Вести
05. 09. 2014.
Радио Београд је спреман за дигитално емитовање
Земље Европске уније увелико прелазе на дигитално емитовање радиопрограма, али делом задржавају и ФМ, као веома функционалну мрежу у аналогном емитовању
Радио Београд 1. октобра слави 90 година рада.
Најстарији електронски медиј на Балкану почео је да емитује програм истог дана када и Радио Беч. Од тада до данас, током девет деценија, радио траје и опстаје.
Директорка Технике Радио Београда Зорана Бојичић говори како се радио као медиј бори с новим технологијама, да ли је аудиторијум угрожен телевизијом, интернетом и другим доступним технологијама и где је место радија у савременом свету.
Шта је ваш лични допринос Радио Београду?
Могу поносно да кажем да смо у Радио Београду, мојим доласком на чело Сектора технике, за непуне три године, завршили први круг дигитализације. Пре свега, завршили смо нови дигитални мастер. Мастер је најважнији технички капацитет, „срце техничког система” сваког електронског медија. Пројекат, спецификацију опреме и монтажу урадио је тим инжењера и техничара Радио Београда. Уз дигиталне режије свих програма и дигитални мастер, Радио Београд је спреман за дигитално емитовање. Значи ли то да ће се уз емитовање дигиталног ТВ сигнала, дигитално емитовати и радијски сигнал? Не, то не значи то. Значи да смо ми спремни, што је велика ствар, а емитовање дигиталног сигнала у етар је у рукама надлежног министарства, односно државе и ЈП „Емисиона техника и везе”. Стратегија за прелазак с аналогног на дигитално емитовање у Републици Србији великим делом се бави емитовањем ТВ сигнала. То је разумљиво, с обзиром на то да до средине следеће године морамо да пређемо на дигитално емитовање.
Што се дигиталног емитовања радијског сигнала тиче, земље ЕУ увелико прелазе на дигитално емитовање, али делом задржавају и ФМ, као веома функционалну мрежу у аналогном емитовању. „Паметни” телефони доносе револуцију, јер имају могућност пријема дигиталних сигнала. Радијским кућама то иде наруку јер корисника мобилних телефона има много. Они су потенцијални слушаоци нашег дигиталног сигнала, који је стабилнији, отпорнији на сметње при кретању и доноси слушаоцима квалитет више у пријему.
Поменули сте нове сервисе за слушаоце...
Нови сервиси ослањају се на дигитални мастер Радио Београда и нови серверски систем за припрему и емитовање програма. Покретањем нових сервиса, као и новог сајта РТС-а, техничке промене у Радио Београду биће веома видљиве и приметне за наше слушаоце. То је пре свега динамички РДС, које ће пратити динамику наших програма, кроз увид у податке које прате емисије и наше плеј-листе које ће бити доступне на дисплејима радиопријемника.
Информације као што су назив емисије, име аутора емисије, гости, тема емисије, као и плеј-листе, биће доступне нашим слушаоцима у реалном времену. На сајту РТС/Радио Београд, могуће је слушати све наше програме, као и одложено преслушати наше емисије. Нови сајт обухватиће и видеостриминг Радио Београда који ћемо реализовати било самостално, преко камера у нашим студијима (већ постоје у Студију 1), или у сарадњи с репортажним колима РТС-а, с којима смо врло често на заједничком задатку, с тим што смо ми одговорни за звук и у нашем и у ТВ преносу. Очекује нас и ТМЦ.
Какав је то сервис и коме је намењен?
Последњи пројекат који планирамо је РДС ТМЦ у којем смо ми једна карика. Ово је сервис који постоји у свим земљама ЕУ. Земље региона: Србија, Црна Гора, Македонија, БиХ и Албанија за сада су ван мапе земаља у којима је ТМЦ на услузи грађанима и свима који се налазе на путевима. Представља драгоцени сервис за безбедност у саобраћају, који с малим улагањима даје велику корист.
Тачне и благовремене информације о саобраћају, које треба да доставе надлежне институције, пакују се као низ података и уз наш РДС шаљу се на предајничку мрежу ФМ предајника. Информација се преноси етром, а садржи упозорења о евентуалним проблемима на путевима (застоји, удеси, одрони...), упозорења о долазећим временским неприликама, које утичу на безбедан саобраћај (јак ветар, киша, невреме...), а постоји могућност повезивања с навигационим уређајем у ауту који по пријему ТМЦ информација даје алтернативни правац.
Информација је низ бинарних података, а на пријемнику се приказује на језику на који је уређај подешен. То значи да су информације подједнако разумљиве и странцима. То су велике промене у схватању радија.
Када ће ови сервиси бити доступни слушаоцима Радио Београда?
Реално је очекивати да већина пројеката буде завршена у току 2015. године. Чини се да Радио Београд, пред свој 90. рођендан, има шта да понуди својим слушаоцима? Сви смо поносни на 90 година наше историје. То ћемо веома лепо и представити на свечаној академији, 2. октобра у Центру „Сава”. Они који не буду у прилици да дођу моћи ће у ТВ и радијском преносу да прате представљање нашег великог јубилеја. Трудимо се, и мислим да успевамо, да Радио Београд приближимо техничким стандардима јавних сервиса ЕУ. Ви сте прва жена директор Технике у историји Радио Београда.
