Вести

03. 06. 2016.

Аутор: Тамара Скрозза Извор: Цензоловка

Политичка контрола РТВ уз помоћ Савета РЕМ: Тајанствена гласања и завет ћутања

Како је могуће да чак шест чланова РЕМ заокружи исте кандидате управних одбора РТВ и РТС на листи од 52, односно 22 кандидата? Није истина да РЕМ није надлежан за функционисање Управног одбора РТВ: Закон о јавним сервисима јасно дефинише када РЕМ може и мора да смени чланове управних одбора јавних сервиса

 

Случај напрасне и невешто образложене смене уредника Радио-телевизије Војводине (РТВ) врло је илустративно показао да избор управних одбора јавних сервиса може имати далекосежне последице, да људи који у тим одборима седе имају изузетно велика овлашћења, али и да је читав ланац одлучивања о саставу управних одбора под снажним политичким утицајем.

Није то ни до сада била непозната чињеница, али је начин на који су смењени уредници и све што се пре и после тога догађало, својеврсна сублимација онога што се на пољу регулације електронских медија до сада видело само фрагментарно и у „епизодама“.

Одлуку о смени програмског директора РТВ-а Слободана Арежине 4. априла донео је Управни одбор (УО) те куће. Уследиле су оставке генералног директора Срђана Михајловића и уреднице Првог програма те телевизије Марјане Јовић, што је омогућило Управном одбору да на њено место постави вршиоца дужности. Нова уредница је преко ноћи сменила још четрнаесторо уредника.

Уз измене у програмском садржају, побуну запослених, демонстрације грађана и грађанки сваке седмице, све то довело је до ванредног стања у медију који је донедавно многима служио за пример.

Понашање УО РТВ-а, какве год проблеме да је изазвало, ипак је само врх леденог брега сачињеног од тешко примењиве законске регулативе, безочне злоупотребе политичке моћи, ћутања оних који би у интересу јавности морали да се чују, али и неспремности медија и цивилног сектора да се правовремено и на прави начин изборе за своја права.

Закон вероватноће

Чланови Управног одбора РТВ-а, као и РТС-а, изабрани су на седници Савета Регулатора електронских медија (РЕМ) 14. јануара 2016, када је у том телу још увек било осам чланова.

Процедура је на почетку текла у складу с прописима: расписан је јавни конкурс, чланови Савета утврдили су списак кандидата који испуњавају законске критеријуме и тај је списак потом стављен на увид јавности на сајту РЕМ-а. Током 15 дана, грађани и удружења имају право да реагују и евентуално уложе жалбу на неки од предлога.

„Ја сам са свима тада лично причала, упозоравала удружења да реагују, али нико није реаговао. Имали су ваљда преча посла“, објашњава за Цензоловку Гордана Суша, донедавна чланица Савета РЕМ-а, која је до марта 2016. у том телу представљала медијска удружења.

Коначни списак кандидата, на који није било примедаба, био је прилично обиман: за чланове УО РТС-а конкурисале су 52 особе, док су се за чланове УО РТВ-а пријавиле 22.

Када је дошло до гласања, Гордана Суша је, као председница комисије за надгледање избора, била зачуђена када је схватила да је чак шесторо од осморо чланова Савета у оба случаја, и при избору за УО РТС-а и током избора за УО РТВ-а, гласало потпуно идентично. Само су се њен гласачки листић и гласачки листић једног њеног колеге разликовали од осталих.

Теоријски, заиста је могуће да на тајним изборима шесторо људи на списку од 52, односно 22 имена, заокружи потпуно исте кандидате. Вероватноћа за тако нешто, међутим, мери се  промилима.

Тим поводом Цензоловка је РЕМ-у послала питање:

„Изјашњавање о члановима новог УО РТВ-а било је сложно, тј. једногласно. У делу јавности то је протумачено као доказ политичког утицаја. Како коментаришете такве оцене? Да ли је уобичајено да на седницама Савета постоји таква усклађеност ставова?“

Одговор је био сажет, какви су и иначе одговори који стижу из тог тела:

„Савет РЕМ-а је у свом досадашњем раду углавном доносио одлуке једногласно. Ретке су биле ситуације када се гласало различито. Једно од тих гласања када се Савет није сложио био је и избор чланова Управног одбора Покрајинског јавног сервиса, када се у другом кругу дошло до имена чланова Управног одбора. Очигледно да није било никаквог политичког утицаја.“

Међутим, увид у записник са те седнице, који је постављен на сајту РЕМ-а, говори нешто сасвим друго: на десетој стани тог документа јасно стоји да је одлука донета из првог покушаја, већином гласова Савета, и да никаквог другог круга није било.

