Вести

Поводом текста „Како зарадити 45.000 долара прештампавањем старих текстова”, објављеног у нашем листу 8. јануара, реаговало је Независно друштво новинара Војводине:

„Истраживачки” текст „Како зарадити 45.000 долара прештампавањем старих текстова“ обилује нетачним и произвољним информацијама, као и злонамерним интерпретацијама, што и није чудно, јер је очигледно циљ овог текста (као и целог „истраживачког серијала“) да таргетира „стране плаћенике“ и „издајнике“ , а не да информише грађане или покрене дебату о одређеној теми у јавности. Тим пре јер је тема о којој је реч у Србији присутна још од доласка злочиначког режима Слободана Милошевића на власт, а националисти, десничари и екстремисти користе је да би таргетирали непријатеље. Неки људи су атрибут „страног плаћеника“ платили и главом, а неки су побегли из Србије. Неки су се пак, у страху, повукли у унутрашњи егзил.

У Србији се за гушење медијских слобода, поред коруптивних метода и политичких уцена у виду угрожавања егзистенције и медија и новинара, веома често користи напад режимских гласила на критичаре власти. Углавном је то игра „мачке и миша“, јер се професионални медији који извештавају у интересу грађана маргинализују на све могуће начне, док режимски имају широк приступ државним и парадржавним фондовима, као и друге врсте подршке ималаца моћи.

Медији као „Политика“ покушавају да се представе озбиљним, а заправо играју у тиму чији је циљ слуђивање и распамећивање грађана, ширење дезинформација, извртање информација, наметање културно-идеолошког модела који подразумева устоличавање ауторитарног, антимодерног система, иза којег се увек и само крије енормна пљачка грађана, очување створеног система вредности и расподеле државног богатства. Том и таквом систему су људска права, слобода изражавања и транспарентност – суштински непријатељи. И успевају само ловећи у мутном.

Предметни текст, као и целокупни серијал, не само да нису истраживачко новинарство него представљају његову истинску карикатуру. Целокупни истраживачки посао се засновао на „сурфовању“ по једном сајту (и то веома површно), а информације које су пронађене на њему могле су се наћи и на бројним другим местима, такође доступним грађанима који користе глобалну мрежу. Поред тога, информације које су преузете са сајта очигледно су намерно измењене, односно учињене нетачним, извађене из контекста, суштински им је промењен смисао. Но, већ смо рекли, није у питању циљ да се информишу грађани него да се полуинформације искористе како би се стварала морална паника, дифамирали критичари режима, подржала прича о интергалактичкој завери противу српства и скретала пажња јавности са многих других, важнијих тема. И да би се, наравно, дало горива намери да се у Србији, по угледу на Русију, организације које добијају новац из иностранства прогласе за стране агентуре и практично им се забрани рад. У питању је стара идеја „патриота“, коју је главна и одговорна уредница „Политике“ одавно већ промовисала. Тако би „патриоти“ могли владати деценијама у сенци руског медведа.

Указаћемо на проблеме у делу текста који се односи на Независно друштво новинара Војводине. Као прво, укупан износ који је НДНВ добио, на основу овог „истраживачког“ ресурса, мањи је за чак 30.000 долара него што то наводи ауторка (ауторка спомиње износ од 242.000, а на том сајту стоји износ 212.500). И не само да је мањи, он се не односи само на период од 2012. до 2014. године већ и на пројекте које су започели и трајали и у 2011. и који су завршени у 2015. години. Дакле, ради се о донацијама које је НДНВ за многобројне своје активности добио у периоду од скоро четири године, и то од три донатора. У антерфилеу под називом „Највише новца за Аутономију”, ауторка наводи низ неистина. Једна од њих је да је амерички НЕД нашој организацији у периоду од 2012. до 2014. године уплатио 242.500 долара, што је потпуна неистина и скоро троструко увећан износ. Даље, грантови које је НДНВ добио од НЕД-а само су се делом односили на сајт „Аутономија“, а поред тога су подразумевали и разна истраживања (штампано је неколико публикација), бројне јавне трибине... Но, о свему овоме ауторка је могла да сазна да је, рецимо, отишла на сајт нашег удружења или друге наше сајтове који су настали у оквиру пројеката које је НДНВ реализовао уз помоћ америчких донаторских кућа. Могла је и контактирати и наше удружење и ми бисмо јој такође проследили потребне информација да не „срља“, како је то својевремено сликовито описао Стјепан Радић, „као гуска у магли“. А могла је на крају боље користити дигитрон, а и додатно истражити свој једини истраживачки ресурс – део „details“, где би нешто више сазнала о донацијама НДНВ-а.

Иначе, у оквиру пројеката реализованих у оквиру наше сарадње са америчким донаторима у овом периоду настао је и између осталог и Војвођански истраживачко-аналитички центар VIOCE (настао из претходних пројеката такође из овог периода, а који су се односили на мониторовање рада 45 војвођанских локалних самоуправа). Ако укуца овај назив у google, ауторка може да погледа шта заправо јесте истраживачко новинарство у јавном интересу и упореди га са својим уратком.

