Вести
29. 01. 2016.
Ресурсни центар у борби против застрашивања новинара
Како би олакшали ширење корисних информација и садржаја о слободи медија у Европи, Osservatorio Balcani e Caucaso и Европски центар за новинаре и медијску слободу, развили су нову онлине платформу — Resource Centre
Идеја о стварању платформе за дискусију о слободи медија настала је због растућег притиска усмјереног ка медијима и новинарима на европском тлу, у тренуцима у којима јавна свијест о том проблему и даље остаје на ниском нивоу.
Таква ситуација изискује посебан труд бројних удружења, невладиног сектора и професионалних организација, који грађанима настоје представити значајну документацију о активизму, као и своје анализе о слободи медија.
Међутим, понекад је веома тешко прикупити и објединити такав садржај „раштркан“ по интернету. Управо би у томе Ресурсни центар требао свима који трагају за информацијама о стању слободе медија, увелико олакшати посао.
Такођер, на платформи је доступна и ажурирана листа контакт центара у којима новинари који трпе неки вид пријетње могу затражити подршку, као и листа новинарских курсева и тренинга.
„Ресурсни центар би требао бити мали корак у једном правцу дијељења искустава и умрежавања међу новинарима, медијским експертима и grass-root организацијама, који брину о медијским слободама и плурализму у Европи. Окупљањем таквих различитих сектора, центар ће олакшати размјену, и његовати интегрисан, прекогранични приступ“, појашњава за Медиа.ба, Марзиа Бона, уредница и истраживачица при Оссерваторио Балцани е Цауцасо, ОБЦ.
Иницијатори Ресурсног центра, инспирацију су пронашли у моделу Wикипедије – јединственом простору у којем је свако позван да доприноси својим радом, стручношћу и вјештинама, додаје Бона.
Pronalazak pravih informacija i njihovo stavljanje u odgovarajući kontekst može da bude težak posao, koji odnosi mnogo vremena, resursa i pažnje. Platforma zbog toga djeluje u ulozi vodiča pretrage digitalnog sadržaja koji, u trenucima kada jednostavno pretraživanje nije dovoljno, pokazuje svoj suštinski značaj. U tom slučaju, vodič korisnicima nudi direktan pristup izvorima i sadržaju, za koje bi inače bilo potrebno nekoliko sati pretraživanja, ispitivanja i stavljanja u odgovarajući kontekst, jer je materijal moguće jednostavno pronaći na osnovu geografske oblasti, određene teme ili vrste izvora.
Jedan od najznačajnijih alata Resursnog centra je i alat za umrežavanje, kojim se podstiče razmjena znanja, kako među korisnicima, tako i među institucijama koje proizvode sadržaj.
„Inicijative za umrežavanjem već postoje na evropskom nivou, i mnoge od njih su efektivne. Ipak, postoji jedna ograničavajuća okolnost za njih, koja se odnosi na činjenicu da te mreže nastoje okupiti profesionalce koji već imaju sličnu pozadinu,“ smatra Bona, „Sa Resursnim centrom nastojimo proširiti taj djelokrug tako što na istom mjestu prezentujemo resurse i alate koji targetiraju i novinare i medijske eksperte, ali i javno mnijenje. Riskantno je, ali i korisno, preuzeti ovakav napor, prije svega, kako bi se doprinijelo prevladavanju izolacije koja utječe na проблем слободе медија“.
Као на Балкану, проблеми постоје и у осталим европским земљама
Пред Ресурсним центром је тежак задатак да буде један од важних елемената борбе против застрашивања новинара широм Европе. Тренутно, проблем (не)постојања медијских слобода на европском тлу погоршава „отровна комбинација различитих елемената“, каже Бона.
„С једне стране, имамо ‘традиционалне’ форме политичког и економског притиска и злоупотребу законодавних мјера који су увијек постојали. У исто вријеме, нови облици притисака извршени су у онлине простору и укључују злонамјерне онлине кампање, пријетње онлине сигурности и контролу интернетских провајдера — овакве врсте напада биле су рјеђе претходних година, али представљају једнако разоран утјецај,“ додаје она.
Говорећи о Балкану, Бона сматра како су мали број власника који управљају медијима и неразумљива расподјела државног оглашавања, елементи који на више начина утјечу на професионално извјештавање у нашем региону, јер доводе до самоцензуре и ерозије професионалних стандарда. Ипак, проблеми постоје и у другим европским земљама.
„Нема сумње да је ситуација на Балкану веома озбиљна, али то не смије ни на који начин да одвуче нашу пажњу од изазова с којима се суочавају остале европске земље. Можемо видјети посљедња дешавања у Пољској као доказ за ово. Први пут се догодило да је Европска унија употријебила механизам владавине права. То је довело до тога да Европска комисија води ‘структурирани дијалог’ са Пољском, што је прилично случај без преседана и упућује на то да су у Бриселу схватили да медијска слобода није само проблем на простору Западног Балкана и да се овакве мјере морају предузимати и за државе чланице“, закључује Бона.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.