Вести
24. 01. 2016.
Кад је фотографија скупља од слике Саве Шумановића
Закон о ауторским и сродним правима фотографију је ставио у повлашћен положај у односу на новинске текстове, ексклузивне интервјуе, истраживачке чланке и ратне репортаже које без овлашћења могу да преузму други медији
Када је пре две године „Политика” упозоравала на честе несреће на Ибарској магистрали нашла се у проблему – фотографија која је требало да илуструје текст купљена је пре више од пет година, па је било неопходно позвати аутора да да свој благослов да се поновно објави.
Међутим, фоторепортер је у међувремену преминуо, а ауторска права су припала његовој породици. Наследници су пристали да наш лист објави фотографију, али уз надокнаду за коју може да се плати полугодишњи Ројтерсов сервис (десетине хиљада фотографија). А да уредници којим случајем нису проверили ко је аутор и када је фотографија настала ризиковали би да случај стигне на суд и суоче се са изузетно високом новчаном казном за коју би могли да купе неко дело Саве Шумановића.
Закон о ауторским и сродним правима фотографију је ставио у повлашћен положај у односу на остале новинарске производе. Према овом пропису новинска фотографија је ауторско дело исто колико и слика, скулптура, филм, позоришна представа… Још једноставније речено – исту заштиту има филм Емира Кустурице и фотографија рафова из продавнице хипермаркета. С друге стране, новинарски текстови, ексклузивни интервјуи, истраживачки чланци, ратне репортаже нису обухваћени овим прописом. Тако онај новинар који је недељама истраживао о корупцији, а чији текст без овлашћења преузму други медији, заштиту може једино да тражи од Савета за штампу, који ће да упути опомену. Нема заштите ауторства за новинаре.
Праве ноћне море новинске куће имају због накарадног судског тумачења одредбе Закона о ауторским и сродним правима која каже да послодавци права на фотографије које су аутори снимили извршавајући радне обавезе имају само наредних пет година. Такво решење често се злоупотребљава – фоторепортери здруженим снагама лове редакције које објављује ове старе фотографије и обавештавају адвокате који су се већ специјализовали за овакве случајеве. После тога судије само разрезују висину казне за новинске куће.
Због тога су штампани и електронски медији са олакшањем дочекала тумачење скупштинског Одбора за уставна питања и законодавство према којем фотографија није ауторско дело. У току је расправа у парламенту, након чега ће посланици одлучити да ли се ово тумачење прихвата или одбија.
– Водићу на ручак онога ко је предложио ову законску одредбу. Био је последњи час. То је постало неиздрживо. „Вечерње новости” су прошле године платиле неколико милиона одштете људима који су нас тужили за преношење новинске фотографије. Обичне, на којој се, примера ради, виде мост, баба на мосту и један саобраћајни знак. Неки од аутора тражили су и преко пола милиона динара одштете, а судије пресуђивале на триста хиљада. Академски сликар у Србији ако прода своје дело за 300 евра сматра то успехом, док српски фоторепортери и фотографи за своје новинске фотографије, са улице, пијаце, реке, из дворишта, добијају хиљаде евра. Коначно да томе дође крај – каже за „Политику” генерални директор и главни уредник „Вечерњих новости” Ратко Дмитровић.
Директор листа „Блиц” Веселин Симоновић подсећа да су пре две године главни уредници 15 штампаних медија покренули иницијативу како би стали на пут злоупотреби ауторских права од стране фотографа и фоторепортера.
– Не спорим да фотографија може да буде уметничко дело, али ако аутор иза њега стоји самостално. Међутим, то никако не може да буде фотографија коју је фоторепортер уснимио на радном задатку, на који је отишао по налогу уредника, са опремом коју му је обезбедио послодавац и за шта ће, на крају месеца, да добије плату. Како било која медијска кућа да има архиву и документацију, ако после пет година то више није њихова имовина – каже Симоновић и додаје да му се чини како постоји спрега између адвоката, аутора фотографија и судија који одређују енормно високе казне.
– То је корупција и криминал – истиче Симоновић.
Удружења фотографа, али и новинарска, попут Удружења новинара Србије (УНС), апеловали су на Народну скупштина Србије да не укида правну заштиту ауторства фотографије. Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) и Независно удружење новинара Србије (НУНС) отишли су и корак даље најавивши да ће, усвоји ли се другачије, бити принуђени да правду траже пред Европским судом за људска права. Очигледно да новинарска удружења нису питала редакције о овоме проблему и потрудила се да заштите права новинара јер је новинарски текст данас једино дело које нема адекватну правну заштиту.
Пре само десетак дана Светска организација за заштиту животиња ПЕТА изгубила је правну битку која се водила пред Федералним судом у Сан Франциску због једне фотографије. Наиме, макака мајмун Нарута је 2011. године на индонежанском острву Сулавеси отео камеру фотографу и направио „селфи” који је насмејао свет. У септембру прошле године ПЕТА је покренула тужбу како би Наруто добио ауторска права и сав приход од фотографије објављене у бројним светским медијима.
Шта би било да је Наруто живео у београдском Зоо-врту?
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.