Вести
09. 03. 2016.
Шумадијапрес престаје са радом
Након пуних шест година, Шумадијапрес се повлачи са медијске сцене и дефинитивно престаје да излази.
Одлука је болна и тешка и донета је после вишемесечног сагледавања свих аспеката који су од значаја за опстанак и даљи рад нашег медија.
Неочекивани проблем са приступом серверу који је настао на преласку у нову годину, дао нам је додатно време да размислимо и још једном преиспитамо све опције. На жалост, на страни са аргументима “за” остали су само разлози емотивне природе.
На оној другој, списак је подужи – од финансијских проблема који се више не могу решавати чак ни личним задуживањем, преко бројних видљивих и невидљивих препрека које обесмишљавају ионако енорман напор да радимо поштујући законе и правила професије, и које упорно опстају и постају чак и веће, до суштински важног питања смисла које у атмосфери општег пристајања на примитивизам и подстицања истог, остаје без одговора.
Свесна да ово последње обраћање може имати призвук патетике, што је готово неизбежно код свих опраштања, ипак ћу ризиковати јер то сматрам обавезом према свима који су, на било који начин, допринели да Шумадијапрес постане оно што јесте.
Пре свега, дугујемо захвалност вама, читаоцима који сте повремено или стално били уз Шумадијапрес и тако, чак и не знајући, значајно учествовали у креирању садржаја.
Иако са малим капацитетима, трудили смо се да испратимо најважније догађаје који су вас интересовали, пре свега у Крагујевцу и околним општинама. Нарочито смо поносни на безброј појединачних текстова и на “специјале” у којима смо неке важне теме и појаве у друштву презентовали на другачији начин, укрштајући документа и аргументоване чињенице са изјавама саговорника и реалним стањем.
Свесна сам да смо успели да “отворимо” тек делић онога о чему би требало да се говори и пише, али и са толико смо задовољни. Промене у друштву су велике и конфузне, и буквално све може бити озбиљна тема. Посла има и за дупло више медија него што их је у Србији, ако га раде одговорни и стручни професионалци. Верујем да је Шумадијапрес, у том смислу, оставио траг.
Захвалност дугујемо и свим појединцима, установама, фирмама, удружењима, спортским клубовима…свима који су са нама сарађивали и делили своје успехе, али и неуспехе и тешка лична и професионална искушења. Искрено смо се радовали свакој доброј вести мада оне, зачудо, никад нису привлачиле толику пажњу као оне лоше. То нас ипак није натерало да погазимо сопствена и општа етичка правила и да “профитирамо” на нечијој несрећи.
Деловање политичких партија и функционера, чак и оних који су своја врата затворили за новинаре Шумадијапресс-а, имали су такође значајно место на нашем сајту. Никада нисмо промовисали ниједну странку, али у фокусу пажње су увек били они који су на власти. Не због повлађивања, већ због чињенице да њихов рад и одлуке производе конкретне и далекосежне последице по грађане.
Сви су, сигурна сам, понекад били незадовољни нашим извештавањем, али изузев неколико непријатних ситуација и вербалних испада према новинарима, телефонских позива и специјалних захтева никад није било. Уређивачка политика и интегритет новинара су сигуран бедем против таквих појава, али не и против скривеног утицаја на ионако ретке оглашиваче и претње тужбама које стварају континуирану атмосферу несигурности и страха.
Свему томе смо успешно одолевали и поносно истичемо чињеницу да за шест година нисмо дошли у ситуацију да објавимо ниједан деманти. Медијску сцену напуштамо са само једном тужбом која је процесуирана и о чијем исходу ће вас, надам се, известити неки други медији.
Поштујући интегритет судства о овом поступку нисмо објавили ни реч, па ћемо и овом приликом само рећи да се ради о тужби Снежане Живановић Катић поводом текстова о изградњи артеских бунара, објављених у специјалу “За Шумадију (ни)мало воде на длану”. Овај серијал, “у целини код јавности ствара погрешне представе о тужиљи које нарушавају њен лични и професионални стечени углед”, навела је адвокатица Мирјана Весовић уз захтев за накнаду штете у износу од 500.000 динара. Аферим!
Велико хвала донаторима, који су помогли да Шумадијапрес и оволико траје. Без њиховог подстицаја, наш покушај би вероватно пропао много раније. Међутим, као и у другим областима и животу уопште, подршка са стране може бити мања или већа али проблем се мора решавати сопственим напорима; у овом случају искреним деловањем, како државе која треба да обезбеди услове за објективно информисање и развија плурализам мишљења, тако и посвећених професионалаца који би морали бити спремни да се за тај циљ боре.
На крају, желим да се лично захвалим свим новинарима, фотографима, техничарима, дизајнерима и осталим сарадницима који су радили за Шумадијапрес.
Идеју и концепт који је осмислио Цоле Ковачевић, помогли су и одржавали: Предраг Парезановић, Александар Ђорђевић, Тања Луковић, Саша Радовановић, Небојша Радосављевић, Владимир Радојевић, Марија Мисита, Јелена Јемуовић-Васковић, Саша Милошевић, Јасна Срећковић, Миливоје Јовичић, Аница Бојанић, Зоран Маринчевић, Стеван Миловановић, Александар Радовановић, Иван Ковачевић, Славица Трифуновић, Славица Нешовић, Љупка Симовић, Марија Пантовић, Тања Млађен, Биљана Ненковић, Марија Раца, Горан Димић, Ирена Кнежевић, Владимир Ранковић…већина њих се већ бави другим професијама, у чему им желим више успеха, а онима који ће се и даље бавити овим послом желим да га раде са ентузијазмом и радошћу. Исто важи и за колеге које сам, можда, ненамерно пропустила да поменем, као и за све у другим медијима и новинским агенцијама.
Иако са скромним капацитетима, Шумадијапрес оставља иза себе преко 50,000 објављених постова са чак 30,000 коментара, вишемилионски број отворених страница и десетине хиљада сталних читалаца. За мали и независни сајт, то је више него завидан резултат. Ипак, треба знати и кад је мудро престати, рећи “доста” и повући се.
Упркос тешкоћама и општој депресији, надам се да ћемо сви дочекати нека боља времена. Срећно!
Љиљана Палибрк
Главна и одговорна уредница
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.