Вести
30. 03. 2016.
Критикуј ме ако смеш
Док пишем ове редове још увек немам никакву информацију о конкретном разлогу или барем мотиву разрешења дужности главног и одговорног уредника Данаса.
Можда ћу сазнати нешто више у данима који долазе, можда ће ова смена за мене заувек остати обавијена велом мистерије.
На друштвеним мрежема, по очекивању, преовладава став да је директан разлог за ово дешавање Пановићево гостовање у емисији Ћирилица, приликом кога је Александру Вучићу у лице одговорио да је од стране власти и напредњака вршен одређен (мада ограничен) притисак на његову уређивачку политику.
Веома језаступљено и схватање да се Пановић са својим ставовима често налазио у супротности са традиционално прозападном инклинацијом листа који уређује. Тако да је, наводно, због тога надрљао. Да је ово иоле реалан разлог, лично верујем да би до смене дошло још много раније.
Можда је, с друге стране, у питању само покушај Данаса да се комерцијалније профилише, будући да нови уредник, Драгољуб Петровић, са својим сатиричним колумнама остварује сасвим солидну медијску популарност.
Неочекиваност и одсуство било какве аргументације за Пановићеву смену, међутим, делују крајње злокобно. Не кажем да бисмо баш сви поверовали у неко званично објашњење. Основна пословна и медијска етика ипак подразумевају да оно постоји.
Будући да сам као аутор ове колумне позван да демонстрирам своје аналитичке способности, не могу да пренебрегнем могућност да наведена смена можда представља и некакав маркетиншки удар на Вучића, изнуђен потез у циљу слабљења премијеровог имиџа, с обзиром да му се већ дуже време с разних страна (с правом) спочитава гушење медијских слобода.
Остварeни ефекат оваквог марифетлука био би, међутим, изузетно слаб. Западњачким вредностима наклоњена јавност ионако баш и "не мирише" Пановића, док се његова замена, Драгољуб Петровић Дража, ни у ком случају не перципира као особа сервилна тренутној (или некој другој) власти. Створени доживљај и даље присутног, свемогућег, закулисног притиска на критички настројене медије ће, међутим, и те како повећати уредничку и новинарску аутоцензуру.
Чини се, заправо, да свако, на националним фреквенцијама саопштено мишљење са циљем критике Вучића и његове политике, иницира својеврсну одмазду.
Јелена Милић, директорка Центра за евроатлантске студије, истовремено је с Пановићем гостовала у Ћирилици и неупоредиво бескомпромисније "решетала" премијера. Након поменутог догађаја додељена јој је полицијска пратња, док су се друштвеним мрежама упућиване претње пренеле и на њену породицу.
До скора су по таблоидима бивали разапињани само директни политички противници Александра Вучића. Сада је очигледно, сезона лова отворена и на критички настројене интелектуалце. Провлачење Стевана Дојчиновића по Информеру, на пример, на најбољи начин илуструје ову тезу.
Аутор је стручњак за тржишне комуникације
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.