Вести
26. 01. 2016.
Уручене награде „Политике” и „Политикиног забавника”
„Политикина” награда за најбољу изложбу у 2015. години свечано је уручена у Скупштини града уметничком дуу „Доплгенгер”, Исидори Илић и Бошку Пространу, за изложбу „Неименовани фрагменти” одржаној у Градској галерији Пожега и Дому културе „Студентски град” у Београду. На свечаности поводом 112. рођендана листа „Политика”, у присуству личности из културног миљеа, уручена је и награда „Политикиног забавника” Ивани Лукић за књигу „(Не) питај ме како сам”, у издању „Креативног центра”.
Жири „Политикине” награде „Владислав Рибникар” навео је у образложењу да се награђени радови Исидоре Илић и Бошка Пространа фокусирају на анализу масовне медијске културе и политичких догађаја.
– Мада су ови млади уметници рођени 1978. и 1979. године и били су деца када се драматично урушавао систем звани Југославија, они свој стваралачки концепт развијају управо на проблематизовању геополитичког и социјалног контекста некадашње нам државе. У уметничком активизму „Доплгенгера” изражена је снажна социјална нота која сучељава и релативизује хетерогеност вредносног система последњих деценија социјализма – пише у саопштењу жирија који је радио у саставу: ликовни критичари Љиљана Ћинкул (председник), Јерко Денегри, Стеван Вуковић, уредница Културног додатка Весна Рогановић и уредница Културне рубрике „Политике” Марија Ђорђевић.
Према оцени жирија, дуо „Доплгенгер” експериментише могућностима савремене технологије користећи искуства експерименталног филма и видео-арта. Њихов рад је за сада видљивији у контексту сродних међународних догађаја од Каира, Беча и Цириха до Марсеја, Прага, Лондона, Љубљане, Панчева и Београда.
Исидора Илић дипломирала је књижевност, а Бошко Простран политичке науке. Заједно су се формирали у Академском филмском центру Дому културе Студентски град. Они су иначе 73. добитници „Политикине” награде. Примајући признање, Исидора Илић захвалила је сарадницима коју су их подржали и нагласила да награда значи за њихову праксу која „није била довољно препозната до сада”.
На 37. конкурс „Политикиног забавника”, за књижевну награду која се додељује за најбоље дело намењено младима, стигла су 74 наслова, а жири у саставу: Јасна Влајић Поповић (председник), Слободан Гиша Богуновић, Предраг Ј. Марковић, Небојша Брадић и Петар Милатовић, признање су доделили Ивани Лукић, професорки психологије у Четрнаестој београдској гимназији.
– Ивана Лукић у књизи је сабрала 47 гласова девојчица и дечака, девојака и момака на такозваном „прагу зрелости” – од које они радије беже него што јој теже. Од тих гласова саткала је слику савремене генерације адолесцената и слику данашњег времена какву досад нисмо видели. У том колажу, као у огледалу, може да се препозна сваки средњошколац, у њему може да се просветле многи родитељи те деце.– истакла је јуче Јасна Влајић Поповић.
Према њеним речима, снага ове књиге записа из младалачких душа лежи у искрености и непосредности са којом је она срочена као својеврсна антологија тескоба, страхова, гнева, растрзаности, сумњи, неодговорених питања, мучних сазнања, летаргије и амбиције – свега што прати одрастање у његовој завршници. – Лепота ове књиге лежи у чистом језику, лапидарно избрушеном изразу који не хаје за границе прозе и поезије, већ се неспутано креће по терену слободног стиха израженог јасним српским језиком – по потреби чак и компјутерским. Речитост сведених илустрација додатно доприноси тој хармонији. Стога овај жири књигу Иване Лукић лака срца и мирне душе може да препоручи најширем читалаштву свих „Забавникових” узраста – стоји у саопштењу жирија. Добитница награде изразила је захвалност жирију, издавачу и својим ученицима на вечитој инспирацији.
– Питајте младе како су, али будите спремни и да их чујете – додала је Ивана Лукић.
Предраг Марковић, историчар: Похвале за Културни додатак
„Политика” је вероватно најважнија културна институција српског народа после телевизије. Богу хвала, успела је да преживи свашта. Без обзира на пад читалаца, који забрињава, још увек је далеко најквалитетнији дневни лист. Људи кад заиста хоће нешто озбиљно да прочитају, читају „Политику”. Нарочито суботом кад излази Културни додатак.
Александар Цветковић, сликар: Желим више прилога о сликарству
Изузетно ценим вашу кућу, посебно што сам добио „Политикину” награду, давно, мислим 1991. године. С времена на време дођем на рођендан „Политике” – и сада сам видео своје пријатеље и колеге, сликаре и књижевнике, и атмосфера је прелепа. Тамо где живим, у једној шуми у Делиблатској пешчари, нажалост не долазе новине. Нека „Политика” остане као што јесте, али треба да буде више прилога о ликовној уметности, с акцентом на сликарство. Такво је време дошло, да само проширени медији привлаче пажњу, што се види и по овогодишњој „Политикиној” награди, која нема превише везе са мојим тежњама. Завршио сам класичну академију и цео живот сликао штафелајски, али мислим да би то могло мало више да се прати. Можемо сви да слушамо модерне песме, али свима нам ипак недостаје Моцарт.
Радош Бајић, глумац и редитељ: Нека бизнис заобиђе „Политику”
„Политици” честитам јубилеј. Врло ми је угодно и пријатно да сам овде. Од студентских дана сам читалац „Политике”. Задовољан сам што у малом делу припадам овом листу као неко ко у последњих шест-седам година понешто напише за „Политику”. Молим се Богу да „Политика” опстане и да остане ван једног традиционалног српског брлога који се циклично понавља сваке деценије. „Политика” је темељ, кичмени стуб српског народа. Све се може мењати, али „Политика” мора да остане и да припада читаоцима. А сви ови који желе да праве бизнис и истовремено да врше политички утицај, они имају стотине других могућности. Подржавањем „Политике” имам утисак да подржавам своју културу, своју традицију, свој народ. У том смислу, молим вас да истрајете.
Јеша Денегри, ликовни критичар: Култура и спорт пре свега
Верни сам читалац „Политике”. То је моја навика одавно. Мислим да је ваш лист најкомплетнији дневник у данашње време. Више него остале рубрике, пратим Културу и Спорт.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.