Вести
23. 06. 2014.
Мистична беба
Признајем, глуп сам, али не капирам најбоље и нека ми неко објасни какве везе имају смене олињалих, дозлабога корумпираних генерала српске полиције са интимном преписком српског и црногорског премијера, у којој један другог слове са „војводо“ и „сердаре“, а онда се враћају у 2003. годину, где би виспренији графолози требало да препознају некакав „рукопис“, несумњиву паралелу са трагичним догађајем стрељања Ђинђића.
Још мање капирам каква је улога у тој причи дојуче једног од два највернија Вучићева медијска билтена, који је „закувао“ целу ствар причом-фатаморганом о томе како се Мило Ђукановић тобож спрема у медијски напад на свога српскога пандана, а све зато, виђу јада(!), јербо је љубоморан на Вучића што му овај измиче титулу најпопуларнијег балканског политичара двометраша у Бриселу, а све гледе недавнога блискога сусрета са деколтираном Ангелом усред Берлина. Јес, шије му га Ђура!
Истина, има Мило медијске ресурсе у Србији, извесни лист завичајних Црногораца из Ловћенца, али нешто не верујем како се тим сеоским тиражом руши председник Владе с натполовичном већином у парламенту и ненадјебивом доминацијом у свеколиким српским новинчинама и телевизијама, да не помињем сад промптно Телепромптере, сајт ДС-а и неколицину твитераша и фејсбукаша, поплавних паничара и сл.
А тек најмање у целом замешатељству разумем преводилачку улогу гласовитога новинарског цензора Бебе Поповића, који је брже-боље из неког медијског чучавца провирио да нам саопшти како је баш он тај графолог који ће понајбоље растумачити језик немуштих и затајних премијера и увезати само њима знани есперанто у једну просту проширену реченицу, разумљиву сваком конобару, у којој се, гле чуда, не појављује име Војислава Коштунице. Што не значи да га је Беба заборавио, јок море, него га пушта да се пржи на жеравици.
После свега, у тренутку док ишчекујемо епилог ове ујдурме, што би, слутим по скоро папагајским насловима данашње штампе (јучерашње за вас који ово читате) - требало да буде „метла“ за скоро васцелу полицијску врхушку, оправдано се поставља питање продукције горепоменуте фарсе, без пуцања и певања, али са гласним нарицањем и не баш пригодним паралелама и алузијама...
Чему мистификација, господо?! Ако је требало (а требало је) сменити неколицину генерала пандурских од којих је један део, како се нагађа, по црногорској линији био везан са тамошњим затајним службама и мафијама (можда овде треба тражити неку везу и смисао), чему онда представа са таблоидима, Милом и Бебом?
Па сваки просечан Србин из главе зна да наведе бар три афере у којима је учествовао сваки од горепоменутих генерала, да не причам о томе да и они исподпросечни, ометени у развоју, слепи и наглуви знају и на својој кожи осећају да живе у земљи никад тање линије између полиције и мафије, дилера и инспектора, закона и омерте.
ОК, ваља овом приликом подвући и то да неки од наречених главоња у плавом спадају у ред највећих медијских манипулатора још од времена Бебе Поповића, да им тушта и тма београдских новинара дугују услуге, неки богами и каријере, али њихова несумњива моћ, зна се и то, бледа је спрам утицаја који на овдашњи новинарски естаблишмент има актуелни премијер, па је стога тешко поверовати да су, приковани уза зид, чак и у бунилу могли помислити како ће коже сачувати фронталним нападом на Вучића и Мила, заобилазно преко Мојковца.
Да апсолвирамо, дакле. Реформа српске полиције хлеб је наш насушни, ту се ни Ђилас не би усудио да тражи амандман. Али мистични пут којим је она кренула, пун шифрованих порука, метафора, ономатопеја и алузија, све је само не добар.
Овај је народ и без тога већ довољно збуњен, боље рећи избезумљен, гладан истине и сит Папаје, Банане и Манга... Зато би од премијера или министра полиције у најскорије време требало, чуј требало - морали да чујемо, јасно и гласно, именом и презименом, чиме су се све бавили и због чега су смењени генерали МУП-а. Толико ова власт дугују грађанима, да нам историја не би остала мистерија и да нам се не би понављала. Алелуја!
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.