Вести
15. 07. 2014.
Чији живот живимо
Овог месеца смо оженили Новака. Претходно колективно замишљали шампионски укус вимблдонске траве у његовим устима.
Сусрели се очи у очи са „Београдом на води" у форми макете. Што је сигурносигурно. Наслушали се веииких инвеститорских обечања.
Дивили им се или смејали. Одгледали светско првенсно у фтидбалу. Сваке вечери навијали и нервирали се, па таман и да никакве везе са фудбалом немамо јер фудбал је ,,ин" овог лета. Издана у дан ишчуђавали се лажним докторатима наших политичара, исмевали их, били бесни на њихове менторе и дебеле им образе. Помно пратили путешествије лепршавог премијера, од Немачке до Русије.
Одахнули што је потписан Уговор о изградњи гасовода „Јужни ток" кроз Србију и што смо, гле чуда баш ми добили најбоље услове. Прославили, свако у свом маниру, Путиновскори долазак у нашу земљу. Избезумили се од страха од комараца и грознице Западног Нила (100 одсто сам сигурна да више од половине нас ни не знагде је запад, а камоли Нил).
Полагали пријемни испит за факултете, пре тога опет мало страховали да се не понови срамни сценарио звани „мала матура".
Примили тужну вест да је протекле године у Србији рођено најмање беба од почетка 20. века, другим речима да умиремо као нација. И све наведено коментарисали на „Фејсбуку" и „Твитеру".
Па шта с тим, питате се. Нормално је да живот иде својим током, а да ми имамо став. А да ли је нормално да наши животи стану због бомбастичних наслова у новинама, или да теку у правцу којим неко други хоће? Једно је бити информисан, а друго бити роб медија, и то каквих?!
Прогутали смо све што су нам сервирали, а да ли смо стигли да и сами нешто „закувамо"? Сиромаштво џепа и духа довело нас је до тога да живимо кроз животе неких других, нама небитних јавних људи и кроз њихова дела, заборављајући да свом животу обезбедимо привлачан наслов и садржај.
Питање медијске писмености копка ме већ дуже време. Питање је веома сложено (штета је што се код нас мало ко њиме озбиљно бави), али да упростим ствар: како затворити очи пред насловима из новина, а пажљивије читати себе и писати о себи? Како бити моћнији од медија? Моћан човек, написао је Умберто Еко бавећи се проблемом зависности од мобилних телефона, јесте онај који не мора да одговори на сваки позив. Две ствари су симбол успеха: кључ од приватног тоалета и секретарица која каже: „Господин је тренутно ван канцеларије."
Слично је и са медијима. Немоћна држава нам није осигурала да се осећамо сигурно у било ком погледу и извесно је да ће још неко време тако и остати. Али зато нам осигурава много моћних, истина безначајних наслова. Преусмеравање пажње, стварање проблема, величање глупости и буђење емоција неке су од кључних стратегија манипулације путем медија. И то није никаква тајна. О томе ништа не зна само онај који не жели да зна, тј. онај ко нема профил на друштвеним мрежама. Како доскочити медијима? За почетак, објавити статус „Овај господин је тренутно ван канцеларије" и закључати се у свој тоалет.
Чак и оно што се дешава у њему је више наше од било које медијске објаве.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.