Вести
20. 06. 2014.
(Не) убиј гласника!
Гласнике неповољних вести древни силници су обичавали да погубе. Иако методе (најчешће) више нису тако драстичне, потреба данашњих силника да трајно ућуткају гласнике заправо је већа, јер ови са рђавим новостима не иду тек пред ноге владару, већ пред сам народ.
Ако је некадашње ућуткивање представљало хир чија је сврха била да се крвожедни силник напросто боље осећа, ово данашње има неупоредиво далекосежнији смисао.
На то упућују и скорашњи покушаји ућуткивања два бечејска медија - гласника како добрих, тако и рђавих вести. Прво је двонедељник Бечејски мозаик тужен због објављивања писма читаоца поводом „бесомучне сече“ у Горанском парку, да би сада био тужен и БУМ (Бечејско удружење младих) јер је портал МојБечеј.цом, чији је БУМ оснивач, објављивао и демантије у оквиру афере Водоканал. Медији су, дакле, судски прогањани због одговорног обављања посла - што су се усудили да на увид јавности ставе читалачко писмо и демантије у којима је, гле чуда, тражена одговорност надлежних.
Ако је први случај и (можда) могао бити последица побрканих лончића, и то оних забавиштанских, односно хировитог детињег беса према грумену блата којим је погођено или, још боље, према ваздуху кроз који је грумен летео, за други се то већ не може рећи. Смехотресна оптужба против Бечејског мозаика је, уосталом, недавно одбачена, али је и даље непознаница да ли је „бесомучне сече“ било, а то је за јавност од пресудног значаја, наравно, уз дужно уважавање нечијег евентуално претрпљеног душевног бола, дакако (не)измерног (шушкави еквивалент читалачким писмом нарушене части и угледа био је 300 „црвених“).
Наиме, једнако смехотресна је и тужба против БУМ-а с обзиром на то да је у међусобном изношењу прљавог веша сукобљених страна у афери Водоканал, парадоксално, страдао штрик на који је веш качен (још да друга страна тужи БУМ па да урнебес буде потпун!). Међутим, пик на медиј само је наизглед последица инфантилног неразумевања ствари и наивности с обзиром на то да је тражена одштета за душевни бол (све, дакле, саме танане, такорећи песничке душице) још (не)измернија - све укупно, читавих 1.200 „црвених“ (у односу на први случај овде се изгледа ради о неким часнијим и угледнијим људима). Таман толико да се БУМ (финансијски) декапитује, управо на начин древних силника.
Разуме се, одговорност би постојала да су се портал МојБечеј.цом и БУМ при томе необјективно држали, да су се без основа приклонили једној страни, а то овде нипошто није видљиво. Заправо, једина њихова одговорност, иако другачије природе, јесте у томе што уместо да су самостално предузели истрагу (као што то иначе чине, премда наводе да су и овде покушали) да су, дакле, сами загацали у мутне водоканалске воде, они су у читавој афери били пре свега пасивни посматрач, такорећи огласна табла.
Ипак, портал је, поштујући начело непристрасног и целовитог извештавања, омогућио различитим странама да се огласе, а стране које су то учиниле несумњиво јесу релевантне. Интерес јавности јесте да сазна шта се дешава у јавним предузећима, па и Водоканалу, где је некакво грумење, не само оно блатно, почело да испливава, а имајући у виду стање овдашњег истраживачког новинарства и транспарентности у функционисању државе, обрачуни унутар владајућих клика постају драгоцена прилика да јавност дође до значајних сазнања.
Неразумна фиксација на гласника рђавих вести, па била то и огласна табла, представља, дакле, промишљено ућуткивање и уподобљавање критичке јавности (јер и огласна табла, пасивна каква јесте, може постати пасивно-агресивна). Ма ко био одговоран у водоканалској афери - а надамо се да њена укварена вода неће волшебно испарити током судског поступка - једно је сигурно. Начин на који месни властодршци схватају јавност и демократичност, располажући влашћу као својом прћијом, недопустив је.
Изненађује ли иког да ситуација на нивоу државе није ништа другачија?!
Аутор је дипломирани филозоф и публициста из Бечеја
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.