Донације које долазе из земаља развијене демократије су транспарентне, предвиђају јасно дефинисан пројекат, са циљевима, специфичним циљевима, активностима, разрадама, индикаторима, евалуацијом и буџетом. Они предвиђају и веома озбиљне наративне и финансијске извештаје о реализованим активностима и утрошеним средствима, са пратећом документацијом. Но, опет понављамо, и није био циљ представити чињенице него их злоупотребити зарад таргетирања „непријатеља друштва“. Први резултати су већ постигнути и на интернету се појавило неколико текстова у којима се практично позива на линч „страних плаћеника“.

Недим Сејдиновић,
председник Извршног одбора НДНВ

-------------------------------------------------------

Ко је заиста финансирао „Цензоловку”

У чланку „Како зарадити 45.000 долара штампањем старих текстова“  ауторке Јелене Попадић, наводи се и следеће:

„Када су у питању донације медијима, новинарским удружењима и организацијама, највећи дародавци су Национална задужбина за демократију (НЕД) и Фонд браће Рокфелер. Знатне своте издвајане су 2011. и 2012. године уочи и током избора у Србији. Велики део тог новца намењен је финансирању портала као што су Аутономија, Цензоловка, Е-новине и Истиномер.”

Сајт „Цензоловка” (www.cenzolovka.rs), који је основала Славко Ћурувија фондација, није финансиран средствима Националне задужбине за демократију нити Фонда браће Рокфелер, како би се могло закључити из наведеног пасуса. „Цензоловка“ је основана крајем јуна 2014. године захваљујући помоћи Амбасаде Аустралије у Београду, а децембра исте године рад сајта подржала је и Амбасада Данске.

Фонд браће Рокфелер подржао је Славко Ћурувија фондацију институционалном донацијом, која је у пресудној мери заслужна за чињеницу да Фондација успешно функционише већ пуне две године.

Америчка Национална задужбина за демократију (НЕД) подржала је  пројекат „Школа дигиталног новинарства“, у оквиру којег је шест младих новинарки локалних медија из различитих делова Србије прошло интензивну десетонедељну обуку у дигиталном, истраживачком и аналитичком новинарству. Знајући да добре новинаре не чини само техничко знање, посебну пажњу у оквиру програма Школе посветили смо етици и професионалним стандардима новинарства.

Иначе, међу донаторима Славко Ћурувија фондације налази се и Балкански фонд за демократију, који је у два наврата подржао наш  рад,  укупним износом од 47.450 долара. Првом донацијом подржани су продукцијски пројекти 11 локалних радио и ТВ станица широм Србије, које су произвеле и емитовале приче о различитим питањима од великог значаја за локалне заједнице у којима раде: од страначког запошљавања, преко горућих еколошких проблема, до висине социјалних давања за угрожене друштвене групе. У току је друга рунда програма, у оквиру које пет новинара и новинарки локалних интернет медија у Србији истражује исто толико тема које се тичу корупције, нетранспарентности јавних буџета и других проблема који представљају озбиљне изазове на путу даље демократизације Србије – не најмање због тога што нема много медија који су довољно слободни да о њима информишу јавност.

Илир Гаши,
извршни директор Славко Ћурувија фондације

-------------------------------------------------------

„Политика” на силу и без повода пише о Владимиру Беби Поповићу

У чланку Јелене Попадић под насловом „Наклоност према Косову и Црној Гори”, објављеном 9. јануара (четврти део досијеа Политике    „Путеви америчког новца”), наводи се да је „Подгорички медијски институт, који је основао Владимир Беба Поповић, добио око 30.000 долара од Сорошевог ’Отвореног друштва’ за покретање шестомесечне школе новинарства за младе Роме који се професионално баве овим послом.”

Владимир Беба Поповић је оснивач и директор регионалне тинк-танк организације која се зове „Институт за јавну политику”, што је чињеница добро позната уредништву листа „Политика”, које на силу и без повода учестало пише како о „Институту за јавну политику”, тако и о Владимиру Поповићу лично.

Апсолутна је неистина да је „Институт за јавну   политику” икада добио „око 30.000 долара од Сорошевог Отвореног друштва”. Такође је апсолутна неистина да је Владимир Поповић на било који начин повезан са Подгоричким медијским институтом који је имао пројекат „покретања шестомесечне школе новинарства за младе Роме који се професионално баве овим послом”.

„Институт за јавну политику” није невладина организација која окупља активисте попут највећег броја оних који се спомињу у досијеу „Путеви америчког новца”, већ тинк-танк организација која окупља угледне стручњаке са вишедеценијским искуством у области јавних политика. Наши пројекти су научна подршка јавним политикама, изградњи институција и реформском процесу у земљама западног Балкана, а не организовање „семинара, обука и округлих столова”.

Због свега наведеног, а у складу са начелом једнаке делотворности информације и исправке (чл. 96 Закона о јавном информисању, „Сл. гласник РС”, бр. 83/2014 и 58/2015) захтевамо да објавите исправку и извињење у истом делу медија, истој рубрици, на истој страници, са истом опремом као што је била објављена информација чију исправку захтевамо и то уз први наредни део досијеа „Путеви америчког новца”, као и да спорни садржај уклоните из електронског издања без одлагања.

Уколико ваша реакција изостане, бићемо приморани да предузмемо све законске мере како бисмо заштитили наше интересе.

Мијат Дамјановић
Председник Управног одбора
Института за јавну политику

-------------------------------------------------------