Вести
14. 06. 2016.
Случај убијене певачице: Кад од злочина медији направе ријалити
Дуже од два месеца српски медији буквално се иживљавају над успоменом над убијеном тридесетрогодишњом певачицом Јеленом Марјановић и њеном породицом.
Не памти се да се у писању о једном тако трагичном догађају отишло толико далеко, као што је у овом случају. Није мали број медија који су погазили не само професионалне, већ и опште моралне аршине.
Несрећна жена и њена породица тема су најприземнијих и недоказивих нагађања, што несумњиво угрожава и саму истрагу о злочину, а да при томе нико не показује обзира ни према детету које је за собом оставила.
При томе надлежни не предузимају кораке како би се заштитило елементарно достојанство убијене.
Уз неизоставну слику на насловницама убијене Јелене Марјановић из дана у дан јавности се као шокантна открића пласирају најразличитији сценарији и позадина овог злочина. Позивањем на анонимне изворе пише се да је реч о ритуалном убиству, секташењу, враџбинама. Штампа упире прстом у чланове породице Марјановић означавајући их као кривце или сведоке убиства.
„Мени ова прича изгледа као језа без краја и конца“, каже новинарка Тамара Скроза наводећи да јој се на почетку чинило да је реч о спиновању са политичком позадином.
„Ја сам почетком априла када је све то кренуло некако била уверена да је то скретање пажње људи са изборних тема. Дакле, боље да размишљају о томе ко је убио Јелену Марјановић него да размишљају шта ће сутра да једу и ко ће од странака које су учествовале на изборима то да им обезбеди. Међутим, ово сада траје већ два месеца и збиља више не видим никакву сврху тога изузев да се буквално линчују и пред свима нама на крстове разапну чланови породице Марјановић“, каже Скроза.
Не улазећи у оно што би истрага могла да покаже нити у детаље, који јавности уосталом нису званично ни познати, подсећамо да је још крајем априла Савет за штампу упозорио да је већина листова у текстовима о убиству певачице кршила претпоставку невиности и право на приватност.
Апели новинарских удружења на поштовање професионализма и кодекса нису уродили плодом.
Љиљана Смајловић, председница Удружења новинара Србије каже да су удружења урадила оно што су могла а “да смо сада препуштени Министарству кутуре да каже да ли ту нешто законски може да се уради.”
“Кад таблоиди размишљају о томе да ли да наставе са том причом на насловној страни онда се они претпостављам придржавају података о продаји а то изгледа још увек занима јавност и држи пажњу јавности. Тако да ја морам да кажем да нисам претерано изненађена што се таблоиди више држе до свог комерцијалног успеха него до мог моралног згражавања над њиховом уређивачком политиком”, наводи Смајловић.
Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије указује да на овом примеру имамо најдрастичнију показну вежбу везе између полиције и медија.
„Чињеница да се у међувремену појавио нови моменат који баца ново светло на цео овај случај, а то је да је у једној телевизијској емисији речено да је из полиције достављена преписка извесне особе са супругом убијене певачице, хоћу да истакнем да постоји један уигран и разрађен систем између полиције и медија која доставља податке одређеним медијима мимо свих закона и подгрејава овакве сензационалистичке приступе“, каже Обрадовић.
Покушали смо да се обратимо и матичној кући Јелене Марјановић „Гранд продукцији“. До челних људи „Гранда“ са питањем зашто нису видљивији у захтевима да ова својеврсна таблоидна хајка престане нисмо успели да дођемо.
Причу су на свој начин подгревали и поједини политичари. Тако је уочи ванредних парламентарних избора премијер Александар Вучић изјавио да ће убица бити ухапшен у року од 48 сати. Потом је, одговарајући на питања новинара, објаснио да је претходно у неформалном разговору рекао да очекује да убица певачице Јелене Марјановић буде откривен у року од 48 сати, јер се нада да то полиција може да обави. Такође је тада, пошто је било три дана до избора, и случај убијене жене искористио да испрозива своје политичке противнике.
