Вести
07. 05. 2014.
Новинарски хлеб
Новинари се не предају док чувари поретка покушавају да их ућуткају, а догађа се и да покушавају да их скину до голе коже. Ни друга страна - углавном политичари, уљуљани влашћу - лако не посустаје. Овогодишњи трећи мај, Дан слободе штампе, који је 1993. установила Генерална скупштина УН, обележен је позивом да се "осигура несметан говор свим медијима".
Упућен је апел да се општом мобилизацијом заштите сви новинари у свету, да се савлада "затворени круг некажњавања злокобног учинка против седме силе".
Институт Европског универзитета, са своје стране, упозорава на "опште спутавање медија, што је заправо претња свим грађанима широм света".
Светле тачке у тамном вилајету припадају европским северњацима, читавој Скандинавији и њеном блиском суседству - Данској, Белгији, Холандији, Луксембургу и нешто јужнијој Швајцарској. У години кад је утврђено да су медији у свету "најлошији у читавој деценији", од великих сила журнализма, на ниским гранама, око тридесетог места нашле су се Британија и Француска, Америка је за добру десетину ниже, а веома су лоше оцене допале Русији и Кини.
Није све у бројевима, занимљивије су живе слике, некад и готово незамисливи призори. Уз општу дијагнозу, данак професији (у једној ранијој прилици) сада је пропратио извештач Ројтерса из Израела Криспиан Балмер, описом у телавивском дневнику Haarec:
"Срамота је што некад морате претходно да будете буквално наги, да би затим - као његов гост - видели израелског председника владе. Кад је 2012. Бењамин Нетанијаху приредио традиционални пријем за стране дописнике, премијерови телохранитељи су наредили Самеру Шалабију из канадске телевизије, али Палестинцу - да се свуче да би га "из безбедносних потреба" детаљно прегледали. Самер је одбио, а чланови управе Удружења стране штампе (ФПА) саопштили су да ће напустити свечани сусрет. Тајна служба је морала да одустане."
Ових дана, почетком маја 2014, Палестинац Самер Шалаби је изабран за председника Удружења стране штампе у Израелу.
Још темељнија поука је, сигурно и на свим другим местима и за све прилике, аманет почившег Франсиса Фрање Офнера, оснивача и првог председника ФПА, новинара изузетног угледа, чије текстове су преносиле две стотине листова у свету, рођеног Новосађанина (1913 - 2011), који је рано детињство провео у Срему, у селу Шимановцима, да би после голготе Другог светског рата доспео да у Палестини пером буде један од актера стварања Израела.
Фрања Офнер је описао и "свој случај" из средине педесетих прошлог века, који би и данас и политичарима и медијима био добродошла школа:
"Као дописник лондонског Обсервера интервјуисао сам Давида Бен Гуриона, пошто је - како сам чуо - премијер био огорчен на Идна због британске идеје да Израел Египту и Јордану, тада нама непријатељским земљама, дозволи стварање коридора који би их повезао и располутио Израел. Председник владе је на моје питање без околишања одговорио: 'Лондон и Москва гурају политику која може да води уништењу јеврејске државе, мада и Енглези и Совјети, свако из својих разлога.' Гурионов сарадник брзо је дошао у моју хотелску собу 'да погледа текст'. Био је ужаснут: "Ово не можете овако да пошаљете.' 'Али зар председник владе није тако рекао', питао сам. 'Јесте, али био је узбуђен, морате то да охладите', узвратио је ревносни службеник. 'Није мој посао да цензуришем премијера', нисам сам се предавао. 'Знате да ја могу да уредим да будете ухапшени...'
Наслов на првој страни Обсервера није сигурно задовољио званичнике: 'Израел оптужује Британију - купује арапско пријатељство жртвовањем нас'. Агенције су, наравно, преузеле вест. У Кнесету (парламенту) је одмах Бен Гуриону постављено питање да ли га је новинар нетачно интерпретирао. Седео сам на галерији и чекао пресуду. Давид Бен Гурион је мирно саопштио посланицима:
'Рекао сам како у новинама пише. Моје речи су потпуно тачно наведене..' Седница је завршена. Нисам ухапшен."
Са седамдесет година искуства у новинарству, Предраг Милојевић (1901 - 1999) оставио је аманет, ваљан за сва времена: "Износио сам само утиске; они су по својој природи субјективни, али не морају бити пристрасни. Нисам држао страну било чему или било коме. Знам да се такав став не допада ником, али то може бити драже него допадати се сваком. Новинар може да греши, али не сме да лаже.
Ако читалац увиди да је то што у новинама пише свесна лаж, свршено је са тим новинама и занавек." Ђаци се смењују, лекције не застаревају.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.