада министара и директора, а неза информисање грађана.
Од 22 министарства Владе Србије која су била обухваћена анализом Савета, само три министарства нису у протекле три године користила услуге агенција (Министарство за науку, Министарство просвете и Министарство за државну управу и локалну самоуправу). Међу министарствима има и рекордера у коришћењу услуга већег броја агенција, као нпр. Министарство за Косово и Метохију, које је током 2008. године користило услуге осам различитих агенција. За Министарство за пољопривреду у протекле три године радило је чак једанаест агенција, а за посебне управе у саставу те институције такође су биле ангажоване агенције. Министарство здравља ангажовало је десет агенција, а само 2009. године радило их је седам.
Осим тога, агенције, чији су власници најчешће високи страначки функционери или њима блиске особе, већ годинама контролишу тржиште реклама. Агенције, наиме, откупљују од медија рекламни простор, који потом продају клијентима, односно појединачним купцима, по далеко вишим ценама. Приликом рада на овом извештају, Савет се састао са представницима „Мекен Ериксона”, који су објаснили да до ових послова долази тако што медији због неповољне финансијске ситуације пристају да под условима авансног плаћања продају рекламни простор по ценама нижим од тржишних. Међутим, према информацијама до којих је Савет дошао истражујући овај феномен, често се дешава да агенције медијима само део уговореног износа уплате авансно, а да плаћање преосталог дела користе за притисак на медије, односно престају са плаћањем уколико медиј почне да се бави неком темом која није у интересу странке којој власник агенције припада или није у његовом личном интересу.
Из анализираних уговора јасно се може видети страначка распоређеност агенција, па тако, на пример, институцијама које воде страначки активисти Г17 плус, као што су ЈВП „Србијаводе” или Национална агенција за регионални развој, Републички завод за спорт, Републички завод за здравствено осигурање или Крагујевачка гимназија, услуге пружа агенција „А медија”. То не треба да чуди, јер ту агенцију предводи директор Томислав Дамњановић, својевремено председник
Извршног одбора Г17 плус и креатор њених кампања. Дамњановић је, иначе, и брат супруге Млађана Динкића Татјане. Највећи власнички удео у тој фирми има Асоцијација независних електронских медија АНЕМ (40 одсто), па Митко Јаковлески (10 одсто), а затим по пет одсто имају Веран Матић (главни уредник РТВ Б92), Сибина Голубовић, Томислав Дамњановић, Татјана Бошкић и други.
#Наставиће се
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.