Жена у Техници, па још и директор?
Тога нисам била свесна све до гостовања на Првом програму Радио Београда поводом пуштања у рад Студија 1, новог дигиталног студија Првог програма, 31. децембра 2013. године. Елизабета Арсеновић ме је најавила као прву жену директора Технике. Било ми је симпатично. Заговорник сам родне равноправности, али у послу пол не значи ништа. Искрено, нити ми је теже што сам жена у мушком послу, нити ми је због тога лакше. Резултати су оно што нас дефинише као способне и квалитетне инжењере и руководиоце, пол није ни предност ни мана. Иза мог става је искуство од 20 година стажа.
У Радио Београд сте прешли 2011, са ТВ Београд?
Прешла сам у оквиру РТС-а са ТВ, где сам радила на месту инжењера задуженог за аудио-технологије. Кад се радно место директора Технике Радио Београда упразнило, прихватила сам понуду да дођем и модернизујем Технику у радију. Ни једног тренутка се нисам покајала. То јесте био изазов. Затекла сам аналогни радио, с дигиталним острвима. Као целина је био технолошки застарео, с аналогним сигналом који је „излазио” у преносни систем РТС-а. Затекла сам вредне људе, инжењере, техничаре и тон мајсторе, заробљене у времену које је и у РТС прошло, у Европи давно прошло, времену аналогне технике. На такву технологију је тешко наслонити нове сервисе. Осим што је технолошки застарела, велики је проблем одржавати такву опрему у исправном стању, због недостатка резервних делова.
Архив радија је културно благо
Да ли дигитализација подразумева и Звучни архив Радио Београда?
Архив Радио Београда је музеј, културно благо. Ми имамо обавезу да га предамо следећим генерацијама, као и садржаје који се сада стварају. Наша садашњост ће нашим потомцима бити део историје. Цео регион, мислим на јавне сервисе, свестан је те неопходности, али је буџет велика препрека. Надам се да ћемо у сарадњи с Министарством културе и информисања направити добре пројекте, којима ћемо аплицирати за фондове ЕУ. Отварање наших архива у, на пример, едукативне сврхе, што јесте једна од улога Јавног сервиса Србије, на сајту РТС-а, једна је од идеја које ми свиђају.
Коментари (3)
Остави коментар08.09.
2014.
Ispravka
U nalovu mog drugog teksta stoji: "174-862 MHz", a treba da stoji: "174-230 MHz". Izvinjav se zbog ove greske.
ОдговориDejan Popovic
08.09.
2014.
T-DAB u opsegu 174-862 MHz?
Da bih otkrio razlog zasto se Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, RATEL i JP "Emisiona tehnika i veze" ne bave i prelazom na digitalnu terestricku zvucnu radio-difuziju (T-DAB u opsegu 174-230 MHz), odnosno sprovodjenjem Zakona o potvđivanju Završnih akata Regionalne konferencije o radio–komunikacijama za planiranje digitalne terestrijalne radiodifuzne službe u delovima regiona 1 i 3, u frekvencijskim opsezima 174-230 MHz i 470-862 MHz (RRC-06), pokusao sam u novijim evropskim dokumentima da nadjem razlog zasto se opseg III ne koristi efektivno u svim drzavama clanicana EU za T-DAB, sistem A, u skladu sa ITU planom GE06. Nisam uspeo da nadjem taj razlog, osim fragmenata u dokumentima "ECC Report 177 - ERC/REC 70-03" i EBU "Recommendation R 138". Zasto? O cemu se radi? (Da li ce se, mozda, i taj "upraznjeni" frekvencijski opseg u bliskoj buducnosti koristiti za bezicne sirokopojasne komunikacije, tj. mobilni deo digitalne mreze "Internet"?).
ОдговориP. S. - "Zapanjio" me je naslov pomenutog ECC izvestaja - "Mogućnosti za buduće terestricko pruzanje audio radio-difuznih usluga" u kom se upotreblja izraz "audio radio-difuzna usluga", a ne "zvucna radio-difuzna usluga". Da li to znaci da ce se u bliskoj buducnosti upotreblavati izraz "audio-vizuelna radio-difuzna usluga" umesto "televizijska radio-difuzna usluga"?
05.09.
2014.
Digitalna terestricka zvucna radio-difuzija?
Zakon o potvđivanju Završnih akata Regionalne konferencije o radio–komunikacijama za planiranje digitalne terestrijalne radiodifuzne službe u delovima regiona 1 i 3, u frekvencijskim opsezima 174-230 MHz i 470-862 MHz (RRC-06) obuhvata kako DVB-T (terestricka digitalna video radio-difuzija po preporuci ITU-R BT.1306-3), tako i T-DAB (terestricka digitalna audio radio-difuzija po preporuci ITU-R BS.1114-5). Skracenica DVB-T odnosi se u stvari na digitalnu terestricku televizijsku radio-difuziju, a skracenica T-DVB - na digitalnu terestricku zvucnu radio-difuziju.
ОдговориStratesko planiranje, regulacija i uvodjenje digitalne tererstricke TV radio-difuzije skoro je zavrseno, dok za digitalnu terestricku zvucnu radio-difuzuziju sistem - nije prakticno ni pocelo. Zasto?