Ђоле је отишао тихо како је и живео. Никоме није био на сметњи, а свима је био на услузи.
Коме год је требао неки податак, нарочито из фудбала, обраћао се њему. А он није причао напамет или по сећању. Код њега је све било проверено и само је такве податке преносио – и колегама и читаоцима.
Због тога је 2000. године и позван да појача нашу Спортску рубрику. И то се приметило на нашим спортским странама. А поред разних занимљивости, којима само добар познавалац фудбала и стрпљив новинар-истраживач може да обрадује читаоца, Смиљанић је извештавао ни по бабу, ни по стричевима.
Имао је примедбе на стање у нашем фудбалу, али је увек имао разумевање за играче. Поготову оне млађе и најмлађе. Волео је да прати фудбалере из тих категорија, да открива који ће од њих бити неко и да запажа шта још неком фали, па да сутра буде ас.
Извештавао је са Светског првенства у Јужној Африци 2010. Последњег великог такмичења на којем су учествовали наши фудбалери. И жарко је желео да још пише о нашој репрезентацији са таквог турнира.
Та жеља, а и много друге (на пример, да гледа 150. „вечити дерби” у фудбалу), неће му се остварити, јер га је смрт прерано отргнула. А улазио је у године када се највише пружа и на овом послу, и у породици.
Каже се да новински текстови живе кратко. Ретко који преживи један дан. Ђорђе Смиљанић је, на срећу, оставио не само дубљи траг, него и путоказ како да се иде даље.
Захваљујући његовој безграничној љубави према фудбалу (туговао је, рецимо, кад није могао да нађе пренос неке утакмице са афричког првенства или неког кадетског или јуниорског међународног турнира) добили смо „Фудбалски годишњак” који је издавао наш национални савез.
Деценију и по је он „обрађивао” утакмицу по утакмицу, фудбалера по фудбалера, такмичење по такмичење (домаће и инострано) и тако то сачувао од заборава.
Ако фудбал може некоме да се одужи, онда то најлакше може Ђорђу Смиљанићу. Довољно је да „Годишњаци” наставе да живе...
А ми ћемо да подсетимо на њега у петак у 13 ч у сали „Политике”. Уместо на светско првенство у фудбалу испратићемо га у суботу у његову вечну кућу (Ново бежанијско гробље, опело у 13,45 ч, сахрана у 14,15). Испратићемо га, али нећемо да га заборавимо...
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.