Вести
12. 08. 2014.
Тужилац на потезу
Београд - Медијско „сецирање“ случаја малолетне Тијане Јурић (15), која је мучки убијена, спекулације о породичним односима и дуговима њеног оца, уцене, изношење поверљивих података из истрага, пресуђивање осумњиченом пре одлуке суда, неки су од елемената због којих могу бити покренути процеси пред судом, било од стране тужилаштва било од породице Јурић. Међутим, мало је вероватно да ће до тога доћи, а случај ће, као и све што се догађа у Србији, ускоро бити потиснут на маргине интересовања јавности. Новинарска удружења су упозоравала медије да се уздржавају од сензационалистичког извештавања, али се мало ко тога придржавао, јер трка за тиражом је оно што је пресудно чак и код оних који себе сматрају „озбиљним“ медијима.
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић каже да у овом случају нема места за његову правну реакцију, али да је, као и више пута до сада у сличним ситуацијама, апеловао на медије да се суздрже од сензационалистичког извештавања и тешких квалификација. Када је реч о изношењу поверљивих података из истраге где је почињено тешко кривично дело, одговорни су државни органи који одају информације, и ту има посла за тужилаштво наглашава Шабић.
Сличног становишта је и стручњак за медијско право, адвокат Слободан Кремењак, који наглашава да је случај исувише деликатан и да је тешко проценити праву меру у начину извештавања. Прекршена је претпоставка невиности, где је осумњичени унапред назван монструмом и сличним квалификацијама.
Достојанство породице Јурић је повређено, и све су то елементи који могу да произведу правну реакцију истиче Кремењак, додајући да је случај несвакидашњи и да је тешко наћи меру и поставити границе у извештавању. Вест да је ухапшен осумњичени за убиство Тијане Јурић, за којом је 13 дана трагала не само полиција већ и читава јавност у Србији шерујући њену фотографију путем друштвених мрежа, одјекнула је попут бомбе.
Првобитна реакција јавног мњења била је емотивна и донекле очекивана „одмах вратити смртну казну“. Несмотрен у таквој оцени био је и министар полиције Небојша Стефановић. Међутим, оно што је уследило неколико дана касније, посао је за анализу стручњака, пре свега психолога. Наиме, текстови са сензационалистичким насловима, у којима се до детаља описује шта је убица учинио несрећној девојчици, изнова и изнова, изазвале су подељену реакцију јавности. Која се, опет, највише одсликавала по коментарима испод тих текстова, као и у дискусијама на интернету.
Једни су, запрепашћени „шта је све монструм учинио“, имали своје виђење адекватне казне „Сецирао бих га на комаде, а потом стављао со на ране“; „Затворила бих га у самицу пуну заражених пацова“; „Дете бих му силовао сатима“...
Да ли су ово нормалне емотивне реакције на несумњиво гнусан злочин? Реакција другог дела јавности, након вишедневног писања све са „експлицитним“ детаљима, била је усмерена ка новинарима и могла би се свести на једну реченицу: „Лешинари једни, оставите дете да почива у миру и породицу да тугује.
Не пишите више о томе, превршили сте сваку меру.“ Страсти се већ полако смирују, Тијана је сахрањена, а на порталима појединих медија се већ увелико враћају слике Станијиних и Сорајиних атрибута. Што је добра вест, јер изазива много мању буру и садистичке тенденције у јавности. Остаје питање да ли је будућност медијског извештавања оно што смо видели у Тијанином случају или ће, бар неки, извући поуку. К. Живановић
Антрфиле: Грађани се могу жалити на медије
Грађани се на кршење етичких стандарда у извештавању о убиству петнаестогодишње Тијане Јурић, али и у свим другим случајевима, могу жалити Суду части УНСа, односно судовима части других новинарских удружења, саопштило је Удружење новинара Србије.
Како се наводи, Суд части УНС-а има надлежност над појединцима који су чланови удружења. За одлучивање о кршењу етичких стандарда штампаних медија и интернет портала задужен је Савет за штампу, који има надлеж ност над медијима, а не над ауторима текста, а опомене које изриче су јавне. Медиј који је прекршио Кодекс новинара Србије дужан је да одлуку објави. Надлежност над електронским медијима припада Републичкој радиодифузној агенцији.
Коментари (1)
Остави коментар12.08.
2014.
To je samo pocetak !
To je samo pocetak ere privatnih medija, trke za tirazima, senzacionalizmom... Neka se Vlada RS i Narodna skupstina zapitaju kakve su medijske zakone doneli i ko ce stati na put tome. Transparetnost u vlasnistvu!? Kao sto se vidi iz prilozenog, to nikog nije sprecilo da pise sve i svasta.
Одговори