Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
19. 04. 2016.
РЕМ немоћан против ријалитија
У Србији постоји потреба да се реагује на непримерене медијске садржаје у ријалити програмима, а велики проблем је и то што регулаторно тело нема право да изриче финансијске санкције, као и то што Савет РЕМ-а не функционише у пуном саставу, речено је данас на округлом столу "Регулација ријалити програма". На скупу одржаном у Београду, шеф Мисије ОЕБС у Србији Петар Буркхард оценио је данас да у Србији постоји изражена потреба да се добију одговоре на непримерене медијске садржаје.
Он је рекао да је квалитет програма на телевизији често "упитан и неконзистентан", као и да је тај проблем нарочито изражен у ријалити програмима.
"Најпроблематичнији аспект у овој области је емитовање непримереног садржаја за децу. Комерцијалне телевизије са националним покривањем имају важну улогу у обезбедјивању медијског плурализма. Ово се огледа кроз њихову обавезу да обезбеде понуду квалитетних и разноврсних садржаја. На жалост сведоци смо тренда у коме ријалити програми заузимају велики део програмске шеме на штету других садржаја укључујући и термине када су доступни деци", казао је Буркхард.
Према његовим речима, Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) је једно од најважнијих тела на медијској сцени јер има улогу у дефинисању и поштовању стандарда, а може и да утиче и на креирање медијске политике и културолошке матрице у друштву.
Буркхард је рекао да је потребно да регулатор има висок степен одговорности и савесности да би остварио своју улогу.
Он је казао да је забрињавајуће што је посебним законским решењима финансијска независност РЕМ-а доведена у питање, као и то што Савет РЕМ-а ради у непотпуном саставу.
Бурхард је казао да је потребно амандманима изменити закон и именовати све чланове РЕМ-а.
Експерт за медијске политике и регулацију Тим Сатер рекао је да је у Србији велики проблем то што регулаторно тело нема право да изриче финансијске санкције ријалити програмима.
"Чињеница да регулаторно тело не може да изрекне казну ограничава његове моћи", рекао је Сатер на округлом столу "Регулација ријалити програма".
Сатер је навео да када је реч о регулацији ријалити програма мора да постоји јасан правни оквир који треба да се примењује, као и санкције.
Он је указао да се правила морају поштовати ако постоје, а ако нису добра, да се морају мењати.
Сатер је казао да регулаторно тело мора да буде независно, како од државе и индустрије медија али и да има ауторитет, односно, да буде "перципирано као непристрасно".
Он је навео да би пружаоци медијских услуга могли медјусобно да координирају и да донесу интерну класификацију, односно, кодекс поступака, који би се односио на процедуру гарантованог саветовања, јавност уговора који потписују учесници, правила за ангажовање малолетника, да се ограничи изолација учесника, провера и одабир учесника, забрана учесника лица чија је репутација негативна.
Правни саветник РЕМ Љубиша Кувекаловић казао је да је 2006. године емитован први "Велики брат" у Србији и додао да ријалити програме који се приказују у Србији одликује све што одликује такве програме у свету.
"Оно што им се најчешће замера је да се учесници најчешће експлоатишу, чак се према њима поступа на понижавајући начин. Изражено је непристојно понашање, вербално и невербално насиље. Публицитет задобијају особе које не завредјују такав публицитет, које су неталентоване, неке и са лошом прошлошћу, чак и са криминалном", казао је Кувекаловић.
Он је казао да је упитна и веродостојност онога што се приказује у таквим програмима, односно, колико је све то спонтано.
"Регулаторно тело се од 2009. суочавало са тим изазовом. Изрицане су мере. Постојале су одредјене препреке у регулаторном смислу... Доношена су и посебна правила. Забрањено је емитовање ових садржаја уживо и предвидјена су посебна правила за обележавање. То је трајало до 2014. када је донет нови Закон о електронски медијима, који је предвидео категорије неприкладне за малолетнике - 12, 16 и 18 ", казао је Кувекаловић.
"Најпроблематичнији аспект у овој области је емитовање непримереног садржаја за децу. Комерцијалне телевизије са националним покривањем имају важну улогу у обезбедјивању медијског плурализма. Ово се огледа кроз њихову обавезу да обезбеде понуду квалитетних и разноврсних садржаја. На жалост сведоци смо тренда у коме ријалити програми заузимају велики део програмске шеме на штету других садржаја укључујући и термине када су доступни деци", казао је Буркхард.
Према његовим речима, Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) је једно од најважнијих тела на медијској сцени јер има улогу у дефинисању и поштовању стандарда, а може и да утиче и на креирање медијске политике и културолошке матрице у друштву.
