Вести
21. 07. 2014.
Дигитализација до краја године
Могуће је да процес дигитализације у Србији, орочен до јуна 2015.године, буде спроведен већ до краја ове године, изјавио је директор Републичке агенције за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ) Милан Јанковић у интервјуу ФоНету, истичући да РАТЕЛ настоји да то што пре буде учињено.
Ми у РАТЕЛ имамо потребу да се дигитализација убрза и да буде завршена што пре. Наше су неке идеје да би то могло да буде завршено можда и до краја ове године, предвидео је Јанковић. Он је најавио да ће грађани имати квалитетнију слику и нове могућности коришћења дигиталних телевизија, док ће држава имати додатна средства у буџету.
Процесом дигитализације, како је објаснио Јанковић, биће ослобођен део спректра такозване дигиталне дивиденде од 790 мегахерца до 862 мегахерца. Тих 60 мегахерца је стратегијом предвиђено за развој широкопојасних сервиса, прецизирао је Јанковић и нагласио да су "наши мобилни оператори изузетно заинтересовани за коришћење тог дела спектра". Уколико процес дигитализације буде спроведен до краја године, онда би, према речима Јанковића, почетком 2015. било обављено јавно надметање за коришћење тог опсега.
Коришћењем тог дела спектра од 60 мегахерца, држава ће путем јавног надметања обезбедити додатна буџетска средства у износу који не би био мањи од 80 до 100 милиона евра, проценио је Јанковић. Он сматра и да ће држава морати да помогне социјално угроженим грађанима да набаве уређаје за прелазак на дигиталну телевизију. Још се не зна о којем броју грађана је реч, додао је Јанковић, али је напоменуо да грађанима који имају кабловску телевизију неће бити потребни такви уређаји, који се на тржишту могу наћи по цени од 30 до 50 евра.
Упитан да ли ће у међувремену бити расписан конкурс о додели преостале националне фреквенције за аналогно емитовање тлевизијског програма, Јанковић је одговорио да то не зависи од РАТЕЛ. То није питање за нас. Ми смо дали услове за онај део спектра који је могућ и тако је расписан други конкурс у складу са техничким могућностима.
Да ли ће бити расписан, не зависи од РАТЕЛ, рекао је Јанковић. Он је, међутим, најавио да РАТЕЛ припрема софтвер за контролу брзине протока података који оператори пружају корисницима, указујући да је прошле године било 850 жалби грађана на рад оператора. Људи се жале на различите сервисе. Има приговора и на мобилну и на фиксну телефонију, као и на интернет и КДС услугу, на протоке које оператори нуде, указао је Јанковић.
Једна од наших активности у наредном периоду биће да дефинишемо софтвер за контролу протока, који је у последње време један од највећих проблема, рекао је Јанкович, да би проток који оператори уговором нуде крајњем кориснику заиста био и испоручен. Упитан колико је у телефонији било пренетих бројева у другу мрежу, Јанковић је рекао да је за три године у мобилној телефонији број пренело око 220.000 корисника, док је од 1. априла, од када се могу пренети бројеви у фиксној телефонији, то учинило око 9.200 корисника. На питање да ли РАТЕЛ може да утиче на домаће операторе да смање цене у ромингу, Јанковић је одговорио да је роминг комерцијална услуга о којој уговоре међусобно склапају оператори, а да РАТЕЛ с тим нема ништа.
Постојала је иницијатива земаља кандидата за приступање Европској унији (ЕУ), обраћали смо се и ЕУ, како би она дала препоруку да и наши оператори поступају као у земљама Уније, али то није било могуће, напоменуо је Јанковић. Према његовим речима, сада постоје регионалне иницијативе да евентуално регулатори у оквиру региона и земаља кандидата за ЕУ донесу неке препоруке у вези са ромингом, али то не може да се директно регулише. Када се говори о ромингу, установили смо да је најбоље када грађани унапред знају цене пре поласка на пут, рекао је Јанковић, истичући да РАТЕЛ у протеклих неколико година на свом сајту објављује цене сва три домаћа мобилна оператора према другим земљама. Осим тога, од десет милиона корисника, њих скоро два милиона, према речима Јанковића, имају такозване паметне телефоне са опцијом да искључе дата роминг.