"Волео бих, када би било могуће, да полиција о томе не обавештава јавност пре понедељка, да не би било разних спекулација различитих људи, који знају да не могу да победе на поштен начин и који својом мржњом нису успели да придобију већину бирачког тела, да овим не би имали још један разлог за речи мржње и своје изговоре", рекао је Вучић.
Месец и по дана од тада убица још није ухваћен. Избори су прошли а премијер је нашао друге теме.
„Мислим да је то заиста скандалозно, а још је скандалозније то што су нама дневни догађаји такви и толико их је да се више нико не сети Вучића ни да пита о том случају и за месец дана ће већ бити заборављено шта је он обећао и шта је изјавио тим поводом. Али то је једна од ствари која сликовито и живописно описује државу у којој живимо“, каже Тамара Скроза.
Дуже од два месеца таблоиди, најчешће са насловних страна, обасипају јавност најневероватнијим и често најприземнијим нагађањима ко је и како убио Јелену Марјановић упркос томе што је министар полиције више пута рекао да већина онога што је објављено у медијима “није истина или да су информације изврнуте”.
"Разумем медије, али не волим спектакле који штете истрази", рекао је Небојша Стефановић.
Уредници таблоида кажу да “треба држати тензију да би полиција што пре пронашла убицу”. Али да ли такав начин помаже откривању убице или повећању тиража новина?
Убиство Јелене Марјановић, једне од звезда “Гранд продукције” таблоиди су претворили у ријалити.
“Овај цео догађај изгледа ми као једна фикционализација реалне личности“, каже теоретичарка медија Ивана Кроња, анализирајући овај медијски феномен.
„Значи превођење нечега што је вест, што је реална друштвена чињеница и криминални злочин у једну фикционализовану, наративизовану верзију догађаја која подсећа на медијску фикцију, дакле на игране серије, серијале, сапунице и филмове због тога што се ради о једној врсти некаквог мистериозног трилера који садржи тему убиства, који као да пролази кроз више некаквих фикционалних телевизијских епизода“, каже Кроња.
Јелена Марјановић нестала је у суботу, 2. априла. Тело је пронађено дан касније, на насипу у Црвенки, након што је полиција кренула у потрагу за њом када је супруг Зоран Марјановић пријавио нестанак.
Иза себе је оставила петогодишњу девојчицу.
Наводећи да је од 2. априла било близу 200 текстова у којима се крши једна или више тачака Кодекса новинара Србије новинарка Тамара Скроза, која је и чланица Савета за штампу, апелује: „Ако икако може да се апелује на колеге, које раде то што раде, ја бих им поручила да не размишљају ни о породици убијене жене, ни о убијеној жени, ни о свим околностима о свему што се до сада догађало, нек размишљају пре и изнад свега како ће се дете те жене осећати кад за 20 година на интернет претраживачима буде набасало на текстове које ми данас читамо у дневној штампи“.
Коментари (1)
Остави коментар15.06.
2016.
Сви сте криви
Шта рећи послије овога текста. Нипочему се не разликује од таблоидног понашања. Шта сте предузели. Ништа. Шта је предузео МУП. Ништа. Шта се у то мијешао унесрећени Вођа. Ако је овај народ на том нивоу да купује листове због једног срамног, неморалног писања, онда је тај народ заслужио све ово што му се иначе дешава. Гдје је тај народ да устане да се побуни да не купује те говнаве листове . Срамно је било писање из дана у дан. Укините УНС, НУНС и сва удружења. Ви немате ниукаквог утицаја јер немате могућност санкционисања. Причу вашу и ваша упутсва нико не слуша. Батина смо батина. Ти уредници и новинарчићи који су ту несрећу, убиство свакодневно преламали у листовима требало би да висе на Теразијама. Само се тако може донекел освијестити овај унесрећени народ.
Одговори