Уколико се мало подробније проуче везе између бивших и актуелних чланова Савета са људима које је то тело именовало у управне одборе РТС-а или РТВ-а, ствари постају још суморније: према истраживању сајта Аутономија​.инфо, та повезаност је таква и толика да никога не би требало да чуди ни оно што се дешава на РТВ-у.

Како овај сајт наводи, чланови управних одбора бирани су из редова практично непостојећих организација, струка које везе немају с медијима, а из кругова врло блиских некадашњим представницима Савета. Извори Цензоловке нису могли ни да потврде ни да демантују овакве наводе Аутономије, али су сви листом наводили да су „чули и друге ствари“ о међусобној повезаности неких чланова Савета с неким члановима управних одбора.

Имајући све то у виду, врло је вероватно да се судбина слична судбини РТВ-а спрема и РТС-у. Уосталом, незадовољство радом републичког јавног сервиса изражавају не само државни функционери већ и лист Информер, који и иначе прозивкама и хајкама најчешће најављује будуће потезе Александра Вучића.

Доследна ненадлежност

Одговарајући на питање више медија да ли ће и како реаговати на догађаје у РТВ-у, надлежни у РЕМ-у су свим медијима, па и Цензоловци, одговорили потпуно исто:

„Регулаторно тело за електронске медије доноси одлуке на основу Закона о електронским медијима и оне се односе на пружање медијских услуга. Није на Савету РЕМ-а да коментарише пословодне одлуке у медијским јавним сервисима, јер су оне искључива надлежност руководства и органа управљања.“

Осим што је досадио „и богу и народу“, пошто то тело на већину упита одговара позивањем на своју ненадлежност, овај одговор је пре и изнад свега – нетачан.

Иако се Савет РЕМ-а позива на Закон о електронским медијима, ово тело се помиње и у Закону о јавним медијским сервисима, којим је заправо регулисан поступак избора чланова управних одбора, као и надлежности РЕМ-а у вези са јавним сервисима.

Овај закон јасно прописује ситуације у којима Савет може и мора да донесе одлуку о разрешењу чланова управних одбора. Између осталог, ако кандидат у поступку именовања није дао тачне податке о себи или ако је поступао „противно одредбама закона, Статута и других прописа који уређују обављање делатности установе јавног медијског сервиса“.

Заправо, да се неко само потрудио да „с разумевањем“ прочита шта кажу ови закони, нашао би низ тачака на основу којих би Савет РЕМ-а могао да реагује не само на ову већ и на бројне друге ситуације у којима се проглашавао ненадлежним.

Минималистичка рачуница

Чланове управних одбора јавних сервиса двотрећинском већином бира Савет Регулаторног тела за електронске медије. Тај и такав Савет, који је заправо душа и тело Регулаторног тела, према Закону о електронским медијима, чини деветоро чланова. Двоје предлаже Скупштина Србије, а по једног Скупштина Војводине, универзитети, медијска удружења, удружења филмских, сценских и драмских уметника и удружења композитора, удружења која се баве слободом изражавања и заштитом деце, савети националних мањина и цркве и верске заједнице.

Имајући у виду да свега троје чланова директно предлажу републичка или покрајинска скупштина, рекло би се да је само у том сегменту присутан политички утицај. То, међутим, није тако.

Од првог дана постојања Савета, кандидатура сваког појединачног члана подразумевала је серију договора, преговора, компромиса и уступака. Представници различитих удружења традиционално се гложе кога ће кандидовати, док представници универзитета, цркве или савета националних мањина тешко да могу да „прођу“ уколико их није аминовала политичка већина.

Ако се тако нешто и догоди, „грешка“ се брзо исправља јер сваког члана на крају бирају посланици Народне скупштине, односно они који у њој имају највише гласова.

