Вести
01. 07. 2016.
Љиљина политика и Вучићева зловоља
Шта Вучића толико фрустрира? Нешто што нико није изменио, па неће ни он: "Политика" није увек гласило режима, али је увек гласило чаршије
Да Александар Вучић неким невероватним случајем има смисла за хумор, сменио би Љиљану Смајловић већ колико ове недеље, и на тај начин ставио на муке многе од нас који шетамо с оном жутом паткицом: куку и леле, шта сад да радимо?! Одједаред би, наиме, "режимска тврђава" у обличју стогодишње штампане даме постала жртва тог истог режима, а самим тим би и наш однос према њој морао да се промени, а како, тебра, јбт, кад је многима који су социјализовани последњих деценија дубоко усађени презир према тој штампаној ствари постао део идентитета, (бар до неке мере самољубивог) самопоимања, нечега што га/је разликује од просте светине? И шта сад ми, такви, да радимо, зар да организујемо акцију "Подржи ‘Политику’", по узору на "Подржи РТВ"? Гољами калабал’к, што би рекли у Пловдиву.
Шалу на страну, нешто се очигледно узбибало у сеновитим, закучастим, тешко прозирљивим пределима наше друштвено-медијске жабокречине, јер не би главна уредница "Политике" – искусна је то играчица, и ко год ју је икада потценио, изуједао се за језик – тек тако за "парадни" недељни број написала уводник у којем се богме ни не намигује, него се отворено тврди, да би ускоро могла бити смењена, (зло)вољом првог човека Владе и свега другог у Србији; који је ту зловољу, уосталом, јавно и показао, мада за сада у (једној од њему омиљених) форми "Ех, шта бих све могао да вам радим, али имате среће да нисам таки човек (осим кад јесам)". У том смислу, каже Љиља, она је на диспозицији, али би саветовала – ово сад препричавам – да се то не ради без да се добро промисли. Да не би кога љута гуја ујела.
И ту је колегиница С. у праву, и говори из искуства: једном је њу већ било сменило с тог места, па се ево вратила јача и моћнија; ако је сад смене опет, не смем ни да помислим каква ће тек бити кад дође по трећи пут – што би се неминовно догодило, Србија је ово, мала је ово бара, али у њој, противно раширеној заблуди, уопште нема много крокодила него се напротив састоји углавном од гирица, тако да за једну окретну штуку никад нема бриге, а увек има посла.
Верујем да Вучић искрено и дубоко верује како је и "Политика", све са главном јој уредницом, део мрачне светске и свемирске завере да му се помрсе конци. Вама то можда изгледа помало чудно, али не треба никада заборавити да имамо посла с патонарцистичком природом, тако да су ту Петричићеве недељне карикатуре и понеки критички текст гостујућих колумниста (најчешће Ђорђа Вукадиновића, Данице Поповић...) више него довољни да га, онако крхког и лабилног, сатерају у амок. Обичним смртницима цела ствар, дакако, изгледа сасвим другачије: они гледају на "Политику" као на мање-више суптилно прорежимски лист, а они "антирежимски" садржаји ту су само зачин, да се не осети воњ трулежи меса, да се прикрије права нарав сервираног. Па добро, ко је у праву, Вучић или "антиполитичари"? Формално, и једни и други, суштински – нико.
Како сад то? Лепо: Политика "Политике" не да се иоле прецизно сагледати кроз ту баналну дихотомију "прорежимско-антирежимско". Она јесте с (оваквим) режимом у некој врсти стратешког савезништва, али се не осећа обавезном – тачније, донедавно се није осећала обавезном, у последње време су се стандарди понешто срозали! – да му чини дневнополитичке услуге и да бије његове битке на спореднијим и тривијалнијим фронтовима; за то постоје којекакви пинци и информери. То конкретно значи начелно уздржавање од петпарачког друкања за једну партију (владајућу) у односу на неку другу, од објављивања дитирамба Вођи, и слично. Погледајте, рецимо, цео комплекс питања зван "Београд на води", који Режим и Вођу и те како жуља: ту се "Политика" врло добро и достојно држала. На другој страни, када су у питању ствари "високе" политике, ствари ако хоћете експлицитно идеолошке, попут питања око Европе, Русије, НАТО, Косова етц., ту је "Политика" или ишла режиму низ длаку, или му се пак имплицитно супотстављала једино онда кад би показивао сигнале да би могао превише да "застрани", али у правцу либералном, "западњачком"...
Могу ли да будем јаснији у дефиницијама? Да покушамо овако: размишљати у категоријама баналног послушништва власти као таквој овде је напросто методолошки јалово: тај кључ не отвара важније браве. "Политика" је гласило актуелног режима тек колико се мора, али је зато гласило неке врсте традиционалне "чаршије" колико се год може. Та је чаршија била ту, и била је моћна, и пре Вучића, и биће ту и после њега. Е, у том смислу Љиљана С. зна да време увек ради за њу (а "Време" не, па му импутира којештарије). Уосталом, Љиљана је вешт политичар, а Вучић је бедан уредник.
И, шта из свега да закључимо? Најпре, било би лепо да је Србија кроз цео век створила "бољи" продукт дневног штампаног новинарства – али није. Друго, било би боље да се "Политика"држи високих стандарда за које је кадра, уместо све трећеразреднијег политикантства низ длаку најгорем чаршилуку (а за шта се ангажују све тупљи и некомпетентнији подизвођачи радова, из куће и са стране!), али ништа ни од тога. Треће, било би боље да уместо Љиљане Смајловић на њено место дође неко "бољи" – али неће, напротив. У праву је Басара, Љиљин стари душманин: ако њу најуре, довешће некога у поређењу с ким ће Љ. С. деловати као Оријана Фалачи из најбољих дана. Зашто? Зато што је то мера укуса, памети и самоконтроле онога који у Србији о свему одлучује. Ко ни дотле није добацио, тај стварно не зна где и с ким живи.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.