Вести

13. 06. 2016.

Аутор: Мелиса Скендер Извор: www.hnd.hr

Милијарде државних еура за медије

Више од милијарду еура годишње у индиректне и директне потпоре медијима улаже Француска, готово милијарду еура годишње Италија, 748 милијуна еура Велика Британија, отприлике толико и Финска, 525 милијуна Њемачка те 804 милијуна еура САД кроз порезне олакшице и привилегирану цијену поштанских услуга. То су подаци из истраживања Реутерсовог Института за новинарство у којем је наведено како већина западних демокрација заправо има дугу традицију субвенционирања медија.

 

Ухљеби, паразити, љевичари, комуњаре – етикете се лако лијепе, посебно кад долазе од ресорног министра чија се медијска политика свела на укидање свих извора финанцирања непрофитних медија, резање субвенција мањинским медијима, блокирање рада Вијећа за електроничке медије, па тиме и Фонда за плурализам за локалне и регионалне електроничке медије, одгађање расписивања јавних позива за непрофитне и медије заједница којима су намијењена средства из еуропског социјалног фонда.

То су и бројне међународне организације препознале као јасан покушај гушења дијела медијске сцене, тим прије што се министар Златко Хасанбеговић на такве потезе одлучио вођен искључиво властитим политичко-идеолошким мјерилима. Као једини аргумент за укидање програма потпоре непрофитним медијима навео је, наиме, њихову наводну идеолошку пристраност подразумијевајући како су, јер их је финанцирала бивша влада, морали и радити за њу.

Порезне олакшице

Расправа о односу државних субвенција и уређивачке политике медија остат ће заувијек актуална, но традиција државног финанцирања медија у већини западних демокрација постоји већ пола стољећа.

Више од милијарду еура годишње у индиректне и директне потпоре медијима улаже Француска, готово милијарду еура годишње Италија, 748 милијуна еура Велика Британија, отприлике толико и Финска, 525 милијуна Њемачка те 804 милијуна еура САД кроз порезне олакшице и привилегирану цијену поштанских услуга. То су подаци истраживања Реутерсовог института за новинарство објављеног 2011. године под насловом «Публиц суппорт фор тхе Медиа» у којем је наведено како већина западних демокрација заправо има дугу традицију субвенционирања медија.

Прве државне потпоре установљене су за тискане медије и до данас су се мало мијењале. Касније су уведени електронички медији, радио и телевизија, а на тржишту су се у међувремену појавиле не само нове дигиталне технологије и интернет већ и такви облици медијских организација који у прошлом стољећу нису били знатније раширени, попут медијских задруга и непрофитних медија. Број непрофитних медија посљедњих је десет година највише порастао управо у САД-у, гдје су оснивачи најчешће новинари који су били присиљени напустити медијска подузећа у којима су били запослени било да су добили отказ или да је новина за коју су радили угашена.

Нове медијске политике више и не доводе у питање треба ли држава помагати медије и улагати у њихову квалитету. Штовише, Вијеће за економске и финанцијске послове ЕУ упутило је прошлог мјесеца Еуропској комисији приједлог да уз доношење закона о заједничкој стопи пореза на додану вриједност уведе порезне олакшице какве већ постоје за тискане медије и за медије на интернету.

Примјер Ирске

Само за електроничке медије се из ББЦ-јеве пристојбе лани у Фонд за радијске заједнице слило 377 тисућа фунти или око пола милијуна еура. Тијеком посљедњих 10 година Ирски је Фонд за електроничке медије у неовисне продукције укупно уложио око 20 милијуна еура. Аустрија од 2009. сваке године у комерцијалне електроничке медије који нису основани у Аустрији, али емитирају програм намијењен аустријској публици, улаже пет милијуна еура. Фонд намијењен аустријским непрофитним електроничким медијима сваке године располаже с милијун еура.

Аустрија осим тога од 1974. године директно субвенционира своје дневне новине и тједнике према критерију њиховог значења у заступању различитих ставова, што је одраз стварног плурализма медија за разлику од логике великих бројева каква превладава у Хрватској.

Осим потицања разноликости извјештавања Аустрија из прорачуна финанцира и хладни погон новина попут тиражних дневника Дие Прессе и Дер Стандард који су лани повукли и највеће појединачне износе, а ради се о цифрама изнад милијун еура за сваки.

Директне и индиректне државне потпоре тисканим издањима имају у Еуропи и најдужу традицију. Према истраживању Лондон Сцхоол оф Ецономицс анд Политицал Сциенце, објављеном 2014. године, чак 13 најразвијенијих еуропских земаља, међу којима су Швицарска и Норвешка, имају индиректне потпоре у виду порезних олакшица за тискане медије. Велика Британија, Норвешка, Данска и Белгија за продана тискана издања не наплаћују порез на додану вриједност, а у осталих девет земаља тај је порез мањи и за више од 50 посто.