Поврх тога, у овом тренутку у Савету РЕМ-а нема представника цивилног сектора, Војводине и медијских удружења. Савет чини само шест чланова. Пошто је за неке важније одлуке (као што је избор и смена чланова управних одбора јавних сервиса) неопходна двотрећинска већина, дакле шест чланова, то значи да би у тренутној ситуацији са таквом одлуком морали да се сагласе сви.

Око избора представника цивилног сектора крајем прошле године избио је прави скандал. Пошто је члану Савета Горану Пековићу истицао мандат, представници 38 организација које су имале право да предложе кандидате састали су се 10. децембра да би изабрали два имена: на посланицима би потом било да од предложених кандидата изаберу једног, новог члана Савета.

Организације цивилног сектора одлучиле су да предложе Снежану Стојановић Плавшић и Милана Антонијевића. Представници предлагача су потом сви потписали записник који је водила служба Одбора за културу и информисање Скупштине Србије.

Међутим, буквално преко ноћи – већ 11. децембра ујутру – исти они који су потписали записник жалили су се на неправилности у процедури, после чега је Одбор донео одлуку о понављању гласања. Уследиле су нове жалбе, нове ванредне седнице, свеопшти галиматијас у којем на крају више није било јасно ко шта хоће и ко је за шта надлежан.

После силних перипетија, Одбор је 4. фебруара Скупштини коначно упутио предлог кандидата за троје чланова РЕМ-а: представнике Војводине, верских заједница и цивилног сектора. Међутим, тај верификовани предлог недељама није доспевао пред посланике (мандат Гордане Суше у том тренутку још није био истекао).

Свесни почетка предизборне кампање и чињенице да у тим условима важне одлуке доноси крњи састав Савета РЕМ-а, представници 29 организација захтевали су крајем фебруара од председнице Скупштине Маје Гојковић да хитно уврсти на дневни ред одлучивање о тој теми.

Одговора није било, али се зато Одбор наново пробудио. Већина чланова тог тела позвала је 1. марта Скупштину да са дневног реда избаци тачку која се односи на избор представника цивилног друштва у Савету. Седница Одбора је тог дана трајала четири минута, а председавајућа Одбору Весна Марјановић (ДС) претходно је одбила да је сазове сматрајући је нелегитимном. Уместо ње, тај је посао обавио њен заменик, Александар Југовић из СПО-а.

Скупштина тог дана једноставно није изабрала ниједног од два кандидата (Синиша Исаков и Владимир Баровић) које је предложила покрајинска скупштина. Изабрана је само Александра Јанковић, на предлог верских заједница.

„Они су израчунали да им се више исплати да РЕМ ради у скраћеном, односно минималном саставу, него да имају и једног јединог члана кога не могу директно да контролишу. Увидом у стенограме и документацију Одбора за културу и информисање свакоме ће бити јасно да је СНС, злоупотребљавајући процедуре и очигледним притиском на своје посланике, имао директиву да нико од наведених кандидата не може да прође“, објашњава за Цензоловку председавајућа прошлом сазиву Одбора Весна Марјановић.

И шта ћемо сад?

Гордана Суша сматра да је кључни проблем у вези са РЕМ-ом то што је овом телу одузета финансијска самосталност и самосталност у доношењу одлука, односно то што је оно новим Законом о електронским медијима „претворено у јавно предузеће и што се с њим понашају као да је јавно предузеће“.

Она истиче да РЕМ за сваку одлуку мора да добије сагласност министарства, да нема права да сам кажњава медије, да је релативизована могућност укидања дозволе за емитовање програма, да су смањене накнаде запосленима, али и да се у начину запошљавања ту догађају исте злоупотребе као у јавним предузећима.

„Службе РЕМ-а које не финансира држава проглашене су државним“, каже Суша. Она различите утицаје на РЕМ илуструје и тврдњом да је Регулатор завршио мониторинг медијског извештавања у предизборној кампањи, али резултате не објављује јер би се ту видело како се извештавало и како су државне функције коришћене у изборне сврхе.

Весна Марјановић каже да нема много наде да ће се ствари вратити у нормалне токове:

„Да је РЕМ желео да оснажи јавне медијске сервисе, не би водио процес избора чланова УО на начин на који јесте, не би остајао глув и нем на свако с правом постављено питање јавности, новинара и грађана. Сматрам да је овај састав РЕМ-а изгубио сваки кредибилитет, и да наш први потез као посланика у новом сазиву парламента треба да буде захтев за њихово разрешење.“

По њеном мишљењу, то ипак не значи да актуелни сазив Савета РЕМ-а није дужан да поднесе рачун о свом раду.

