Вести
18. 01. 2016.
„Политика” чист играч
Извештај Управе за Трезор Министарства финансија, који је наша редакција на захтев добила на увид, потврдио да држава нашем листу плаћа само за огласни простор
На представљању Извештаја о утицају државних институција на слободу медија, Савет за борбу против корупције закључио је да држава новинарску сервилност купује новцем за оглашавање.
Тврдњу нису успели до краја да докажу, бар не у овом извештају. Бројке које су навели указују на готово супротан закључак – државне институције и предузећа све се мање оглашавају у медијима. Криза и политика „стезања каиша” одразили су се и на приходе штампе.
У већини медијских кућа, међу којима је и Политика, од 2011. до 2014. године приливи од оглашавања државе готово су двоструко мањи. Најављујући извештај чланица Савета за борбу против корупције, Мирослава Миленовић истицала је да је „Политика” један од „поприличних корисника буџетског новца”. У интервјуу за наш лист рекла је да не зна сврху уплата државних уплата на рачун ,,Политике” јер да шифра под којом су уплате заведене (221) може да значи ,,и све и ништа”.
То је разлог што се наш лист и званично обратио Управи за трезор Министарства финансија захтевајући списак свих уплата буџетских корисника на рачун наше медијске куће од 2011. до 2015. године. Подаци Трезора, који су нам достављени почетком недеље, потврдили су да готово све те финансијске трансакције представљају продају огласног простора. Сви су заведени под шифром 221 која означава промет роба и услуга што у овом случају не може да значи ,,све и ништа''.
Заправо се поставља питање како је ,,Политика'' могуће да је Савет прогласио наш лист за ,,поприличног корисника буџета’’, када је лист „Данас” је током 2014. имао готово исти прилив буџетског новца као „Политика” (око 56 милиона динара), иако је реч о новинама које имају драстично мањи тираж од “Политике”, о утицају и релевантности да и не говоримо. Иронично је да је реч о листу који се стално жали на наводно фаворизовање државних медија у односу на остале играче на медијској сцени.
У свом извештају Савет је издвојио институције и предузећа који су трошили нешто више новца за огласе. Забележили су да је на рачун „Политике” Генерални секретаријат Владе Србије уплатио 376.000 динара, а кабинет Председника Републике 123.000 динара.
Савет је заступао тезу да продаја огласног простора држави може бити веома опасна, јер отвара простор за утицај власти на уређивачку политику медија. Ипак, пропустили су да помену да се и Савет за борбу против корупције оглашавао у медијима. Према подацима Трезора, Савет за борбу против корупције уплатио је „Политици” око 405.000 динара током 2011. и 2013. године. И ова уплата заведена је у Трезору под шифром 221 и означава куповину огласног простора. У фебруару 2011. године објављен је оглас под насловом „Одговор Савета за борбу против корупције на неистине Милана Бека изнете у емисији ТВ Б 92”. У рубрици огласи на целој страни Политике, Савет којим је председавала покојна Верица Бараћ демантовао је тврдње које је Милан Беко изрекао о спрези медија, тајкуна и политике.
Званични подаци Трезора потврђују да се готово све уплате буџетских корисника на рачун „Политике” односе на огласе, тачније, позиве за јавну набавку, објављивање продаје предузећа, конкурсе за запослење...
У многим случајевима државу закон обавезује на оглашавање у новинама. Агенција за приватизацију има законску обавезу да објављује продају одређених предузећа, а Народна банка мора да објави списак фирми које су обуставиле плаћање у дужем периоду. То што је списак предузећа која чекају приватизацију све краћи донекле објашњава све мањи прилив буџетског новца у медије.
Савет је издвојио како је ЕПС Србије у 2014. године уплатио на рачун „Политике” милион динара. Такође, у извештају су навели да је ЕПС финансирао писање текстова, новинарско уређивање и објављивање специјалног дoдатка редакције „Економија“ на тему „Отварање тржишта електричне енергије за домаћинства и мале купце у Србији од 1. 1. 2015.године“.
Подаци казују да се власт у Војводини против „медијске блокаде” на коју се жали, бори значајним дотацијама појединим медијима. Само у 2014. „Нови магазин” је од АП Војводине добио 3.475.200 динара, док је недељнику „Време” из истог извора уплаћено 4.256.000 динара.
Насупрот томе, један од електронских медија на којим је држава демонстрирала стезање каиша је Студио Б. Ова медијска кућа „заспала” је 2011. године са буџетским уплатама од око 200 милиона динара, а пробудила се у 2014. године са само 4,7 милиона динара од државе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.