Вести
27. 04. 2016.
Кристијан Мир: Стање у српским медијима погоршано од доласка Вучића
Извршни директор Репортера без граница за Цензоловку каже да је скок Србије на Индексу медијских слобода у свету само статистички ефекат чињенице да су медијске слободе и у другим државама у паду
То што је Србија у најновијем „Индексу медијских слобода у свету“ напредовала за осам места у односу на 2014. годину последица је тога што су многе земље пале на тој лествици, а ситуација у Србији је заправо погоршана од доласка Вучића на место премијера 2014. године, каже за Цензоловку Кристијан Мир (Цхристиан Михр), извршни директор Репортера без граница, организације која већ 14 година оцењује услове у којима раде новинари у 180 земаља.
Док се Србија, с једне стране, померила са 67. на 59. место па статистички предњачи у региону по медијским слободама, у „Индексу медијских слобода у свету“ истовремено се наводи да су медијске слободе угрожене и положај новинара отежан нарочито од маја 2014. године.
Како оцењују Репортери, они који су највише критички оријентисани према власти мета су јавних напада, новинари се суочавају са финансијским и уредничким притисцима, а усвојени закони који штите слободу информисања никада нису спроведени у потпуности.
Овом контрадикторношћу у самом извештају изненађени су и многи српски новинари који кажу да индекс није одраз реалности, те да су медији у Србији у катастрофалном стању. Њихово мишљење дели и сам Кристијан Мир, који за Цензоловку наводи да је благи напредак на табели заиста само статистички ефекат.
Цензоловка: Како објашњавате ове контрадикторне податке у самом извештају? Како је могуће да се Србија попела на лествици, док се, с друге стране, уочава погоршање услова у којима раде новинари, као и пад квалитета извештавања?
Мир: Виши ранг Србије у овогодишњем „Индексу медијских слобода у свету“ треба да се разуме искључиво у односу на кретања индекса других земаља: оцена Србије (која у односу на оцене других земаља одређује њен ранг) практично је остала непромењена, са разликом од само 0,06 у односу на претходну годину. Другим речима, ранг Србије је већи само утолико што је индекс неких других земаља опао. Овај статистички ефекат је појачан и чињеницом да се оцене тих земаља веома мало разликују, што значи да мале промене у оценама могу имати велики утицај на рангирање.
Цензоловка: Од новинара у региону (Хрватска, Босна и Херцеговина) често се може чути мишљење да је ситуација у Србији гора него у суседним земљама, осим у Македонији. С друге стране, Србија је у овогодишњем индексу испред својих суседа. Како то објашњавате и где видите место Србије у региону у односу на остале када је реч о медијима?
Мир: Судећи према нашем „Индексу медијских слобода у свету“, ситуација у Србији је у великој мери остала непромењена током 2014. и 2015. године. Другим речима, у тако лошој ситуацији каква јесте, чини се да су 2014. године већ почели проблеми са којима се суочавају новинари у Србији данас.
Неке суседне земље, с друге стране, забележиле су знатно погоршање током 2015. године. У Хрватској је претходна година обележена бруталним нападом на истраживачког новинара и дописника РWБ-а Жељка Ператовића, јавним спаљивањем лутке у лику хрватског новинара Анта Томића током карневала, као и полицијским насиљем према извештачима који су пратили избегличку кризу на граници.
У Босни и Херцеговини је као најнегативније оцењено усвајање новог закона о јавном реду и миру у Републици Српској. Закон криминализује постављање оних садржаја на друштвене мреже који „ремете друштвени поредак“, што потенцијално може да омогући законска ограничења слободе говора на друштвеним мрежама и подстакне климу аутоцензуре.
Цензоловка: У недељу, 24. априла, у Србији ће бити одржани парламентарни и локални избори. Да ли мислите да би српски режим могао да злоупотреби овај извештај за одбрану своје медијске политике као „доказ“ да је Србија, под премијером Вучићем, заправо демократска земља у којој нема цензуре ни притиска на новинаре?
Мир: Уколико би режим интерпретирао резултате овогодишњег „Индекса“ на тај начин, то би било бесрамно извртање чињеница. Политички притисак, клеветничке кампање усмерене против новинара и оптужбе о „страним плаћеницима“ представљају тешке повреде медијских слобода и показују да актуелна власт има озбиљан проблем да прихвати медије као независне актере једног плуралистичког друштва.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.