Француска тисканим издањима наплаћује тек 2,1 посто пореза на додану вриједност, што је према процјенама објављеним у Реутерсовом истраживању из 2011. године износило нешто више од 800 милијуна еура годишње. Француска осим тога тисканим медијима исплаћује и директне потпоре - од оних опћих за дистрибуцију медија до оних које се додјељују медијима према одређеним критеријима који увјетују примјерице ниску разину прихода или се дају намјенски за модернизацију производње, улагања у нове технологије и слично. Француска из прорачуна финанцира и агенцију АФП.

Одржавање неовисних медија

Та земља је у међувремену повећала и директна улагања у медије, рекао је на међународној конференцији поводом Дана слободе медија у Хрватском новинарском друштву Патрицк Блоцхе, предсједник Одбора за културу и образовање у француској Националној скупштини. С обзиром на стални пад тираже тисканих медија порезне олакшице на продана издања све више губе на вриједности чак и у великим земљама попут САД-а.

Директне потпоре тисканим медијима имају дугу традицију не само у Француској. Када нису генералне већ увјетоване критеријима, директне државне потпоре углавном су намијењене одржавању неовисних тисковина које немају велики комерцијални досег, а придоносе плурализму медија, било да се ради о локалним и регионалним медијима које Италија годишње суфинанцира с више од сто тисућа еура или о медијима на језику мањина, као што је случај у Италији и Финској.

Финска осим тога улаже далеко највећа средства у односу на број становника (пер цапита) од свих шест западних земаља које су уврштене у истраживање Реутерсовог института за новинарство, а аутори тврде да је таква снажна подршка очекивана јер се ради о малом тржишту и прилично посебном језику.

Нове политике суфинанцирања медија о којима се у земљама западне демокрације расправља у посљедње се вријеме не фокусирају се више толико на различите медијске платформе колико на посебне облике медијских организација попут задруга или непрофитних медија које оснивају сами новинари. Тај је тренд у цијелом западном свијету узео маха након 2008. и глобалне кризе медијског тржишта.

Иста је криза као посљедицу имала не само гашење бројних неовисних издања већ и концентрацију у оквиру мултинационалних издавачких твртки, како је на конференцији у ХНД-у рекао Патрицк Блоцхе.

„Медији се већ неко вријеме сусрећу с проблемом концентрације. Догађа се да велике медијске групације постају власницима медија, а бит њиховог пословања је господарска дјелатност која није у сржи медија. Ради се о подузећима која воде медије као твртке и којима морамо објаснити да се медијима тако не може управљати. Зато радимо на новом закону који ће афирмирати информацију као јавно добро које мора бити неовисно“, рекао је тијеком својег излагања у ХНД-у Блоцхе наглашавајући како Француску више забрињава питање власништва медија него државне потпоре.

Државне потпоре медијима традиција су и у Норвешкој. Међународна конференција за Дан слободе медија у ХНД-у је угостила и Фродеа Реквеа, предсједника Норвешког института за новинарство, који је говорио о томе како велик дио норвешких медија прима потпоре од владе.

Слобода медија обавезан стандард

„Главна је идеја да су озбиљни медији важни за развој демокрације и информиране расправе. Слобода медија обавезан је стандард и механизми додјеле државних потицаја такви су да ту слободу ни на који начин не ограничавају. Медији су ослобођени одређених порезних давања, мали медији примају изравне државне потпоре како би могли опстати на тржишту с великим медијима, а у сваком граду и мјесту постоје и локални медији који нуде различита мишљења и увиде“, рекао је о норвешком суставу потпора Рекве додајући како је он особно присталица потпора медијима јер се кренуло с тиме да ће медијску продукцију регулирати тржишни механизми, а видјели смо камо нас је то довело.

Недостатак тржишних механизама у регулацији медија најочитијим се показао за посљедње медијске кризе која је резултирала гашењем бројних медија и реструктурирањем у којем су најприје страдали најскупљи - истраживачки медијски одјели те великим бројем отказа новинарима који су се истраживачким новинарством бавили. Како би задржали потребну разину новинарске квалитете медија у 21. стољећу, почеле су се јављати и нове медијске политике. Тако је 2014. Аустрија увела и нови увјет за директне потпоре медијима, па се сада од редакција тражи и да имају запослен одређен број новинара. Саркозyјева влада у Француској је уз уобичајене моделе увела и потицаје који су имали циљ повећати досег тисканих медија откупљујући годишњу претплату за 200 тисућа младих људи у доби од 18 до 24 године за тједно издање по њиховом избору, у што су улагали око 5 милијуна еура сваке године.

