Вести
05. 02. 2014.
И Бог је са Вучићем?
„Да смо овај збор држали прошле недеље, имали бисмо кишу. Данас имамо лепо време. То је најбољи доказ да је и сам Бог са нама. Наша је победа!“, узвикнуо је председник Владе Краљевине Југославије др Милан Стојадиновић на једном предизборном говору с краја тридесетих година прошлог века. С божјом помоћи или не - Стојадиновић је победио.
Бог је, рекло би се, умешао своје прсте и у предстојеће, ванредне парламентарне изборе у Србији. Само, овог пута с рђавим, а не лепим временом. Како? Па тако што је у суботу, уз помоћ великог невремена, пружио прилику неформалном, али стварном господару ове земље, Александру Вучићу, да пред ТВ камерама спасава децу из снежних сметова код Фекетића. Тај дар с неба његови „спин доктори“ и најмоћнији мас-медији које држи под контролом максимално су искористили за предизборну кампању.
Неко би сад могао да тврди да је у овом случају била у питању очигледна демонстрација демагошке злоупотребе Јавног медијског сервиса, а исто тако и Војске Србије, уз чију је помоћ Вучић изигравао хероја и тако се препоручивао потенцијалним бирачима. Ту тврдњу је тешко оспорити - ако уопште и може да се оспори. Да невоља по Вучића буде већа, велику сенку на његову предизборну кампању баца и неколико примера цензуре у медијима и на интернету, поготово она са клиповима „акције у снегу“.
У децембру прошле године нападани су поједини сајтови који су објавили вест о привилегијама кћерке гувернерке Народне банке Србије Јоргованке Табаковић, високе функционерке СНС и блиске Вучићеве сараднице. На удару цензора нашле су се и неке друге по власт непријатне теме, и то не само на интернету, него чак и у вестима медијског јавног сервиса. О пропагандним свињаријама у корумпираној штампи да се и не говори. У Вучићеву предизборну кампању су се укључили, свесно или не, чак и они који су имали петљу да му се одупиру у Милошевићево време, када је то било много опасније него сада. Као да заиста верују да је и Бог с Вучићем.
Једно је, међутим, сигурно. Србија, очигледно, слабо стоји са слободом медија, а без слободних, независних медија нема фер избора. То правило не познаје изузетке. У питању је политички аксиом.
Аутор је новинар из Новог Сада
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.