Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Како спречити да се понови бацање архиве Студија Б
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

12. 01. 2016.

Извор: Н1

Како спречити да се понови бацање архиве Студија Б

Шта се дешава и шта ће се дешавати с архивском грађом више од 30 медија који су током прошле године из државних прешли у приватне руке?

Сет медијских закона то питање није дефинисао, нити га дефинишу закони других земаља у транзицији. Но, разлика је у томе што се у другим земљама није догађало да део медијске архиве заврши на депонији.

Од 73 медија колико их ушло у процес приватизаицје, 34 добила су нове власнике. Нису сви ти медији имали велику архиву, неки је нису ни имали, али међу њима има и оних чија се архива с правом третира као културно благо. Благо или не - тек заштита тога није предвиђена медијским законима.

Можда је направљен пропуст, каже професор Факултета политичких наука Раде Вељановски који је био члан прве радне групе за израду медијских закона, али ни друга група, која је саставила коначне текстове закона, се није бавила том тематиком.

Ако неко постаје власник медија који су некада били у државним рукама то значи да он купује све што у том медију постоји и да мора да буде свестан вредности онога што купује. Зато то и није законски третирано, зато што је ван памети да ће неко упропастити, бацити нешто што има своју вредност, јер свака архива има своју вредност“, каже Вељановски

Пошли су, испоставља се, од погрешне претпоставке па су винил-плоче Студија Б завршиле на депонији.

Тај случај покренуо је питање судбине архивске грађе медија који су приватизовани. Да ли се за њу икада интересовало ресорно министарство. „Наравно“, одговара министар, „што смо и показали приликом комплетног обезбеђивања архивске грађе Танјуга, као што је обезбеђена архивска грађа и у свим другим институцијама културе“, каже Иван Тасовац.

Но, Танјуг је само један од медија и то онај због ког је донет посебан закон. Судбина осталих запечаћена је Законом о јавном информисању и Законом о електронским медијима.

„Може то сада да нас поучи да можда ипак законски треба предвидети шта с тиме да се ради, али нажалост, за овај круг власничке трансформације, изгледа да је мало касно“, додаје Вељановски.

За неки други круг можда би, сматра Вељановски, требало размислити о неким изменама и допунама, да постојећи Закон не би још нечију архиву отерао на сметлиште.

 

Коментари (1)

Остави коментар
чет

14.01.

2016.

Јагодинац [нерегистровани] у 00:49

Вељановски комуниста

Вељновски опет лупа као отворен прозор. Какви нови кругови, па ваљда је завршена његова приватизација. Упропастио је медије вечити експерт. Комунистички секретар, извештач са комунистичких партијских скупова је сада водећи представник капитализма. О ЈАДНА СРБИЈО СА ОВАКВИМ ЕКСПЕРТИМА ... Магистрирао у шестој деценији а сада глуми неког стручњака ...

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi