Вести
20. 07. 2016.
Колективни попис непријатеља
Отварање изложбе „Нецензурисане лажи“ је велики безобразлук јер је опште познато да су СНС и премијер носиоци таблоидног новинарства и таблоидне политике. И управо су електронски и штампани медији под контролом СНС и премијера, на неки начин, одговорни за све оно што се у нашим медијима догађа, каже за Данас писац Филип Давид, поводом изложбе коју је организовала Служба за информисање СНС у Галерији Прогрес у центру Београда.
Према речима организатора, изложба је инспирисана делом медија који су представљали логистичку подршку Демократске странке током њене дванаестогодишње владавине. Зидови галерије су прекривени насловницама и исечцима из текстова који у наслову садрже макар једну реч којом се критикује, па и само помиње, најпре премијер, а затим влада и министри. На доњем нивоу Галерије, убедљиво доминирају панели на којима су насловнице, текстови и колумне Данаса, али и осталих дневних новина, као и недељника Време и НИН. Изложба ће бити отворена месец дана, а затим „креће на турнеју" по Србији.
- СНС и премијер су одговорни за тај дух културног примитивизма и једне врсте лицемерја. О свему томе, да додам, сведочи и отварање изложбе Драгоша Калајића у галерији РТС. Калајић је сликар који се јавно хвалио својом фашистичком идеологијом и фашистичким погледима на уметност и друштво. Ове две изложбе се на неки начин надопуњују, а такође показују слику друштва у којем живимо и облик културе, можда боље рећи некултуре, који је постао доминантан - објашњава Давид.
Како су организатори објаснили, изложба је избор 2.523 примера од укупно 6.732 негативна медијска садржаја у последње две године објављена о Александру Вучићу и СНС, а циљ јој је да се покаже да у Србији нема цензуре и да у ствари медији својим негативним писањем злоупотребљавају своју слободу.
- Дакле да су они који критикују, често оправдано, власт носиоци таблоидних кретања у нашој култури, а не они који су заправо производи те таблоидне културе, а то је садашња власт којаконтролише већину медија. Присуствујемо и ситуацији која то потврђује. Наиме сада ће они који протестују против овога што се догађало у ноћном препаду у Херцеговачкој улици, за који нико није одговарао, кривично или прекршајно да буду гоњени. Полиција после више месеци не може да нађе кривце за рушење у Херцеговачкој, а врло су брзи да нађу кривце у онима који протестују против тога указује наш саговорник.
Он наводи да је реакција на изложбу врло мало, "као што има мало реакција на све сличне облике понашања, јер је квих изложби било у време Слободана Милошевића".
- Могуће је, али не могу да се сетим. Али у то време су постојали Београдски круг, форум писаца и неки облици организовања који су реаговали на ту врсту појава ако их је било. Сада све то пролази немо без праве реакције, све што нам се у политици и култури догађа и што добија облик таблоида. Таблоиди су мерило за критеријуме у политид и култури. У том смислу ова изложба је вешт допринос свему ономе чега заправо треба да се стидимо - закључује Филип Давид.
Предраг Кораксић Коракс, карикатуриста: Исте ствари радио и Гебелс у Немачкој
Прво чега сам се сетио када сам видео да је изложба отворена јесте кафа са бившим председником Миланом Милутиновићем, који ме је позвао на кафу, док му је још трајао мандат, и рекао да је руководству предложио да се у Њујорк тајмсу закупе две стране на којима би биле моје карикатуре и што би био доказ да у Србији нема цензуре и да има слободе штампе. Рекао ми је и да тај његов предлог није прихваћен. Чак је и Милошевић Холбруку, који га је критиковао због цензуре и непостојања медијских слобода, показивао моје карикатуре уз речи да, ето, тај карикатуриста није ухапшен. Иста прича се и сада понавља и све се враћа, а подсетио бих и да је исте ствари радио и Гебелс у Немачкој.
Вељко Лалић, главни уредник Недељника: Ноћ дугих музеја
Када сам синоћ први пут видео прилог наТВ на којем нисам успео да нађем наше насловне, позвао сам редакцију и рекао да морамо да реагујемо.
„Ставите и нас, нијесмо губави", мислио сам да напишемо саопштење одмах ујутру. Помислио сам да је ово нека смишљена диверзија против Недељника, па сам позвао уредника политичке Ненада Чалуковића упитавши га у чему је проблем. Чале се изнервирао више од мене, па је одмах позвао организаторе, који су нам саопштили да смо „заступљени 15 одсто", али и да главна особа нас сматра „најбољим опозиционим медијем". Хвала лепо. На крају, рекли су нам да има највише колумни главног уредника, односно мене, у шта смо се уверили на Ђукином клипу. Ноћ дугих музеја почиње...