„Потребно је да надлежни одбор затражи извештај Савета о свим горућим питањима која су отворена у последњих неколико месеци. Инсистирати на одговорима у вези са избором чланова УО јавних медијских сервиса, инсистирати на већој транспарентности и јавности рада РЕМ-а, који се понаша као тајна синекура а не као сервис грађана, и увести боље механизме за јачање независности рада РЕМ-а.“

У међувремену, на редовној скупштини Независног удружења новинара Србије одржаној 28. маја одбијен је предлог да се тражи смена чланова Савета РЕМ-а и после краће дискусије прихваћено је да се такав захтев „орочи“ на још мало времена.

„Скупштина је оценила да Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) не испуњава функцију за коју је изабрано. Извршни одбор НУНС-а је овлашћен да од РЕМ-а затражи објављивање извештаја о мониторингу медија током предизборне кампање, затим извештај о променама састава Управног одбора Радио-телевизије Војводине, као и извештај о злоупотребама државних функција у медијима током предизборне кампање“, наводи се у саопштењу НУНС-а.

Одлучено је да се, уколико поменути захтеви не буду испуњени, затражи од Скупштине Србије да смени чланове Савета.

Чини се, међутим, да је смена чланова Савета у овом тренутку немогућа. У овом тренутку најважније је да се што пре изаберу три члана Савета која недостају. У овако крњем саставу, Савет је свакој врсти утицаја и притиска још подложнији него иначе. Деветоро чланова много је теже контролисати него петоро.

Јасно је да ће се и ту појавити низ препрека, пре свега због тога што о коначном избору чланова Савета РЕМ-а одлучује парламент, а реална парламентарна моћ сваког ко се противи напредњачкој већини скоро је занемарљива.

Тренутно је сигурно само да се регулаторно тело неће само од себе променити набоље. А то више није проблем само због даље судбине РТС-а и РТВ-а, колико год они били важни у контексту информисања и јавног интереса.

Криза у РТВ-у и понашање свих оних који су допринели таквом сценарију показују да је у Србији све постало могуће, а да они који закон газе више немају потребу чак ни да сакрију сопствене трагове.

КУЛТУРА ВЛАДАЈУЋЕ КОАЛИЦИЈЕ

Цензоловка је осим са Весном Марјановић контактирала и са Александром Југовићем, који је председавао седници скупштинског Одбора за информисање са које је парламент позван да не гласа о кандидатима цивилног сектора.

Иако није ни чуо конкретна питања, Југовић је објаснио да је он „више био задужен за културу него за информисање“ и упутио нас на Душицу Стојковић из СНС-а.

Након врло љубазног телефонског контакта, она је замолила да јој се мејлом пошаљу питања и обећала да ће „до вечерас“ одговорити на њих. Одговор није стигао ни у следећа два дана, а посланица Стојковић више није одговарала ни на поруке, ни на позиве Цензоловке.

Ево питања која смо јој поставили:

1. Одбор за културу и информисање има овлашћења да испита сваку сумњу у незаконитост поступака или притужбу када је у питању рад РЕМ-а. Да ли, као чланица досадашњег сазива Одбора, сматрате да би то тело требало да – након формирања парламента и скупштинских одбора – испита начин избора чланова УО РТВ-а, односно неоглашавање РЕМ-а поводом проблема насталих у РТВ-у?

2. Од самог оснивања РЕМ-а 2003. године, константно постоје сумње у објективност рада тог тела, односно политичке утицаје не само у процесу избора чланова Савета већ и у процесу одлучивања унутар Савета. Да ли је Савет РЕМ-а, по Вашем мишљењу, независан у свом раду или је својеврсно „огледало“ политичке ситуације у датом тренутку? Постоји ли могућност да му се на неки начин повећа степен независног одлучивања?

3. Прошле године било је много проблема у вези с избором представника цивилног сектора у Савет РЕМ-а. Како би и када ова ситуација могла да се разреши, пошто Савет тренутно ради у сазиву од само пет чланова? Како избећи политичке и све друге утицаје у том случају?