Вести
23. 06. 2016.
Вучићев музеј
Апсолутно треба поздравити сугестију гђе Љиљане Смајловић премијеру Вучићу да никако не прави „Музеј апсолутизма и диктатуре Александра Вучића". Такав подухват, за који гђа Смајловић слути да је надахнут идејом Владимира Бебе Поповића да у Црној Гори направи нешто слично – покушао је, у оквиру оснивања Института за јавну политику – није хигијенски и ко зна на шта би на крају изашао. Такве ствари треба остављати за собом, јер би неко могао да се присети једнога дана. Прошлост, па и кад се смести у неки такав блесави музеј, има обичај да се окрене и угризе вас за дупе, као што видимо свако мало. Зато ваља оставити и апсолутизам и диктатуру тамо где спадају – на ђубриште историје, или у ропотарницу повијести, као би рекао Крлежа.
Гђа Смајловић, међутим, у свом недељном саставу у Политици раширила се, размахнувши доста широко на разне стране. Почела је пренемагањем око тога да је Политика лист страшно важан, чим кинески председник пише текст за њих, а није први такав. Тако је, слажемо се: Политика су много важне новине, одувек. Гђа Смајловић подсећа да су новинари Политике „једни другима на раменима" или тако некако градили углед и решпект; јесу. Јесте, допушта она, да националне институције не настају преко ноћи, али се често преко ноћи развале, како каже. То ме је подсетило на известан дијалог из 1989: неки питалац пита неког важног уредника Политике да како су могли тако да унизе тај лист. Уредник одговара да је дошло време да и Политика изгуби невиност; али не силовањем, завапио је питалац.
Но, било како било, гђа Смајловић пожалила се на стране плаћенике, па чак и домаће: ето, на пример, каже она, Време је за неки пројект добило више од Министарства културе и информисања него Политика за велелепни пројект „Сачувајмо српски језик и ћирилицу". Хм. Колико сам се распитао, пројект Времена добио је од Министарства културе и информисања – по одлуци комисије Министарства која је разматрала понуде – финансирање најбоље оцењеног пројекта од стране расписивача конкурса, да сад не идемо у детаље. Да ли је Време криво Политици што „Очување српског језика и ћирилице" није успело да се квалификује за нешто мало више пара. Уосталом, паре које је Време добило за свој пројект износе око две и нешто месечне плате гђе Љиљане Смајловић и шта сад? Мора бити да је и то још једна ватиканско-шорошевско-оебсовско-нунсовска завера о којима Политика повремено сикће, па и у овом саставу гђе Смајловић. Гђа Смајловић радо броји туђе паре, али скрива своје; ко су власници Политике и у којим процентима, молим? То никако да дознамо, али слушамо и читамо ко све „стоји иза" Времена, НУНС, НДНВ, па однедавно и НИН-а и још неких.
Гђа Смајловић тврди да – по мишљењу Вучићевих противника – „слободно мишљење станује код Срђана Шкоре, у Времену, НИН-у и ОЕБС-у. Његови (Вучићеви, то јест) противници наставиће да се уздају у то да су наизглед слабашне странке у овој земљи већ једном на улици успешно преузеле власт уз помоћ Запада". Није ми јасно одакле ту Срђан Шкоро, али добро. Гђа Смајловић очито дели дифузну панику Вучићевог режима, који – не знајући више шта ће од себе – иза сваког грађанског протеста види белосветску заверу и информерски „државни удар". Ква, ква: јесте л’ чули кумо, верујте без шале! Змај Јова лепо каже: учили се, учили од среде до петка, али никако да престану са тим својим ква, ква и то јебе ову власт. Докле год пачићи квачу, њима мира нема.
У велелепној завршници свог састава гђа Смајловић, кад је већ почела од поређења Политике и Кине, саветује Кинезима да „свој НИН не уступају Рингијеру" (каже се Рингије, без р). „А ако којим случајем имају „Политику", нека је нипошто не продају локалном „Куриру", а још мање бившем шефу ЦИА".
Чим Кинези стекну свој НИН, који још немају, а неће ни ускоро, знаће они коме ће га продати – можда и Рингијеу, ако да паре. А што се Политике тиче, имају они Женмин Жибао, што је иста Политика, а продаће га свакоме ко да паре, па био и бивши директор ЦИА. Бивши директори ЦИА, наиме, раде на паре и то их једино занима – као и Кинезе.
И још једаред: ко су власници Политике и у којим процентима, молим?
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.