Вести
30. 06. 2016.
Медији у предизбоној кампањи под политичким утицајем
Током предизборне кампање највише медија у Србији извештавало је под политичким утицајем, а није било дебате и отворених јавних расправа политичких противника, речено је приликом представљања резултата истраживања о понашању медија у предизборној кампањи.
Представница Новосадске новинарске школе, која је спровела истраживање, Дубравка Валић Недељковић рекла је да је једна од одлика предизборне кампање и то што је почела пре расписивања избора, као и да се одвијала у главним информативним емисијама.
"То је била и државна кампања, јер су то само странке на власти могле да користе. Током кампање странке су више говориле о негативним карактеристикама противничких странака, него о својим програмима", рекла је Валић Недељковићева.
Према њеним речима, доминирао је и "рат саопштењима", у чему су предњачиле Српска напредна странка (СНС) и Демократска странка (ДС), а поједини медији су отворено фаворизовали само једну политику опцију.
"Због нашег приговора, укинута је пиратска радио станица Грмеч, који је активно учествовала у предизборној кампањи покрета Дрина–Динара–Дунав и њихове листе‚ Народни покрет 3Д – Томислав Бокан‚ за новосадски парламент", рекла је Валић Недељковићева.
Она је додала и да је у свим медијима највише простора имала СНС, а затим ДС, Социјалистичка партија Србије (СПС), а остале странке у зависности од дела Србије.
"Што се тиче кампање, поплаве у марту су дошле у право време, јер су их поједине листе искористиле за кампању", рекла је она и додала да су се медији мање бавили процедурама, због чега су становници Војводине остали ускраћени за информацију да се модел избора променио.
Валић Недељковићева је рекла и да су многи медији искористили чињеницу да су правила Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) о понашању медија преопшта, тако да су могли да се избегну приговори.
"Кампања је протекла у лошем контексту када се ради о регулацији, јер је РЕМ радио у непотпуном саставу - без члана невладиних организација и члана из Војводине", рекла је Валић Недељковићева.
Стефан Јањић, који је радио мониторинг електронских медија, казао је да је у фокусу већине медија било истицање позитивних особина владајуће станке и економија, док су образовање, култура и избегличка криза биле мало или нимало тематски присутне.
"Од странака, на РТС-у су најзаступљенији били СНС - са 25 одсто, затим ДС и СПС са седам одсто, док су на РТВ-у такодје најзаступљенији били СНС - 31, а СПС - 6 одсто, а мало простора је дато мањинским странкама", рекао је Јањић.
Као драстичне примере, он је навео специјалне емисије емитоване на ТВ Прва и ТВ ПИНК - о посети Вучића Бугојну и о митингу СНС-а емитованом у Националном дневнику, али и двочасовни интервју с Вучићем, током кога је водитељка рекла само "најаву, одјаву и можда још коју реченицу".
Говорећи о онлине медијима, Јањић је казао да су захваљујући њима поједине странке прешле цензус.
"Нису имале медијски простор на традиционалним медијима, па су користиле портале за своју пропаганду, захваљујући чему су добили више гласова", рекао је Јањић.
Према његовим речима, још једна карактеристика кампање је и то што су владајуће странке користиле државне активности за политичку пропаганду, а као пример навео је бројна полагања камена темељца за фабрике.
Новосадска новинарска школа је посебну пажњу током истраживања посветила локалним медијима, за које је утврдила да је на њихово извештавање утицало финансирање о стране локалних власти, односно новац добијен на медијским конкурсима.
Тако су у Кикинди и Нишу медији који су добили велике суме новца на медијским конкурсима, извештавали током кампање афирмативно о владајућим странкама, мада је било и медија који су извештавали балансирано.
У Нишу је било још више специфичности, рекао је Душан Раковић из Центра за хуманистичке студије, који је казао да је од пет проучаваних медија, четири у власништву чланова или симпатизера СНС-а, попут ТВ Зона плус, чији је власник син Братислава Гашића.
Истраживање Новосадске новинарске школе радјено је 30 дана пре избора и током њега, а проучавано је понашање 107 медија, од чега 40 национаних, регионалних и локалних телевизија, осам радио станица, 30 штампаних медија и 29 онлине портала.
Истраживање је рађено у 17 градова, а у њему је учествовало девет организација и 50 посматрача.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.