Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Што већа несигурност новинара то мање слободе
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

28. 01. 2016.

Извор: N1

Што већа несигурност новинара то мање слободе

Општа несигурност, страх од губитка посла и плате и самим тим страх за егзистенцију, утичу на ситуацију у медијима, показује истраживање о утицају ових проблема у медијима на информисање грађана Србије. Проблем би у највећој мери решили променом професије.

 

Несигурност новинара досегла је забрињавајући ниво и то код више од 60 одсто испитаника, показују резултати истраживања. Новинаре највише тиште правна несигурност, несигурност радног времена, радног места и услова рада.

„Доприноси томе да су медији све мање и мање професионални односно да их је све теже и теже подвести под ту дефиницију, а да се професионални стандарди у обављају медијских послова, дакле у обављању новинарских послова полако круне“, каже Јадранка Јелинчић из Фонда за отворено друштво.

Резултати показују да су новинари критичнији према власти, држави или власницима медија него према сопственој професији, али су недовољно самокритични, док је укупно стање у медијима лоше.

Више од две трећине новинара сматра да у Србији нема слободе медија, више од три четвртине сматра да држава контролише медије. Скоро три четвртине њих мисли да је аутоцензура међу новинарима веома раширена, док више од три четвртине новинара сматра да данас има више аутоцензуре него цензуре, јер се новинари плаше да не остану без посла.

Када би могли да бирају две петине новинара би напустило новинарство; исто толико би се определило за медиј у којем могу слободно да пишу без обзира на статус и висину плате, док би једна петина новинара изабрала сигуран посао и по цену да не пише оно што мисли и оно што зна.

Аутори истраживања слажу да кључна одговорност није на новинарима: „Не могу новинари изборити слободу медија, то је илузија. Слобода медија је резултат друствене акције и борбе. Без развијене грађанске јавности илузорно је очекивати да ће ту сад упасти новинари и надоместити ту огромну празнину“, каже социолог Срећко Михајловић.

Иако тврде да новинарство у Србији има будућност, јер је пуно оних који желе тиме да се баве, у Центру за истраживачко новинарство кажу да код великог броја новинара не виде напор да се нешто промени.

Аутори истраживања тврде да је за побољшање ситуације потребан већи ангажман новинарских удружења и синдиката, али и да се несигурност сви морају навићи јер сматрају да је она саставни део савременог живота. Ипак, и у тој ситуацији новинари морају заштити и унапредити и свој рад и своју професију.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi