Вести
21. 07. 2014.
Караџић: Претплата идеална, наплата слаба
Нацрти закона о јавном информисању и о електронским медијима, ускоро ће у Скупштину, док ће Нацрт закона о јавним сервисима мало каснити, изјавио је председник Савета Републичке радиодифизуне агенције Горан Караџић.
Он сматра да је претплата најидеалнији модел финансирања јавних сервиса, али је проблем њена слаба наплата, што угрожава рад јавног сервиса. Оно што је важно и ту су сви сагласни, јесте да се обезбеди независност јавног сервиса, рекао је председник Савета РРА.
Караџић је рекао и да су у Хрватској и Словенији уведене казне за оне који три месеца не плате претплату, да им се блокира рачун и узима новац за претплату.
У Србији, без таквог механизма, остајете негде добровољно на томе да ли ће неко платити или неће, а онда имате милион судских спорова, јер РТС тужи оне који не плаћају претплату, илустровао је Караџић.
Ти спорови имају кратак период застарелости, указао је он и оценио да у Србији у овој области има системских проблема и да није лако се одлучити за претплату или против ње.
Оно што је важно и ту се сви слажу јесте да се обезбеди независност јавног сервиса. Уколико директор јавног сервиса сваког месеца треба да моли Владу и министарства за паре, то не може бити независно, односно може угрозити независност да будем прецизнији, упозорио је Караџић.
Он зато сматра да би, у случају финансирања из буџета, било боље да се јасно одреде датуми када се новац исплаћује, при чему би се онда тачно знало и колико држава даје.
Проблем је, међутим, што у буџету нема новца. Све међународне институције траже да се смање буџетски трошкови, а расходи за јавне сервисе, ту мислим на РТС и РТВ Војводине, уопште нису мали, рекао је Караџић.
Ту нема готовог решења, зато мислим да Закон о јавним сервисима мало касни и да ће морати још да сачека, предвидео је Караџић и најавио да ће друга два медијска закона, о јавном информисању и о електронским медијима, раније ући у Скупштину Србије.
Упитан да ли ће новим Законом о електронским медијима бити промењени положај, овлашћења и састав Савета РРА, Караџић је одговорио да постојећим Нацртом закона није предвиђено да се бира нови састав Савета РРА, већ да се рад садашњег настави до истека мандата његових чланова.
С друге стране, ни Нацрт закона о јавним сервисима не предвиђа престанак мандата Управном одбору Радио-телевизије Србије, додао је Караџић, али остаје да види у каквом ће облику закони бити усвојени.
Према његовим речима, Нацртом закона о електронским медијима надлежности регулатора ће остати углавном исте, овлашћења су дефинисана и неће бити великих промена у том смислу.
Али, биће промена у окружењу, јер нас очекује завршетак процеса дигитализације и гашење аналогног сигнала, најавио је Караџић.
Упитан да ли су довољна решења по којима медијска концентрација за електронске медије не може бити већа од 35 одсто тржишта, Караџић је узвратио да је то став радне групе за израду медијских закона и да је њему то прихватљиво.
Ја сам гледао неке примедбе из Брисела, где је на тај наш лимит од 35 посто стигао одговор да би Србија могла да размисли о либералнијем приступу, напоменуо је Караџић, коме је то донекле нејасно.
Медијска концентрација је свуда дефинисана и ако је овде став стручне радне групе да је то 35 одсто, мислим да је то сасвим прихватљиво и да неко не би требало да има изнад тога, нагласио је Караџић.
Он је оценио да је садашњи закон рестриктивнији и да се у њему прописује да једна особа не може да има два електронска медија у истој радиодифузној области.
Имамо ту ситуацију да нико не може да има две телевизије, али ће, ако овакав предлог прође, моћи да их има, с тим да гледаност те две телевизије не буде већа од 35 одсто, објаснио је Караџић.
Упитан да ли ће дистрибутер телевизијских програма моћи да буде и власник телевизије, Караџић је одговорио да у Европи има различитих приступа том питању и да европска пракса није у том смислу идентична.
Ту се ради о ангажману агенција и независних регулаторних тела која се баве конкуренцијом. Ако злоупотребљавате тај положај, онда треба да сносите санкције, али зауставити сваки раст, и хоризонтални и вертикални, чини ми се да није најпаметније, сматра Караџић.
Према његовом објашњењу, имате способне и успешне који развијају посао, али се мора водити рачуна да они то не злоупотребе.
Као и у монополу који сам по себи није забрањен, прецизирао је Караџић, али је забрањена злоупотреба монополског положаја.
Ту се ради само о нијансама које за некога живот значе, нагласио је Караџић, који мисли да би Србија требало да иде тим либералнијим путем у Европску унију.
У Србији ће ускоро, према речима Караџића, морати да почне израда и новог Закона о оглашавању, јер се не може чекати да он буде усвојен знатно после медијских закона.