Марко Сомборац, карикатуриста: Педантност прикупљања чега би волели да нема
Тотално су ми се отвориле очи. Србија је бастион слободарства, чак има толико наслова да се није нашло места за онолико пута медијски обрађених тема типа где је 3,5 милијарди у Београду на води, ко плача Блера или ко је направио тајни уговор са добављачем да води Железару, али сигурно би ставили да има простора. Углавном заступљене су све новине, али највише доказују „слободу" са мало тиражним стварима које заокупљују вечину просторије. Комичне су неке ствари које им сметају, на пример кад Вучич најави борски одмор. Изузимам наравно Таблоид, који бирам да не констатујем и сада и пре, (а они само пре), Курир наравно у свом стилу, али највечи је утисак та педантност прикупљања чега би волели да нема, али ето замислите постоји, а изгледа смо великом жељом СНС за слободом.
Вукашин Обрадовић, председник НУНС-а: Колективни попис „непријатеља" Александра Вучића
Изложба, ако је посматрамо као издвојени инцидент, не заслужује посебну пажњу јер се на овај начин не доказују медијске слободе у демократским друштвима. То знају и идејни аутор и непосредни извршиоци. Ова „изложба" понајмање има везе са цензуром. „Нецензурисане лажи" су заправо део политичког програма владајуће странке, односно концепта српског друштва како га види Александар Вучић, који и овом изложбом жели, пре свега, да јасно таргетира групе грађана Србије али не као неистомишљенике, политичке противнике, људе са другачијом визијом развој српског друштва од наметнутог.
Не, за овај орбановски концепт демократије потребни су непријатељи, завереници, страни плаченици, тајкунске слуге, јер је свет у коме живи и делује Александар Вучић заснован на радикалском архи принципу, којег, уз све напоре, не може да се ослободи: ми и они. Српско друштво, заправо, функционише на тој општој потки, не само у медијима, већ и у спорту, култури, уметности, музици... Александар Вучић, просто, не уме да функционише у другачијем систему. Тај и такав ментални склоп најбоље одражава ова „изложба" која понајмање има везе са цензуром. Она је, заправо, колективни попис „непријатеља" Александра Вучића.
Љиљана Смајловић, бивша уредница листа „Политика“: Подругивање медијима и појму цензуре?
Од почетка ми је била крајње несимпатична идеја о музеју апсолутизма. Када се чула та идеја, то сам одмах и написала. Није реч само о томе да је то рециклажа нечег што је Беба Поповић осмислио за Мила Ђукановића. Има у том подругивању медијима и појму цензуре нечег деструктивног и крајње непримереног нама. Нарочито недостојним сматрам употребу листа Политика у јефтине пропагандне сврхе. Но СНС је у нечему у праву: за оно што је излазило у Политици, заслугу или кривицу сносим само ја. Александар Вучић са тим није имао никакве везе.
Милан Ћулибрк, главни и одговорни уредник НИН: Било би ми криво да нема НИН-а
Презадовољан сам заступљеношћу НИН-а на изложби. То је доказ да свој посао радимо како треба, јер улога медија и јесте да критикује власт и њене лоше потезе. А чини ми се да лоших потеза има и превише. Мислим да би ми било криво да НИН-а нема у тој количини на изложби и поносан сам што у самом излогу постоје чак три насловне стране наших новина. То показује и известан респект према НИН-у. Чини ми се да ће много више патити они медији којих на тој изложби нема, а иза оне који имају по један наслов је то депримирајуће. Проблематичан је, међутим, назив изложбе „нецензурисане лажи". Волео бих да ми неко каже шта од наших наслова није тачно.
- Изостанак праве и стварне реакције на те појаве, које су једнако у области културе колико у области политике и нашег друштвеног живота, само показују докле смо дошли - наводи он.
Коментари (2)
Остави коментар20.07.
2016.
komentari
Ako je ova izložba beznačajna, zašto je uopšte svi komentarišu. Onda je prosto ignorišite.
Одговориizgleda da pojedine opasno svrbi.
20.07.
2016.
NE PADA SNEG...
Odavno se zna: Ne pada sneg da pokrije breg, već da se svakoj zverki vidi trag! Eto i odgovora našta se pecaju "prozvani" novinari i kako, u stvari, potkrepljuju tezu organizatora izložbe. Sada je, eto, velika kao hrabrost napadati vlast, ali ta matrica nije od danas - mi, obični pratioci, nismo baš kratke pameti, tantijeme prvoboračke su raznima podelili već i slast i čast u petooktobarskoj demokratiji. Sada više nema pobedničkih kupona, objavljuje ko i gde stigne, lovci na nagrade se ne mogu radovati dopunskim fondovima ma koliko to delovalo nemoguće - opšti izbori nisu, bar tako liči, na vidiku, a tiraži propagatora "promena i svrgavanja" nešto tanki da podstreknu. Možda je ovo miušljenje u manjini, ali ga treba, smatram, objaviti i kao dokaz plutalizma i civilizacijskog shvatanja politike čak i među nama na Balkanu.
Одговори