Он је навео и да сва три оператора у Србији грађанима достављају информације о другачијем тарифирању када пређу границу. Роминг уговор је комерцијални уговор два оператора, али је Европа, преко својих механизама, операторима у 28 земаља наметнула решење да су цене роминга фактички као да разговарате у својој земљи, објаснио је Јанковић. Према његовим речима, РАТЕЛ има 107 запослених, али му је, у међувремену, придодато још 16 запослених из Републичке агенције за поштанске услуге, тако да је званични назив тог регулаторног тела сада Републичка агенција за електронске комуникације и поштанске услуге.
Коментари (1)
Остави коментар21.07.
2014.
Kontrola brzine protoka podataka
Pocetak ovog teksta pocinje recenicom: "Moguće je da proces digitalizacije u Srbiji ... bude sproveden već do kraja ove godine, izjavio je direktor Republičke agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) Milan Janković u intervjuu FoNetu, ističući da RATEL nastoji da to što pre bude učinjeno.", a nastavlja se recenicama: "Mi u RATEL imamo potrebu da se digitalizacija ubrza i da bude završena što pre. Naše su neke ideje da bi to moglo da bude završeno možda i do kraja ove godine, predvideo je Janković." U tim recenicama koje se odnose na (pro)cenu zavrsetka digitalizacije TV upotrebljene su reci "moguce", "moglo" i "mozda", sto u kontekstu verovatno podrazumeva: "moz' da bidne, al' ne mora da znaci". Ali, to nije nova informacija.
ОдговориNova informacija u ovom tekstu glasi: "On (M. J.) je, međutim, najavio da RATEL priprema softver za kontrolu brzine protoka podataka koji operatori pružaju korisnicima, ukazujući da je prošle godine bilo 850 žalbi građana na rad operatora. Ljudi se žale na različite servise. Ima prigovora i na mobilnu i na fiksnu telefoniju, kao i na internet i KDS uslugu, na protoke koje operatori nude, ukazao je Janković. Jedna od naših aktivnosti u narednom periodu biće da definišemo softver za kontrolu protoka, koji je u poslednje vreme jedan od najvećih problema, rekao je Jankovič, da bi protok koji operatori ugovorom nude krajnjem korisniku zaista bio i isporučen."
Lepo je sto RATEL priprema svoj softver za kontrolu brzine protoka podataka, iako je jedan takav softver vec raspoloziv na "vezi": http://www.speedanalysis.com/?cid=4326. Lepo je i sto je Ratel ranije doneo Pravilnik o parametrima kvaliteta javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga i sprovođenju kontrole obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija (http://www.ratel.rs/upload/documents/Regulativa/Pravilnici/Telekomunikacije/Pravilnik%20o%20parametrima%20kvaliteta.pdf), kojim je u Tabeli 4 (br. 8) propisana granicna vrednost: ≥ 80% od ugovorenog protoka u kbit/s. Ali, nije lepo sto RATEL, ukljucujuci, RRA i nadlezno ministarstvo, izgleda ne vrse, izgleda, dovoljno merenja brzine protoka podataka pri pruzanju informacionih usluga putem sirokopojasnih elektronskih komunikacionih mreza, u skladu sa clanom 131. stav 2, clanom 134. tacka 2. i clanom 111. Zakona o elektronskim komunikacijama.
Valja napomenuti da nema govora o pruzanju kvalitetnih audio-vizuelnih medijskih usluga putem alternativne digitalne komunikacione mreze "Internet" (eng. Webcast, srpski Web kasting; eng. Streaming media), bez obezbedjivanja propisane brzine prenosa podataka.