Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Адвокати траже истрагу какве нема у закону
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

07. 02. 2014.

Аутор: Доротеа Чарнић Извор: Политика

Адвокати траже истрагу какве нема у закону

Адвокати Рајко Даниловић и Никола Баровић, заступници Јове Ћурувије и Бранке Прпе, сагласни су са предлогом бранилаца осумњичених у овом поступку да би истрага убиства требало да буде јавна. Међутим, професор Правног факултета у Београду, Милан Шкулић, каже за „Политику” да без обзира на предлог одбране и пристанак бранилаца оштећених, истрага не може да постане јавна, јер тако нешто није предвиђено Закоником о кривичном поступку.

 

Иако признаје да у поступцима за организовани криминал јавност није предвиђена, адвокат Никола Баровић претпоставља да одбрана сматра да је преседан већ направљен тиме што су новинари кроз рад Комисије за истраживање убистава били укључени у предистражне радње.

„Мислим да је предлог одбране основан и да имају право на такав став, али сумњам да ће тужилаштво то прихватити”, рекао је адвокат Баровић за „Политику”. Професор Шкулић, с друге стране, наводи да се не може тврдити да је преседан већ начињен учешћем новинара у раду Комисије за истраживање убистава новинара.

„Предистражни поступак има неформални карактер, исто као што су предистражне радње оперативног карактера, а не доказне радње”, казао је Шкулић за „Политику“. 

Одбрана осумњичених поднела је у понедељак Специјалном тужилаштву предлог да новинари присуствују саслушањима сведока у истрази убиства Ћурувије. Тиме би се, сагласне су сада обе стране, спречило цурење полутачних или једностраних информација у једном од најзначајнијих предмета који се тренутно воде пред српским правосуђем, што би било веома штетно за утврђивање истине.

„Тужилаштво још није одлучило о предлогу за присуство јавности у истрази”, рекла нам је јуче Зора Добричанин-Никодиновић, бранилац двојице осумњичених у поступку за убиство Ћурувије.

Због тога се све информације из истраге и даље третирају као службена тајна. Одбрана је свој став образложила тиме да јавност, која је била укључена у досадашњи поступак, треба сада да види и доказе.

Адвокат Баровић наводи да је јуче неформалним каналима обавештен о саслушању сведока Миладина Сувајџића. Према његовим речима, није неуобичајено да тужилаштво не информише заступнике породице оштећеног о својим корацима, нити је пуномоћницима омогућен увид у списе предмета и остале доказе.

„Није спорно да постоји велики интерес јавности да буде упозната и то се може донекле само правовременим и редовним информисањем о току истраге”, рекао је Шкулић.

Он додатно појашњава да када се каже да је нови ЗКП увео неку врсту доказног двобоја странака, уз релативно пасиван кривични суд током извођења доказа, то се искључиво односи на одржавање главног претреса, а не истраге. Шкулић наводи да када је реч о истрази, ту се ни сада, као ни раније док је водио истражни судија, не примењује начело јавности на начин који је типичан за само суђење.

„Истрага није јавна, а јавност може добијати само неке информације из истраге. То се односи на саопштења која даје орган који води истрагу”, рекао је он. Сведок Сувајџић, како сазнајемо, саслушаван је јуче око сат времена у Тужилаштву за организовани криминал. Према сазнањима „Политике”, Сувајџић је тужиоцу испричао исту причу као и Миленковић, рекавши да је „земунски клан” имао задатак да ликвидира убице Ћурувије, да су Ратка Ромића и Мирослава Курака пратили, али да су им они умакли после потере преко Панчевачког моста, као и то да је сукоб касније изглађен. Сувајџић има статус сведока сарадника који је, као и Дејан Миленковић Багзи, добио на основу исказа у поступцима за убиство премијера Зорана Ђинђића и против „земунског клана”. Сувајџић је у овим процесима сведочио без присуства јавности 2004. године. Као и Миленковић, и он је у програму заштите сведока и у суд је доведен у присуству Јединице за заштиту чији га припадници обезбеђују.

Тужилаштво за организовани криминал води истрагу за убиство Ћурувије против тадашњег шефа Државне безбедности Радомира Марковића, шефа београдског центра ДБ-а Милана Радоњића, начелника Шестог одељења тог центра Ратка Ромића и припадника посебне службе обезбеђења у ДБ-у Мирослава Курака.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси