Вести
22. 07. 2014.
Закони о стечају и о приватизацији до краја јула
Парламент Србије усвојио је последњег дана у протеклој седмици прва два прописа из реформског пакета измене закона о раду и о пензијскоинвапидском осигурању. Њиховом доношењу противила се комплетна опозиција, протестовапи су синдикати, али као што је и најавио премијер Александар Вучић, није се „ни за јоту" одступило од кључних решења.
Једино што се изашло у сусрет предлогу Олгице Батић (ДХСС) и Борислава Стефановића (ДС), који су предложили истовентан амандман па је из Закона о раду избрисана било која могућност да трудница добије отказ.
Новоусвојени закони били су и својеврсни тест за владајућу коалицију, будући да се с великом пажњом ишчекивапо како ће реаговати СПС због Закона о раду и ПУПС због изједначавања старосне границе за пензију мушкараца и жена. Међутим, те странке су притиснуле „зелени тастер", уз поруку да подржавају реформе. Сам лидер социјалиста Ивица Дачић, одговарајући на питање зашто СПС подржва измене Закона о раду, поручио је: „Не можемо живети у прошлости јер смо ту прошлост променили, гласали смо за нови друштвени систем капитализам, и не можемо са социјалистичким законима и идејама ни у капитализам ни у ЕУ".
Премијер Александар Вучић изјавио је јуче да је „Закон о раду нека врста вододелнице између Србије прошлости и Србије будућности". Додао је да „тај закон и његове суштинске норме нико у будућности неће мењати јер знају да је то резултат паметног промишљања, резултат онога што је цео свет од нас очекивао".
Вучић је рекао да је потребно усвојити још неке реформске законе, попут оног о приватизацији, и нагласио да је важно што је то део реформи које треба да доведу до стварање бољег инвестиционог амбијента.
Закон о раду није донет да неког штити већ да створи најбоље могуће услове за улагање у нашу земљу, да послодавци могу остварити профит, да могу плаћати и запошљавати раднике рекао је Вучић „Блицу".
Напоменуо је да је закон о стечају и о приватизацији важан, и указао на то да Влада хоће да помогне радницима у фабрикама у реструктурирању.
Хоћемо да видимо где ту има посла да би држава помогла рекао је Вучић.
А измене закона о стечају и о приватизацији били су једна од тачака разлаза некадашњег министра привреде Слободана Радуловића и тадашње владе. Предлоге та два закона је министарство које је предводио Радуловић чак било и упутило у скупштинску процедуру, али су остали да се „крчкају у фиоци", дочекавши тако мартовске парламентарне изборе. У складу с досадашњом праксом, и они су повучени из процедуре, као сви закони који заостану након избора нове владе.
Усвајање та два закона очекује се најкасније до краја овог месеца. На основу Закона о приватизацији из 2001. приватизовано је мање од 2.300 предузећа, а након 13 година има их још око 600, од чега је 161 у реструктурирању.
По речима министра привреде Душана Вујовића, „циљ новог закона о приватизацији је да се на ефикасан и фер начин по тржишним условима оконча приватизација државних и друштвених фирми до децембра 2016. године".
Он је најавио нове моделе продаје фирми и истакао да ниједан од тих модела неће бити унапред одабран већ ће се бирати најбоље решење. Вујовић је рекао и да је циљ измена Закона о стечају повећање транспарентности, спречавање злоупотреба, отклањање проблема у пракси и повећање права поверилаца. У Министарству потврђују да ни новим законом за завршетак стечаја није орочен јер зависи од периода наплате и тржишних услова као и свуда у свету. У Влади не очекују масовна банкротства и велики број отпуштених радника јер ће, кажу, помагати предузећима да нађу стратешког партнера.
У склопу закона који следе да би се заокружио систем радног права су и они које је јуче најавио министар Александар Вулин, о синдикатима, који би се, како је рекао, бавио утврђивањем репрезентативности синдиката, као и закон о штрајку, али ће они ипак сачекати јесен.
Сет медијских прописа
За јавност можда није толико атрактиван, али је у врху агенде не само Владе него и приближавања европском законодавству, сет медијских закона који би такође требапо да се нађу на јулском ванредном заседању парламента. У српској политици око медијских закона су се увек ломила копља па је својевремено Апександар Вучић сматран за министра у чијем мандату је донет најкрући закон о информисању из 1998. Социјалисти Ивице Дачића одбили су да на седници Владе 2009. подрже предлог измена закона за које се запагао тадашњи лидер УРСа Млађан Динкић, уз образложење „да не желе да буду оптужени да раде исто оно што су радили у прошлости".
У обраћању при формирању Владе, Вучић је „до лета" најавио и три медијска закона о јавном информисању, о електронским медијима и о јавним сервисима. Како сада ствари стоје, два ће се по убрзаној процедури наћи у парламенту већ до краја овог месеца, док ће закон о јавним сервисима бити на реду за усвајање нешто касније. Самим тим на чекању ће још бити и одлука о укидању ТВ претплате, чије постојање се темељи на важећем Закону о радиодифузији.
Коментари (1)
Остави коментар22.07.
2014.
Baljoz
Dole Vlada, more! Ovaj baljoz bi da mi određuje sudbinu?
Одговори