Вести
04. 02. 2014.
И мртви дугују
Апелациони суд у Крагујевцу донео је у децембру прошле године, после равно 19 година од почетка процеса, пресуду по којој Мирослав Јовановић, некадашњи уредник недељника "Светлост" (листа који више не излази), по пресуди Апелационог суда у Крагујевцу, треба да плати 790.000 динара због текста који је објављен у јуну 1994. године.
Казна је изречена за материјалну и нематеријалну штету по тужби приватних тужилаца, власника једне крагујевачке приватне апотеке, који су тражили више од 22 милиона динара. Спорни текст објављен је 9. јуна 1994, а представља белешку једног од новинара "Светлости" на основу приче Крагујевчанина који је у одређеној приватној апотеци за свог оца куповао цитостатике.
"Светлост" је у рубрици где су пласиране такозване кратке форме (цртице, белешке, осврти) објавила текст под насловом "Отимачина" и са поднасловом "Ако они краду, могу и ја" о томе да је један човек чије су име, презиме и надимак у тексту наведени, у приватној апотеци чији су назив и локација такође наведени, дебело платио лекове за свог оца који је боловао од рака, да је три пута платио по 900 ДМ, да је сачувао кутију на којој пише да су лекови из контингента хуманитарне помоћи, да су га после прегањања у апотеци најпре наговорили да пристане да ћути, а заузврат му дали још једну кутију лекова, да је он узео лек и у апотеци оставио личну карту, да су му у апотеци после рекли да су ипак нашли папире да се покрију и да су тражили да он подигнуте лекове плати 1300 ДМ, да је о случају обавестио Тужилаштво и полицију који нису били заинтересовани...
Две године и три месеца по објављивању текста, 4. септембра 1996, људи који су својевремено држали приватну апотеку која се помиње у тексту, туже "Светлост" и њеног одговорног уредника за накнаду штете, материјалне и нематеријалне. Висина њиховог одштетног захтева коначно је стигла до суме од 22.274.160,00 динара. По данашњем рачуну, око 200 хиљада евра.
Судија Вишег суда у Крагујевцу Марија Петковић пресуђује 11. јуна 2013. године и "у име народа" налаже "Светлости" и одговорном уреднику (из 1994) да приватним тужиоцима треба да исплате 789.051,19 динара, са затезном каматом од 14. децембра 2012., а приде дођу и трошкови судског поступка.
Потом је уследила жалба адвоката тужених вишој инстанци, али је судија Апелационог суда Божидар Вујичић практично само преписао оно што је његова колегиница већ "одрезала". Његову пресуду тужени су добили 5. децембра прошле године. Тако је процес "затворен" у року од 19 година, пет месеци и 26 дана. Када се на досуђени износ додају судски трошкови, Јовановић треба да плати више од милион динара.
Мирослав Јовановић данас ради исти посао, у недељнику "Крагујевачке", који је основан 2009. године, а "Светлост", иако је и даље уписана у Агенцији за привредне регистре (АПР), под тим именом више не излази. Директор Павле Ћировић, који се на почетку суђења у име "Светлости" појављивао пред судом, преминуо је још 2000. године. Нажалост, недавно је умро и аутор текста Милутин Ђевић.
Тако је Мирослав Јовановић остао једини "кривац", који по мишљењу суда сам треба да плати пресуђену суму. Данас каже да се пре 19 година ниједног тренутка није двоумио да ли да одобри текст који му је предао Ђевић, уз сав ризик који је деведесетих пратио скоро сваку информацију: "Видео сам ојађеног човека у редакцији са кутијом лекова на којима пише да потичу из хуманитарне помоћи, а он их баснословно плаћа. Уопште нисам ни помислио да је реч о трику или лажном тужакању, јер људи у несрећи то не раде. Напротив, разумео сам његов вапај и речи да су му још једино новине остале да ‘отвори душу’ и с неким подели двоструки бол: због очевог тешког здравственог стања и неправди на које наилази тражећи начина да му помогне."
Према Јовановићу, у правоснажној пресуди спорно је то што суд није примењивао Закон о информисању из деведесетих година, према којем тужба за накнаду штете може да се поднесе само против оснивача или издавача јавног гласила, што је у конкретном случају било Новинско и графичко предузеће "Светлост" из Крагујевца.
"Та врста одговорности, по тада важећем закону, није падала на појединца, уредника или новинара", каже Јовановић и додаје да се због тога очекивало да тужба буде одбачена. Суд је, међутим, уважио други закон. Будући кораци могу да иду у два правна смера – да се поднесе жалба Уставном суду или захтев за ревизију Врховном касационом суду.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.