Вести
23. 06. 2014.
У фокусу таблоида женско тело
Кад је Наташа Мицић постала, стицајем околности, председница Србије, ниједног момента јавност није усредсредила пажњу на њене способности и квалитет рада, а могла је да буде и добра и лоша председница.
Заправо, прва жена на тој функцији, што је деконструкција патријархалне српске културе искључиво мушке председничке лозе, бива изложена свакодневном сексизму и ниподаштавању ње као политичарке самим тим што је жена. У фокусу медија, како таблоида тако и озбиљнијих новина, биле су њене - ноге.
Медијска слика жене, стереотипи и сексизам, као и позиција жена у свету науке, политике и бизниса биле су теме међународне конференције „Слика жена у медијима - утицај медија на систем вредности, који опредељује улогу жена у друштву“, коју је организовало удружење Клуб првих жена.
Прича Сузане Васиљевић, медијске саветнице премијера, која је учествовала на панелу „Медијска позиција успешних жена у науци и политици“, умногоме личи на ову о Наташи Мицић. Иако има импресивну биографију, школовала се и усавршавала у иностранству, радила као преводитељка, консултанткиња, новинарка, била продуценткиња награђиваних ББЦ-јевих серија, добитница разних признања за сајтове и промоције... никада се о њој, како је рекла, није говорило у медијима, да би једног дана освануо текст са њеном фотографијом у купаћем костиму, скинутом са Фејсбук странице. Са медијском саветницом премијера могло би се разговарати о много чему, о цензури рецимо, међутим, текстови о њој у први план стављају промискуитет, сексепил, особу која „жари и пали по кабинетима Владе Србије“.
У оквиру исте дискусије Гордана Чомић, потпредседница Скупштине Србије, говорила је о слободи избора, како медија да обликују слику какву желе, тако и девојке да своје тело стави у службу робе. Препричавајући овом приликом један свој разговор са колегом који ју је питао како успева да ради одговоран посао и истовремено се брине о многочланој породици, и то на релацији Београд - Нови Сад, Гордана Чомић каже да је морала да одговори истим питањем - како политичари, дакако мушки, успевају исто то. Нимало допадљив одговор, али очекиван, да се они о породици и не брину, јер то раде њихове супруге, наводи на размишљање у којој мери је жени остављена могућност слободног избора у друштву у коме се суптилно санкционише жена са успешном каријером, јер тада и њена улога у породици нема пун ангажман, док се благонаклоно опходи према брижним мајкама домаћицама. „Жене стално морају да освајају слободу“, истиче Гордана Чомић, „а отпор се пружа зато што се тиме круне вишевековни стереотипи о женама“.
На трагу стереотипа о женама, повереница за заштиту равноправности Невена Петрушић, у дискусији „Искуства из Европе и света“, наводи пример из праксе банака у којима се жене по повратку са породиљског распоређују на нижа и мање плаћена места, управо на основу претпоставке да оне због породичних обавеза не могу у потпуности да се посвете послу. Такви примери кршења Закона против дискриминације сведоче о „великом јазу“, како каже Петрушић, „између онога што пише у закону и онога што постоји у стварности“.
Још много занимљивих прича могло се чути од учесница и учесника конференције, а било их је по пет-шест у свакој од четири панел-дискусије (Јелена Беговић, директорка Института за молекуларну генетику, Александра Н. Ташић, потпредседница истраживачког друштва „Михајло Пупин“, затим новинар Вања Булић, те глумица Ана Софреновић...), а већина њих примећује да се положај жена полако поправља и да ће за неко време бити видљивији резултати, посебно захваљујући посвећености женских организација и мрежа.
Нешто другачији тон унео је новинар Миломир Марић, водитељ емисије „Ћирилица“ (ТВ Хаппy), који је на панелу „Таблоидизација жена - стереотипи и сексизам“ рекао да 80 посто жена, било ког профила, има за идеал старлете Станију и Сорају, те да су жене саме криве што се тако представљају у медијима. „Који мушкарац чита те ствари“, пита се Марић, „осим феминизираних?“ Због таквих речи је из публике бурно реаговала некадашња градоначелница Радмила Хрустановић, указујући на озбиљност теме где нема места за провокације и мачо-испаде.
Сензационално
Како су медији на крају испратили ову конференцију? Таблоидно и сензационално, са насловом „Сораја и Станија посвађале учеснике дебате: Да ли све жене у Србији желе да буду старлете?“, чиме је ова конференција, на којој се одговорно и критички приступало датим темама, приказана као циркус и самим тим банализована. А на сликама којима су илустровани текстови - Сораја и Станија.
Коментари (2)
Остави коментар24.06.
2014.
