Вести
07. 02. 2014.
Кад Живковић цепа Курир
Годинама уназад, Зоран Живковић је могао да пронађе, вероватно, приличан број разлога због којих је јавно, пред камерама, био у прилици да поцепа дневне новине Курир. Те новине су небројено пута објављивале неистине, водиле прљаве кампање против политичара и јавних личности, немајући обзира према њиховим породицама, околностима, ни чему.
Међутим, Зоран Живковић тада није био у предизборној кампањи, није се кандидовао ни за какве функције, а што је најважније, у центру пажње Курира није био - он.
Да ли би, у том смислу, било претерано очекивати од онога ко претендује да заузме позицију некога ко би требало да ради у јавном интересу грађана, штити их и заступа наспрам безакоња и јавног аморала - да јавно реагује цепајући дневне новине како би стао у заштиту оних који немају никакве политичке и друге врсте моћи да се бране?
Вероватно би, иако то у околностима општег немара и губитка вредности, звучи излишно. То је једини, али огроман проблем у вези са овим перформансом Зорана Живковића. Те поцепане дневне новине су небројено пута доводиле баш такве, немоћне и незаштићене политичким утицајем људе у, благо речено, врло незгодне положаје.
Подстрекавајући насиље над мањинским групама, припадницима других националности, као и обичним људима у различитим ситуацијама, Курир одавно стоји на врху срамоте српске штампе, без обзира на то што му се мање више и други примерци приближавају.
Да је Зоран Живковић, рецимо, сазвао конференцију за новинаре када је Курир „развлачио“ из дана у дан ожалошћене родитеље тек преминуле девојчице Тијане, извргавајући их најподлијем руглу - те, стао у њихову заштиту и цепањем листа затражио да се са тиме одмах престане, чини се да би стекао наклоност бирачког тела. Овако, претерана брига за себе и свој интегритет изазива супротан ефекат.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.