Нордијске земље традиционално медије сматрају јавним добром у смислу да сваком грађанину држава има обавезу осигурати слободан приступ медијима с циљем њихове боље информираности, па тиме и квалитетне укључености у демократске процесе. Њихови закони, међутим, јамче и уредничку неовисност, што је увјет који би требао бити осигуран код сваке врсте државних субвенција медијима.

Док је посљедња криза распршила сваку сумњу у нужност државних дотација у циљу квалитетне информираности грађана, највећим проблемом остају механизми расподјеле средстава који би осигурали да потпора државе није увјетована интересима владајуће политике. Већина демократских држава оформила је стога неовисна стручна тијела или за тај посао овластила постојећа медијска регулаторна тијела неовисна о држави. Њима је пак прописивањем јасних критерија које треба задовољити остављено врло мало простора за арбитражу.

Истраживање Лондон Сцхоол оф Ецономицс анд Политицал Сциенце, објављено 2014., испитивало је 18 различитих медијских сустава развијених западних демокрација и у својим закључцима навело како већ постоје бројни механизми осигурања уређивачке неовисности медија без обзира на државне субвенције. Тако директне потпоре према јасно постављеним критеријима намијењене медијима који немају велик досег нити се обраћају масовној публици могу унаприједити плурализам и ефикасан су начин спречавања концентрације медија у мрежама или медијским корпорацијама, каже се у истраживању наслова „Публиц Фундинг Привате Медиа“. Како би суфинанцирање медија било неовисно о политичким странкама и државним властима, у закључцима истраживања препоручују оснивање фондова који би, осим јавних средстава или новца из државног прорачуна, могли размислити и о другим изворима прихода. Наводе се примјери Француске, Шведске и Низоземске, које су увеле порез на добит од оглашавања, те Канаде и Француске, које су дистрибутерима медијског садржаја увеле намете што су их дужни уплаћивати у такве фондове. Како би осигурали намјенско улагање, такве би потпоре, наводи истраживање, најбоље било увјетовати тржишним положајем медија.

Бројни извори, а никад горе

„Никада није било толико извора информација колико их има данас. Парадоксално, медији никада нису били у горем стању“, пише професорица економије на Парис Институте оф Политицал Сциенце Јулиа Цагé у својој књизи „Савинг тхе Медиа: Цапиталисм, Цроwдфундинг, анд Демоцрацy“, чије је енглеско издање ове године објавио Харвард Университy Пресс.

Темељна је идеја књиге да су вијести, баш као и образовање, јавно добро и у њој она предлаже нови пословни модел за медијске организације инспириран дијелом начином на који послују водећа свјетска свеучилишта која комбинирају комерцијалне и непрофитне активности. Економистица која је докторирала на Харварду заговара промјене у порезној политици и дугорочна улагања која би медијским организацијама осигурала већу флексибилност и децентрализирала контролу коју највеће медијске куће имају у продукцији медијског садржаја.

„Укратко, питање није требају ли медији бити суфинанцирани од државе. Питање је прије не би ли им требало осигурати привилегирани законски и порезни статус с обзиром на њихов допринос демократском друштву. Статус какав већ дуго уживају многи други дионици у економији знања“, пише ауторица која сматра да је медијске твртке најбоље организирати као фондације или непрофитне организације које својим обликом онемогућују извлачење остварене добити и налажу њезино улагање искључиво у темељну дјелатност, у случају медија – производњу садржаја. Које, осим тога, својим устројством онемогућују да појединац с највећим удјелом има и највећи утјецај на управљање.



----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Медији као утег



У Хрватској ресорно министарство води политику којој медији представљају тек „утег око ногу“. Недавно објављени резултати мјерења индекса плурализма медија у 19 земаља чланица ЕУ показали су како највећи ризик представља концентрација медија и овисност о политици. Управо у подручју овисности о политици Хрватска је препозната као земља високог ризика, што је везано уз изравно државно финанцирање медија из државног и локалних прорачуна. Приједлог Акцијског плана за борбу против корупције 2015.-16. као једно од стратешких подручја наводи и медије. Владина обавеза да уведе транспарентније приказивање власништва и пословања медија избачена је, међутим, из тог документа прије него што је усвојен, те пребачена у Акцијски план Партнерства за отворену власт 2014.-16. Носитељ проведбе ових мјера је Министарство културе којем смо почетком године послали упит предвиђа ли се проведба ових мјера у прорачуну Министарства. До данас нам никакав одговор није стигао.