Вести
24. 06. 2014.
Реч уредника
Божанства
Колико се год трудио, себи никако не успевам да објасним зашто највећи број српских министара умишља да су – божанства која ходају?!?
Надобудни и препотентни, углавном недоступни за јавност, осим када кроз редовну активност или подужи ТВ интервју имају нешто важно да нам саопште, једини прави контакт са медијима најчешће остварују на (не)редовним конференцијама за штампу у згради Владе, у сали предвиђеној за тај чин. А и када се појаве на том (светом) месту, онда углавном избегавају да одговоре на питања која им се не свиђају или која не воле да чују.
Тачније, заљубљени су само у личне монологе и теме на које увек имају спремне одговоре и које их самим тим никада не могу довести у непријатности. Ако којим случајем у постављеном питању осете ”тврдо или чврсто” и да нису на свом терену, онда умеју да дигну руке од свега и онда ”место бојишта” напуштају срдито и љутито, бесно и увређено. То би у преводу на њихов језик, ваљда, требало да значи како се прекрдашило са питањима која им не пријају, али и да би новинари убудуће о томе требало да поведу рачуна, иначе...
Тренирање строгоће тог типа се нарочито односи на – штампане медије! Према оним другим, телевизијским рецимо, нешто су попустљивији, јер их доживљавају као утицајније, а и ”сликање” пред камерама, у које су такође заљубљени, дође им као – промоција плус!
У тако затвореном кружотоку, медијима остаје да се мање-више сналазе како знају и умеју. Између осталог и да, евентуално, преко фамозне ПР службе министарства преклињу ”божанства која ходају” да им изађу у сусрет и одговоре на пар (финих) питања.
Међутим, тек тада настају муке и шанса да се остане празних шака и необављеног новинарског задатка. Мрзовољно ПР особље министарства се, наиме, или више никада не јави заинтересованом медију или, ако се којим случајем и јаве, захтевају достављање унапред припремљена питања у – електронској форми! Образложење за то је углавном увек исто: министар треба да се припреми за интервју или ће, што је чешћи случај, одговоре (такође) послати – електронском поштом!
Ако и постоји грам среће да се чак и на тако понижавајући начин контакт ипак оствари, проблемима ту није крај. Наиме, свако ”божанство које ходе” редовно захтева ауторизују онога што ће се објавити, а то може да потраје и претвори се у оно народно – ”црче магаре до зелене траве”!
Сигурни да их у њиховом зачауреном мандату ни један представник јавног информисања не може тек тако ”заскочити”, српски министри се повремено ипак мало и ”отворе”, мада су такви случајеви реткост и могу се побројати на прстима једне руке. Узгред, тај ”уступак” не чине из обзира, зазирања или страха од питања која им се постављају, јер се ”божанства која ходају”, у ствари, никога не плаше, а још мање зазиру, а што се обзира тиче боље да их овом приликом и не помињем.
Како сам у медијском послу већ дуго времена, а не тако давно сам и сам био државни службеник, у многим овдашњим важним јавним областима сам стекао проверене пријатеље, које никада не би злоупотребио зарад мало министарске пажње и ”чашице” разговора са њима, чији би ток касније преточио у текст за јавности. Све овде изнето о ”божанствима која ходају” је настало претходних месеци.
Имена (и презимена) наших министара, као и сама министарства, чије ПР службе већ месецима покушавају да ме вуку за нос обећањима да ће све бити у реду, само да ОН (или ОНА) нађе мало времена и изађе из текуће фрке (!), овога пута намерно не обелодањујем. Мислим да то не заслужују.
Исто тако не мислим да су они заиста ”божанства која ходају”, без обзира што у својој уобразиљи мисле да то они јесу, пошто им између осталог недостаје елементарна култура и кућно васпитање, природно понашање и нормална комуницирања. Када ти неко пише или ти се због нечега обрати, основни је ваљда ред и да му се одговори. Уједно, један сам од оних који је убеђен да медији могу без српских министара, али нисам сигуран да они могу без медија.
Да ли се уопште неко пита – зашто?
Коментари (1)
Остави коментар25.06.
2014.
he he
I autor je za sebe mislio da je božanstvo. Šta je tu loše?
Одговори