Вести
12. 05. 2016.
Репортер по коме се препознаје Београдска хроника РТС-а
Због беспрекорне каријере, поштеног односа према послу и саговорницима, Владимир Паликућа, новинар РТС-а, добитник је Награде града Београда за новинарство за 2015. годину. – У послу је више од три деценије, а репортаже је престао да броји после урађених 2.000
Владимира Паликућу, новинара РТС-а и једно од заштитних лица Београдске хронике, упознала сам на првом новинарском задатку – на пожару. У маси колега, издвајао се начином рада. И појавом. Неуморно је разговарао са комшијама, ослушкивао разговор ватрогасаца, обилазио оближње радње, јављао се директно у програм... Остао је док све није било готово. Упоран, истрајан, професионалан.
Беспрекорна каријера, поштен однос према послу и саговорницима само су неки од разлога зашто је Владимир једногласном одлуком жирија добитник Награде града Београда за новинарство за 2015. годину. Скромног и на рад навикнутог Владу награда је изненадила и обрадовала. За славље није било времена јер су га чекале нове рубрике и припрема за републичке и локалне изборе.
– Сваки задатак на терену је и једноставан и компликован. Једноставан је јер циљ је информација, а компликован због тога што је потребан огроман труд да се она донесе. Колико сам само пута био у ситуацији да немам неопходан одговор надлежних. Због тога често са њима жучно расправљам... Чуо сам да је у неким комуналним службама посебно обележен мој број телефона – каже уз осмех Паликућа.
Другачију врсту проблема за новинаре на терену, објашњава Влада, представљају догађаји попут убистава, пожара, експлозија...
– У таквим ситуацијама полиција због истраге не жели да открије ниједан детаљ, сведока нема, а јавност жели да зна све и то одмах. И онда на прво место долази једна моја особина – упорност. Тај корак даље, корак очаја, тера ме да куцам на сва врата и да не одустајем и када посумњам у себе. Тада се обично догоди чудо и информацију за добру рубрику после свих мука као да добијем на тањиру – прича Влада.
Он је на терену готово сваког дана и бави се проблемима који се тичу готово свих. Године таквог живота црпе из човека енергију, али се то на њему не види. Свакој рубрици прилази са истим еланом, као да му је прва. Из дана у дан, са теме на тему, из сектора у сектор. Више од три деценије бави се новинарским послом. Иза њега је безброј прилога и репортажа, водио је велики број емисија, решио хиљаде туђих проблема...
– После 2.000 репортажа престао сам да их бројим, тако да немам тачан податак колико је прилога и емисија иза мене. Посебно место заузима репортажа о депоу Безбедносно-информативне агенције. Имао сам задатак да направим причу о овој агенцији јер су се данима у медијима појављивали написи како су набавили баснословно скуп базен за испитивање кретања пушчаних зрна. Најтеже ми је било да нађем контакт јер је у то време БИА била табу тема. Случајно сам нашао инспектора у пензији који ми је дао број телефона секретарице начелника. Позвао сам је са фиксног телефона и рекао шта желим. Она ми је сасвим мирним тоном рекла: „Нема проблема, јавићу вам се за пола сата”. Јавила се када је и рекла, али на мобилни телефон. Тада сам схватио с ким имам посла – присећа се Паликућа и истиче да су тада у подземне ходнике и лабораторије ове институције први пут ушле камере и то РТС-а.
Влада је завршио правни факултет и новинарску школу чувеног Јована Шћекића. Каријеру је почео у редакцији „Вести” РТВ Београд коју је водио Слободан Арежина.
– Крај њега сам се као новинар избрусио, научио да правим вести јер се радило муњевито, по строгим Слободановим правилима. То ми и данас много значи. Вест је степеница коју ниједан новинар у каријери не би требало да пропусти – напомиње.
Паликућа је 12 година био уредник и водитељ „Јутарњег програма” РТС-а, спикер у другом и трећем „Дневнику” у чувеном трију с Душанком Калањ, Момчилом Тодоровићем и Стаком Ђорђевић, водио „Недељно поподне”, емисије о аутомобилизму и правосуђу, целу деценију пратио је рад Секције српских бораца који су се у току Другог светског рата са грчким покретом отпора „Елас” борили против фашиста, пратио збрињавање избеглица из Хрватске, са Косова и Метохије...
После свега тога могао је можда да буде на неком другом, вишем месту.
– Рад на терену је оно што желим. То је истраживачки посао, оно што ме испуњава, на тај начин помажем људима – истиче Паликућа.
Под лупом и Франкфуртски аеродром
Влада није контролисао рад само наших институција. Под његовом лупом био је и Франкфуртски аеродром.
– Док смо колега и ја чекали да добијемо дозволу да снимимо припремање стазе за полетање највећег авиона, снимали смо луксуз и блештавило које нас окружује на аеродрому. Одједном сам насред хола видео пластичну кофу. У њу је капала вода с плафона. Колега Зоран Шкрбић снимо је тај луксуз, али и ту кофу. Ту репортажу пренеле су све телевизије у Европи – прича Паликућа.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.