А, шта сте друго очекивали
Зар није све банализовано у овој земљи. Шта сте, господо, другови очекивали од конференције с обзиром на неке говорнике (Марић, Чомићка). Ваљда су и жене (општи појам, успут, требало би избацити непостојеће ријечи - супруга и супруг, односно требало би вратити у употребу муж и жена, није ваљда да је реијеч жена постала пежоративна) учествовале или учетвују у банализирању свега постојећег. Кратко сам након студија био асистент (само један семестар). У то вријеме ме је занимао, са социолошког и свих аспеката, однос мушкарца и жене. Писао сам неку малу студију, са којом данас , када је читам, нисам у целости сагласан, прије свега, зато што је у тим временима, шесдесетих година прошлога вијека, било забрањено позивање на искуства цркве и вјера. Дакле, црква је због пратсарог гријеха ЖЕНЕ имала један понижавајући однос према њој. Међутим, интересантно је, а није случајно, да је у свим јеванђељима итекако заступљена жена (углавном везано за Марију Магдалену, и синтагму "света женственост")), њена улога и положћај. Истјерана из раја, код жене ствара осјећај кривице, тако да повећава моћ мушкарца. Да не бих сада и ја банализирао, постојали су кроз историју разни матријархати и патријархати, разни векови, у некима су жене спаљивали. Но, о томе другом приликом. И данас у једној Грузији, жена је сватиња. Када дођете у Тбилиси, који је оивичен великим планинама, на врху једне доминира огромни споменик МАЈЦИ. Боравећи у Тбилисију, примијетио сам да се може рећи да влда матријархат, на сваком кораку се примјећује да је жена сами Бог. И недо Бог да Грузину увредите жену, кћер, сестру. Али има једно велико али, Грузинка неизмјерно поштиује мужа, генерално, жене поштују мушкарце (сетра брата, рођака, комшију) . Без обзира на савремену Грузју и земљу која има меморију, неколико хиљада година богату културру, науку, велике личности, књижевнике пјеснике (омиљени Шота Руставели и др., царица Тамара ), Грузинка у већини случајева, ако хоће да се уда, мора бити вирго интакта. Грузин није мачо, схваћено изворно "мачо мехикано". На другој страни Грузинка осјећа мушкарца као заштитника и част јој је да му породи најмање троје дјеце. Ради се о једном сложеном етичком ставу. Шта се догађа у Србији. С обзиром на то да труст мозгова, пројектанти, владари из сјенке, праве све врсте подјела у ( на четнике и партизане, у свим бившим соц. земљама се измирише, а у Србији још ратују партизани четници), на младе и старе, на првосрбијанце, другосрбијанце трећесрбијане, па све до десет, посебно "гурају" (гурнули су) жене у пропаст да се према мушкарцима понашају често кабадахиски. Србија је изгубила мајку у правом смислу те ријечи. Девојке отворено кажу, нећемо да рађамо, нећу да му пером прљаве гаће и чарапе, а у неким крајевима Србије траже да мушкарци све више пореузимају улогу жене. Воде кучиће за повез уместо дјецу за руке. Пројектанти форсирају хомосексулаце, да би наталитет био негативан и на тај начин да нестане српски народ. То је један велики пројекат,а не да ми стално приговарају како заговарам "теорију завере". Није нешто завјера, ако је пројектовано и ако се стриктно примјењује. Узмите пример Чомићке или свих Зорана Михајловић, Пешићке, Мићићке, Кулуниџијке, Бисерко, Кандићке, Павићевићке, и др. Због Чомићке, како је водила сједнице Парламента, многи гледаоци и посланици су доживљавали нервне сломове. Зар сте заборавили шта је све радила у Парламенту. Једну чувену српску жену, која је др. проф. питао сам, молим Вас реци те ми зашто су жене у политици тако острашћене. Одговорила је дословно: "Ниједан мушкарац се не може тако отргнути, острастити, отићи у крајност као жена пиолитичар". О чему се ради. Да ли је то абреагирање на понижавајући положај у кући конкретне жене, жена, да ли је то погрешно схваћена слобода, да ли је то, лоше кућно васпитање, да ли је нека острашћена жена гледала годинама како јој отац малтретира мајку . ЈОне и које се удају, уцјењују мжа, хоће ли родити једно или ниједно дијете. Мајка је у свим временима била и остала основни васпитач дјеце. Мајка је код дјеце подизала ауторитет оца и када га је било или када је нестао. Нжалост или на срећу, нисмо ми Шведска у којој муж или жена могу да оду са другим за викенд и да се врате кући као да ништа није било. Србија је отишла у другу крајност. Због ноћног живота, дроге, алкохола, којег је наметнула Империја зла, не зна се у хиљадама породица ко је отац, тако да се стално, када наступе проблеми, доказује очинство. Нико више не гледа ко ће са ким у кревет. Таква "једнакост" мушкарца и жене је, такође, банализирање свеукупног односа два супростављена пола. Што нисте позвали на конференцију неколико врсних научника из те области које има унесрећена Србија. Нису добри Миломир Марић или Чомићка ауторитети и из ове области. Они могу нешто да логицирају или благо речено лупетају. Но, неће бити ни оваквих конференција.
Одговори23.06.
2014.
star srpska
Selo gori a baba se ceslja/.
Одговори