Закон о оглашавању би требало да прати медијске законе у неком разумном року. Ја сам за то да Закон о оглашавању и ови закони буду максимално либерални с чврстим спровођењем. Сада имамо ситуацију рестриктивних закона које је јако тешко спровести, констатовао је Караџић.
Упитан о судбини локалних електронских медија после дигитализације, Караџић је рекао да ће сви они имати већи домет, али да остаје да се види како ће се снаћи у новим тржишним условима.
Републичка радиодифузна агенција (РРА) још није одлучила да ли ће расписивати конкурс за доделу упражњене националне фреквенције за аналогно емитовање телевизијског програма, с обзиром да тај процес траје дуго и да је планирано да Србија у јуну 2015. пређе на дигитално емитовање, изјавио је Караџић.
Још немамо дефинитивни став о томе. Желимо да се консултујемо са другим регулаторним телом, РАТЕЛ, и министарствима културе и телекомуникација и видимо колико је целисходно расписивати конкурс за аналогну дозволу, рекао је Караџић.
Постоји обавезујући став да се све слободне фреквенције изнесу на тржиште, али се, према речима Караџића, поставља питање целисходности издавања дозволе за аналогно емитовање, уочи преласка на дигитални сигнал.
У координацији свих чинилаца у том послу, покушаћемо да дођемо до најбољег решења, најавио је Караџић, одговарајући на питање да ли ће бити расписан конкурс за доделу слободне националне фреквенције.
Упитан о проблемима у раду телевизија и кршењу прописа, Караџић је указао да су најчешћи случајеви кршења Закона о оглашавању, без обзира на то да ли је реч о националним, регионалним или локалним емитерима.
Наша мониторинг служба свакодневно региструје кршење Закона о оглашавању. То су хиљаде прекршаја које процесуирају прекршајни судови, указао је Караџић и напоменуо да судови не стижу да обраде толики број предмета, па неки од њих застаревају.
Он је објаснио да Савет РРА нема могућност изрицања казни, већ да прекршиоце шаље код судије за прекршаје.
Покушали смо, приликом израде закона (о електронским медијима), да укажемо да би регулатор требало да има та права и да новац који би се убирао од казни буде упућиван у медијски фонд за израду програма за друштвено осетљиве групе, али нисмо у томе успели, јер то у овом тренутку не може да буде део правног система Србије, навео је Караџић.
Он је, као најчешће случајеве кршења закона, поменуо ситуације када комерцијалне телевизије премаше 12 минута за оглашавање у једном сату програма, колико им је законом омогућено.
И код јавног сервиса и код комерцијалних оператера ствар се ипак поправила, то је некада било много више. Онда смо разговорима, апелима и репресивним мерама, успели то да смањимо, али далеко од тога да се то и сада не дешава, потврдио је Караџић.
Он сматра да телевизије посебно крше Закон о оглашавању онда када су неки велики догађаји на којима могу да зараде.
Вероватно вођени логиком да за један прекршај могу да плате неку казну, али да је зарада која се стиче много већа, долазимо у ситуацију да се праве прекршаји, указао је Караџић.
Људи у Србији у великом броју нису плаћали претплату, што угрожава рад јавног сервиса, оценио је Караџић и навео пример Хрватске и Словеније, у којима је систем наплате добро организован и заснива се на систему социјалних карти, које Србија још није израдила.
Коментари (1)
Остави коментар21.07.
2014.
Zabranjeno je i stvaranja monopolskog polozaja!
U ovom tekstu stoji: "Upitan da li će distributer televizijskih programa moći da bude i vlasnik televizije, Karadžić je odgovorio da u Evropi ima različitih pristupa tom pitanju i da evropska praksa nije u tom smislu identična.", a zatim odgovor dopunio i sledecim recima: "Kao i u monopolu koji sam po sebi nije zabranjen, precizirao je Karadžić, ali je zabranjena zloupotreba monopolskog položaja."
ОдговориKao i g. Karadzic, tako strucnjaci za antimonopolsko zakonodavstvo cesto ponavljaju da ono sto je stetno i zabranjeno nije sam monopolski ili dominantni polozaj, vec je stetna i zabranjena samo zloupotreba monopolskog ili dominantnog polozaja, odnosno ogranicavanje (sprecavanje) slobodne konkurencije. Medjutim, u Ustavu Republike Srbije u clanu 84. stav 2. lepo i, po mom misljenju, opravdano i jasno pise da je zabranjeno (i stetno) kako stvaranje tako i zloupotreba monopolskog ili dominantnog polozaja. O cemu se radi? Zbog cega postoje takva misljenje i takva protivustavna praksa, na primer, u stvaranju monopolskog polozaje Javnog preduzeca "Emisiona tehnika i veze"?