Буркхард је рекао да је потребно да регулатор има висок степен одговорности и савесности да би остварио своју улогу.
Он је казао да је забрињавајуће што је посебним законским решењима финансијска независност РЕМ-а доведена у питање, као и то што Савет РЕМ-а ради у непотпуном саставу.
Бурхард је казао да је потребно амандманима изменити закон и именовати све чланове РЕМ-а.
Експерт за медијске политике и регулацију Тим Сатер рекао је да је у Србији велики проблем то што регулаторно тело нема право да изриче финансијске санкције ријалити програмима.
"Чињеница да регулаторно тело не може да изрекне казну ограничава његове моћи", рекао је Сатер на округлом столу "Регулација ријалити програма".
Сатер је навео да када је реч о регулацији ријалити програма мора да постоји јасан правни оквир који треба да се примењује, као и санкције.
Он је указао да се правила морају поштовати ако постоје, а ако нису добра, да се морају мењати.
Сатер је казао да регулаторно тело мора да буде независно, како од државе и индустрије медија али и да има ауторитет, односно, да буде "перципирано као непристрасно".
Он је навео да би пружаоци медијских услуга могли медјусобно да координирају и да донесу интерну класификацију, односно, кодекс поступака, који би се односио на процедуру гарантованог саветовања, јавност уговора који потписују учесници, правила за ангажовање малолетника, да се ограничи изолација учесника, провера и одабир учесника, забрана учесника лица чија је репутација негативна.
Правни саветник РЕМ Љубиша Кувекаловић казао је да је 2006. године емитован први "Велики брат" у Србији и додао да ријалити програме који се приказују у Србији одликује све што одликује такве програме у свету.
"Оно што им се најчешће замера је да се учесници најчешће експлоатишу, чак се према њима поступа на понижавајући начин. Изражено је непристојно понашање, вербално и невербално насиље. Публицитет задобијају особе које не завредјују такав публицитет, које су неталентоване, неке и са лошом прошлошћу, чак и са криминалном", казао је Кувекаловић.
Он је казао да је упитна и веродостојност онога што се приказује у таквим програмима, односно, колико је све то спонтано.
"Регулаторно тело се од 2009. суочавало са тим изазовом. Изрицане су мере. Постојале су одредјене препреке у регулаторном смислу... Доношена су и посебна правила. Забрањено је емитовање ових садржаја уживо и предвидјена су посебна правила за обележавање. То је трајало до 2014. када је донет нови Закон о електронски медијима, који је предвидео категорије неприкладне за малолетнике - 12, 16 и 18 ", казао је Кувекаловић.
Коментари (2)
Остави коментар20.04.
2016.
Dno dna
Gledao sam kada jedan učesnik "Parova", liže pod ispod nogu M. Marića i veliča Tv Hepi. Pa što da narcis liši takvve pompe. Jest, da produkcija ponižava učesnike rijalita,no i oni sami još više ponižavaju svoje JA. Zbog para. Još bednije.
Одговори19.04.
2016.
Rijaliti-program - dozvoljeni, zabavni program!
Predlog strategije razvoja medijske usluge radija i audio-vizuelnih medijskih usluga u Republici Srbiji (http://www.rra.org.rs/uploads/useruploads/PDF/8838-Nacrt%20Predloga%20strategije%20razvoja%20medijskih%20usluga%20kona%C4%8Dna%20verzija.pdf) u podtacki 3.5 (Ispunjavanje programskih obaveza) sadrzi i pasus koji glasi:
Одговори"U okviru zabavnog programa značajnu pojavu činili su tzv. rijaliti-programi. S obzirom na sve veću zastupljenost ovog sadržaja u programima određenih pružalaca medijske usluge, kao i činjenicu da je najveći broj prekršaja u emitovanom programu vezan za ovu vrstu programa, Regulator je nad tim programskim sadržajima sprovodio poseban nadzor, kako bi se kontrolisala sve veća prisutnost ovog programa na štetu drugih vrsta programa, tako i njihova podesnost u smislu zaštite dece i omladine od neželjenih sadržaja, suzbijanja ekstremizma, zaštite dostojanstva i drugih problematičnih sadržaja koji se mogu pojaviti."
Ako su rijaliti-programi predlogom ove trategije razvrstani u dozvoljene zabavne programe, umesto u zakonom zabranjene progame, onda je jasno zasto Regulator pred nadležnim sudom ili drugim državnim organom nije pokretao postupke protiv pružaoca medijske usluge ili odgovornog lica, ako njegovo činjenje ili nečinjenje ima obeležja dela kažnjivog prema zakonu (clan 24. stav 3. Zakona o elektronskim medijima).